Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко хоће да га зову „свети”, или нек је прави светац, или нек не мути. Ко носи пречесно отеческо име на себи, нека показује љубов и попеченије отеческо о чадам својим.
добро учинио и пријатеље себи у богу и људма стекао, он то у болести и при смерти не исправи, него истом за невољу мути. — Наше басне курјачица, она не зна лагати, него каже управ каква је била и чему се има надати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А за све време разговора она је са оном дрхтавом и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу свога мужа и пркосно тврдила да ће бити само оно и онако како она буде хтела.
Иде то тако непрестано те он осећа како му се због овога почиње да мути у самој глави и како се онај жив црн конац пред њим, онај вијугави црни црв, као пење у сам његов мозак и ту почиње
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад поче да га љуби, у тој полумрачној соби, Исакович осети како му се мути у глави. Те крупне, тамне, очи, које су сијале као црне звезде, биле су јаче од његове решености, да прекине са њом.
А мене ће, каже, као емисара арестирати. Павле је причао да је онда осетио да му се мути у глави, па поче да се каје, што је уопште долазио, да ту бабу види.
Певали су чувену песму оног доба, из францеских ратова, која је почињала речима: „Тиса се мути!“ А која се завршавала речима: да иду у помоћ пемској краљици, славној Немици – Марији Терезији.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
НОВАКОВИЋ (љуби је): Како си ти пажљива и одлучна! РИНА: Него! Зар да дозволим једна ситница да ми мути срећу? НОВАКОВИЋ (устајући, грли је): Хвала ти, ти ме просто претрпаваш доказима о твојој љубави.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
бира, Гради справе, какве још никада, Кô да хоће баш амо на града, Тако збори и тако се слути, А Турцима у срцу се мути, Свак се боја последњег спомиње, Те понеки вако започиње: „Вала, кардаш, то бојак бејаше, Није шала, баш нас
А та звона што сад ударише Страшна л(и) су, вас ми свет се мути; Ох, страшна така још не бише, Боже, Боже, на што л' ми се слути? Љупко цвеће, ти још не увену?
Низа образ тешка суза Мени јадној за њим пуза Душа ми се тужно мути, Није т' веран можда крути. У туђину он је зашô, Другу можда себи нашô, За менека он не аје, Другој пољуб јако
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Срдашце меко и меке груди мора да жешћа невоља мути, јер из ока јој сетна капља бије, уздахом склапа беле руке двије, „Зар ту? ох, ту зар?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Испочетка бићемо вам на руци и ја и Велимир. А, Велимире? ВЕЛИМИР (треје чело): Једна ми се мисао мути по глави, морам да је на артију ставим. МИЛАН: Ја се обично увече таким предметима занимам.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Како се птиће, како се множе стооке цвасти напаст-наркозе! Недело блага, биљко тишине, јеси ли жива? - Петак се мути, Уторак гракће, клица гњилине Суботу шарка, Среда већ жути, клеца Четвртак - замор га хвата.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИИ Године горе ко тиха свијећа, рибару старом свијају плећа, снага се топи, око се мути, времена тешка старина слути.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Добро, онда води ти рачуна. — Разумем! Осећам како ми се мути по глави. Ови људи као да су потпуно изгубили појам о животу и смрти.
А једна наша батерија гађа преко наших глава, и свест се мути од силнога праска и замаха њених зрна. Командир је поделио батерију на два вода.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али он иђаше, упирући се свима силама, и само се бојаше да не падне... Осећа да му се у глави много, много мути, и он почиње говорити брзо, са честим и тешким предисањем. — Кажем ја: каки одбегла!... Којешта!...
А зар сад нисам? Јесам, јесам... о, те како!... Али ево шта ми срећу мути... Лекар каже... опет ја оно!... Свеједно, и без тога мора бити.
Подиже очи и погледа је, по обичају, оштро. Она једва иђаше, ноге јој клецаху, у глави се све више мути, а на срцу стоји онај ледени камен, који је још овде у дворишту обузе... Она дође до кревета и седе, тешко уздахнувши.
Љубица се шћућурила уза жбуње, отворила уста, па не дише... дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима...
Ето, један удар... капља и готово! А Гојко се мучио много:... Уф!... Гле, лакше ми је... добро је... Али се опет мути у глави. О-о-о !... — Шта се то навлачи... црно, густо ?... Иде, иде... плива... све ближе... Не види се ништа!...
