Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Онда је Мустафа Шинигџић био бина-емин (главни настојатељ кад се какво зданије прави) и оправљао је и покривао у доњем граду касарне,
— „Знам ја,” рекне Хаџи-Мустафа, „ко је тај ферман извадио, но ако ви хоћете, ја ћу то лако покварити.” — „Хоћемо за Бога и помагај” одговори му мој
— „Идите и тајно начините сваки мизаре (прошенија) на цара”, рекне му Мустафа, „и ударите што више можете имена, и који нема мура (печата), нека прст притисне.
Хазур Хаџи-Мустафа-паша, хазур! хазур!” Сутра рано стари везир изађе из града, а нови Хаџи-Мустафа-паша, бивши бина-емин, седне у
Хазур Хаџи-Мустафа-паша, хазур! хазур!” Сутра рано стари везир изађе из града, а нови Хаџи-Мустафа-паша, бивши бина-емин, седне у сараје, а тугови му после од цара дођу.
је год ходио, по 30-40 момака јаничара за собом водио; он се спремао да у Београду буде јаничар-ага, и слабо се Хаџи-Мустафа-паши покоравао.
Али Хаџи-Мустафа-паша, кад се утврди мало у граду, потпусти некога Турчина, те Кара-Смаила, кад је из амама изишао, кроз прозор једне
Сирома султан Селим седам је везира на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на Видин и жестоко се тукао.
Но напослетку Пасман-огла истури своју војску у поље на Хаџи-Мустафа-пашу и на оно мало низама, те све растерају. — А други су везири без боја побегли.
— Хаџи-Мустафа-паша врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и
) ИИ Кад су све аге и зли Турци побегли у Видин (пошто им је Хаџи-Мустафа-паша убио у Београду поглавицу Кара-Смаила), онда некако се притаје Бега Новљанин и Ћурт-оглија у Шапцу.
Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд. После неког времена дође један пашин каваз у Бранковину нашој кући на конак, и све се тајно са мојим
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да родитељи хришћани дају својој деци, као надимак, права турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо Лазаревић, Турчин Петровић и сл.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па зато се Мустафа подиже, И покрену коње и јунаке, Све покрену што на двору бјеше, Само двије што остави слуге. Заман су му зборили
Брата сам му на колац попео, А њега ћу јоште на ченгеле, Само чекај — но сад да се иде.“ Таку ријеч Мустафа изусти, Па с дружином НИЗ поље се пусти.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
има доста, остаће и за кадију! Показаћу ти, Мустафа, шта и како! Видим ја тебе, Мујо, како ме фиксираш! У реду, нисам с раскида, ал само ако си позамашан!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Док смо живи, хоћемо. — А како ће ваша деца? — Нек’ се она брину. 3 Питао хаџи-Мују Кара-Мустафа: — Кажи ми, хаџија, дика ти, може ли Влах у рај уљести?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
морије, сваковрсно турско насиље опет је ушло у обичај, ветрови су наносили безнађе а у Београду је, можда, Шеих Мустафа, првак дервишког реда, загледао у нацрте турбета које је намеравао да подигне.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Виђели смо својим очима... И за име смо чули: од јуче ти је он злосрећник не више Милоје, но Мустафа, син Мухамедов... Ти да си здраво!... Нови Турчин никако није долазио својој кући у село.
Никад Богдана није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај прави правцати Мустафа Циганин који по Колашину продаје котарице и проси...
Богдана није могла ни сањати да је њен Милоје постао тако бедан Мустафа, не силни нови Турчин, но онај прави правцати Мустафа Циганин који по Колашину продаје котарице и проси...
Смири се... Дошао ти је у кућу гост... Добро, гост... Не домаћин, не Мустафа, но ђаво из Кудриња... Али гост... Ради овога прага и ђетета!... Причекај... Затвори врата... Разговорићемо...
— Никад!... Каква Србија, женска главо, у причу ти било!... Ја сам се потурчио, ја сам Мустафа син Мухамедов... Сипај ми још ракије, па ћути!... — Није та, Милоје, не!.. Но ћеш ме послушати. Било што било.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На тај волшебни начин пратим турске ратове цара Леополда и видим како велики везир Мустафа Ћуприлић заузима Београд. Његова дивља војска куља кроз капије тога града.
испичутури и о његовим лепим намерама гостопримства, па му онда показах једну вест коју донесоше јучерашње новине: Мустафа Кемал, велики реформатор Турске, увађа у целој својој држави суви режим, а овај ступа на снагу првог маја, дакле баш
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сећаш ли се зашто сам ја тада, увек, певао исту песму: »Болан ми лежи Кара-Мустафа, болан ми лежи, хоће да умре«? ТАШАНА (поникнуто): Па зар си ти и тада то мислио?... Боже, Боже!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куна Хасан-ага је био заповедник у Книну, где је и погинуо 1653. Хрња Мустаф-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) и његова браћа такође су историјске личности.
Братац сеју не шће послушати, већ је даде преко воље њене, за Мустафу старца од Новога. Кад Мустафа оде своме двору, купи свате да води ђевојку, и позивље од Удбиње Зука да му носи барјак пред сватов’ма.
дигао је на оружје свој крај и попалио Чачак и Ваљево. За владе београдског везира Мустафа-паше организовао је народну војску и с њом одбио јаничарски напад на Београд 1797—1798, а после смрти Мустафа-паше
везира Мустафа-паше организовао је народну војску и с њом одбио јаничарски напад на Београд 1797—1798, а после смрти Мустафа-паше почео да организује отпор против дахија (ради тога 1803.
од ране коју му је задао „у близини Смедерева, на мосту речице Језаве, његов непријатељ Г зи Мустафа“. јала (јалах) — о боже!
— папуче Ћуприлићи — презиме које су имала три велика везира у XВИИ веку: Мухамед (1585—1661), Ахмед (1630—1676), Мустафа (1689—1691) ћурак — кожух, бунда, хаљина крзном постављена и оперважена (с рукавима) ћустек — гвожђе, уже (којим се
— лака и брза кола, каруце хоџа — муслимански свештеник храбрен — храбар Хрња Мустаф’-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) — турски јунак из XВИИ века худан — зао, рђав царев друм — царски (државни) пут царевина благо — царско