Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Врану то | није мило било да га лисица при толикој његовој лепоти за мутава држи, отвори кљун пак стане гакати. Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Нисам ни сањала да су шетачи паса тражени у толиким количинама! Обећах Мишелину да ћу ћутати као мутава, и сутрадан посетих другог типа, овога пута у центру града, на првом спрату куће која је личила на тапацирана дечја