Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чудотвор се амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она управо на њега, Нуто среће!
Живо дакле намастиру крочи, Док длан о длан, вратима докрочи, Муну кроз њи, поред кујне муну, У тај часак лаган ветрић дуну, Замириса са ражња пециво, Заигра се моје срце живо,
Живо дакле намастиру крочи, Док длан о длан, вратима докрочи, Муну кроз њи, поред кујне муну, У тај часак лаган ветрић дуну, Замириса са ражња пециво, Заигра се моје срце живо, Гуско! патко!
их он погледа, Па с' усправи, замаукну, И гром пуче, муња сукну, Кроз димњак јој огањ суну, С њом вештица доле муну, Те на децу —.“ Тако бака, Па рашити руке, Да довати деце двоје — Јао њине муке!
Ето иде драгу своме, Ох ето ме! Здраво, здраво!“ — Па к врлети муну право, Она за њим скочи, Крочи. Ма сад стаде, сва претрну, Око ње се свет обрну; Јоште једном тамо глену, Још
Мртва, мртва, истина је, Нешто шушну, ко је, шта је? Ко то крај њи плао мину, К бездану се право муну! Онде стаде, па се саже, Па гледати доле наже. Гледи доле, гледи, гледи, Па не може да с' нагледи.
Лати мача, ох, погледај, брато, Соко муну у врапчије јато: Лете чалме, а лете и ћурци, Лете главе, лете с коња Турци, Кад мач севне, већ и Туре зевне — Амо,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тек сам тада чуо зврјање аеропланског мотора... — Мани га, Мито, а он па куражан! — муну Лука лактом Војина. — Признајем... признајем, молим... Кад је у питању аероплан, нема веће кукавице од мене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вуку као але! — причао је Душан. Уто се Живадин гласно насмеја. — Пази га, он не верује — и Душан муну Луку: — А ми смо прошли поред њихових штала. — А где су? — пита љубопитљиво Средоје. — Близу...