Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
согласије, непритворну љубов, верно дружество и сродство душе и срца, које она златоречива Еврипидова муса овако слатко поје: „Еστί δή τις εν βροτοίς έρως, ψυχής δικαίος σωϕρονός τε κ΄αγαθής: јест нека међу људма љубов душе
μοι έννεπε, Μούσα, πολύτροπον, ος μάλα πολλά πλάγχθη, πολλών δ΄ ανθρώπων ίδεν άστεα και νόον έγνω: Мужа ми | кажи, Муса, многоискусна, који је весма много странствовао, многих је људи видио градове и ум познао”.
у мало ће времена све друге постигнути и надвисити, зашто Греција је природни дом и пријатњејше обиталиште муса, и јелински језик, он је свију грација по превосходителству фаворит-језик, и био је, и јест, и бити ће.
Африка
Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНА БЕГ ПИНТОРОВИЋ, брат Хасанагинице МАЈКА ПИНТОРОВИЋА ЕФЕНДИЈА ЈУСУФ, Хасанагин саветник АХМЕД ХУСО СУЉО МУСА } Хасанагини аскери ПРВИ ДЕО И СЛИКА ВОЈНА БОЛНИЦА У ПЛАНИНИ СУЉО: И оваквог агу, и шејтана, и овакву службу!
Јер ћеш ти да висиш, и то цео, ко што аги виси један део! МУСА: Мој ти је другарски савет, да мање лајеш! СУЉО: Знам ја шта говорим! МУСА: Гурни главу под воду, па говори!
МУСА: Мој ти је другарски савет, да мање лајеш! СУЉО: Знам ја шта говорим! МУСА: Гурни главу под воду, па говори! Чуће те ко треба! СУЉО: Нисам ни ја у овом мишљењу усамљен!
Каку сабљу, питам ја, каже: ону у соби. Ајде да видим. А осећам колко је сати. Уведе ти она мене у собу... МУСА (у разговору са Хусом): Знам само то, кад ага кине, ти мислиш открио се преко ноћи, назебо, Уно у ладну воду,
И то ти је све! Квит! Чиста посла! Штета само опаке жене! Ко да се на месечини сунчала... МУСА: Ама баш и није толико квит! Чиста посла? Међ њима никад нису чиста посла, то ти ја кажем, а ти, ако хоћеш, провери!
Процвета багрем — политика! Разболи се крава, цркне — опет политика! Ваљда има још нешто, осим политике? МУСА: Причекај, па ћеш видети. Зна се каква је ово игра. Ту ти се никад не зна шта се зна.
Пази шта сам ти казао. ХУСО: Можеш ли ти мени да кажеш хоће ли стићи вечера? То ти мени кажи! МУСА: Па ето видиш, и то је неки знак! Ни храна не стиже редовно! Шта то значи? Значи: ага има неке велике бриге!
СУЉО: Можда је начула да си био гробар, па жену страх... Гробар је гадно занимање... (Прилази Муса) МУСА: Ништа не јављају за вечеру? СУЉО: Ништа. МУСА: Е, вала, стварно га претераше!
СУЉО: Можда је начула да си био гробар, па жену страх... Гробар је гадно занимање... (Прилази Муса) МУСА: Ништа не јављају за вечеру? СУЉО: Ништа. МУСА: Е, вала, стварно га претераше! АХМЕД: Да ти довршим о Шемси...
Гробар је гадно занимање... (Прилази Муса) МУСА: Ништа не јављају за вечеру? СУЉО: Ништа. МУСА: Е, вала, стварно га претераше! АХМЕД: Да ти довршим о Шемси... СУЉО: Немој, молим те!
И то после обилне вечере! МУСА: Јадно му је његово добро. Зар га не видиш како је уфитиљио? Што би се смејо тако гласно, да није назор?
на пањ, пред ватру, спреда гориш, с леђа ти ладно, кеса празна, трбух празан, и, што је најгоре, кревет празан! МУСА: Не бих ја дао моје благо за његово! СУЉО: Које, бре, твоје благо?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита. Они, радосни што их због њега не грди, поче
— Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита. Они, радосни што их због њега не грди, почеше онога
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он ми поклони своју граматику (читати сам могао латински) и зада ми прву милу лекцију „хаец муса”. Граматике се ту штампају с изјашњенијем дијалекта хорватскога; то ми је помагало.
Сматрајући у овом муса и сваки[х] божествени[х] наука седалишту како се више од хиљаде млади[х] људи уче, како непрестано из једнога у други
Москаљ мржење — мржња мударствовати — мудровати мудрословити — в. мударствовати мужество — подвиг муса — муза, богиња муселим — обласни управитељ, срески начелник мусулман — муслиман муштулук — добра вест, награда за
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Хрвали смо се и хрвали, а можда би се хрвали и до заласка сунца као Краљевић Марко и Муса Кесеџија, према старој српској народној песми, да судије нису прогласиле борбу око штапа нерешеном.
Петровић, Растко - АФРИКА
Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И МИНА ОД КОСТУРА 317 29 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АРАПИН 332 30 МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО 351 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА 356 32 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ЂЕМО БРЂАНИН 368 33 МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН 378 35 МАРКО КРАЉЕВИЋ УКИДА
У неким песмама — као што су Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино — сачувана је историјска истина да је Марко признавао власт турског цара и да је
“ Што су рекли, тако му се стекло. То може бити детаљ о различитом пореклу (у песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија): Прођи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да лијемо вино; а ја ти се уклонити нећу ако т' и јест родила
Љубовића; описе опремања коња у разним песмама о Марку; описе мегдана у песмама: Бановић Страхиња и Марко Краљевић и Муса Кесеџија; описе битке у песмама: Женидба Максима Црнојевића, Женидба од Задра Тодора, Бојичић Алија и Глумац Осман–ага.
“ 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Вино пије Муса Арбанаса у Стамболу у крчми бијелој. Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан
“ 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Вино пије Муса Арбанаса у Стамболу у крчми бијелој. Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан бесједити: „Ево има девет годиница како
“ 31 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА Вино пије Муса Арбанаса у Стамболу у крчми бијелој. Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан бесједити: „Ево има девет годиница како дворим цара у Стамболу, ни издворих коња ни
скеле око мора и друмове около приморја, куд пролази царевина благо, на годину по триста товара; све је Муса себе уставио; у приморју кулу начинио, око куле гвоздене ченгеле, вјеша цару хоџе и хаџије.
Кад дођоше у равно приморје, све поломи Муса по приморју и ухвати Ћуприлић-везира, савеза му руке наопако, а свеза му ноге испод коња, па га посла цару у Стамбола.
“ „Јесам, царе, али у рђаву.“ Сједе царе казивати Марку што је њему Муса починио; па он пита Краљевића Марка: „Можеш ли се, Марко, поуздати да отидеш у приморје равно, да погубиш Мусу
“ „Ој, бога ми, Краљевићу Марко, јесам једну бољу саковао, бољу сабљу, а бољем јунаку: кад с’ одврже Муса у приморје, што сам њему сабљу саковао, кад удари њоме по наковњу, ни трупина здрава не остаде.
Кад се један другом прикучише, рече Марко Муси Кесеџији: „Дели-Муса, уклон’ ми се с пута, ил’ с’ уклони, ил’ ми се поклони!