И опет мисли, и опет пролазници, и тако редом, час за часом, ћути и гледај, гледај, гледај... а у глави се само мути и комеша... Одједном је обасјаше коси, врели зраци... Она. се трже... Шта је ово ?... Где је она?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
195. Не чудим се мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што сам другог очим’ погледала.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Господине поднаредниче, све је то лако објаснити! Ја мислим... ФИЛИП: Ааа! Ти то, што ти се мути по глави, називаш мишљење? Мишљење? Са таквом главом, као што је твоја?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад би нам се поглед сусрео, он би, да ме не гледа, затворио очи. Мени је, у глави, онда, почело да се мути. Смандрљао сам неколико фраза о томе како у Петровим пејсажима има један зрак сунца далматинског, који се кроз боје
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом... Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
шљива, рањаче, белошљиве и маџарке пуне сунчеве светлости жарке, па и на њима плавичаст прах од ког се поглед мути, на мах; то није пијаца, то је брод што у град довлачи приплод и род, и носи, кроз маглу, благом косом, стабалце
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сумња у љубав — најтежи нам јад — Мин’о, и часе блажене не мути. Из прошлих дана љубав и знак њен – Спојеност срца — остала нам још; Наш живот овде светао је трен, Срдачан,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист. Напали на трешње као чавке ка смреку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и снажније трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да ником не каже ко је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче конопац плашећи се тишине, неко га
Али шта ће он да ради пред овим што га је ноћас други оцем учинио, а њега дедом? Нека опомена мути му свест, ионако мутну и немоћну иједну одлуку да донесе. Чини му се да Ђорђе само што није заплакао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта је Што ми душу мути Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој пелен пеленче!
Ој године, бурни ветри, Саломисте орлу крила! Тутун пуши, амбру праву, Дим се диже, дим се мути, Стварају се, шарају се, Силна кола и колути.
Сумња у љубав, најтежи нам јад, Мин'о; и часе блажене не мути. Из прошлих дана, љубав, и знак њен - Спојеност срцâ - остала нам још. Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„И твоју срећу ни најмање не мути околност: што њезин отац не пристаје на брак и што ћеш се прексутра венчати на мало незгодан начин, јер, као што ми
Ћипико, Иво - Приповетке
краја, монотоно дјелује на њену природу, а безразложна туга, из које се на махове испољава воља за жинотом и срећом, мути јој мир на који је била навикла.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
пада кад види како нам се поглед на нашу сопствену културу – на било који њен део или на све њене делове скупа узете – мути под притиском дневне политидеологије и државноправних решења, којима је ваљда једина добра страна што се могу мењати.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Све хуји. РАДАК: Ветар је, веруј! Све већма хуји, гору љуљајућ, Спушта се доле на дно Дунава, Те песком мути страшне валове Што се у бесу своме распињу, О тврдо стење теме лупајућ.
“ СУЛЕЈМАН (у себи): Жалост јој мути очи немоћне, Те туђу главу тамо с бедема Замишља да је сина њезина, А не зна јоште да је умакô. Сад само вешто!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Реци твојој друзи — Ох, не реци, ћути, — Не знам ни сам шта је, Што ми душу мути. Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!
Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца
Доста му је, доста му је, — Нек не чита песме ове. Ко је срећан, нека грли Своје снове, Нек не мути ведру душу, — Нек не чита песме ове. Ко их чита, нека прашта Слаботану, Кâ што прашта мутном небу, Плачном дану.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ — Молим вас... наређење је јасно. Сетио сам се Арлете. Пред очима поче да ми се мути, заклатих се и дохватих за руку онога до мене. Командант се окрете и притисну дугме звонцета.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
К ПРОЛЕЋУ 34 ЈОВАН РАЈИЋ 43 КАНТ 44 СЕРБЛИЈА 47 ЈОВАН АВАКУМОВИЋ 50 ПАШХАЛИЈА НОВАЈА 51 НЕПОЗНАТИ ПЕСНИЦИ 55 ТИСА СЕ МУТИ... 56 О САВКА, САВКА... 58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ...
Јован Авакумовић НЕПОЗНАТИ ПЕСНИЦИ ТИСА СЕ МУТИ...
Тиса се мути, Крајина буни, јунаци циче, коњици вриште; пушке се сјају, сабље блистају, госпоже туже, — потиске руже, — јер се
ТИСА СЕ МУТИ... (стр. 57). Текст је узет из Остојић— Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 28, стр. 30—1.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
вреле Азије, Европе полу скоком прејурив, Престоље златно силних краљева Омастив крвљу свога беснила — Сад море мути бојом мача свог. ВЛ.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Шта има он да телеграфира министру? Господине Милисаве, потрчи, бога ти, за њим и реци му нека се не шали да ми мути воду. Доста ми је замутио овај Ђока, па сад још и он! (Милисав се диже и узима капу.) А чуј, господине Милисаве.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Болно је заплазило низ ове стране, песма се не допевала. Ил’ недољубљено заболује низ твој лик, ил’ мути сутон душу. Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон.
Ћипико, Иво - Пауци
Колико талијера могло би у њу стати? Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге.
Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно промијениће нагоре, јер је земан томе. — Не иди, оче!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна? Затшо тужи цура бајна? Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно
Ах, за мртве ко да мари? Само гавран ту шестари; Ал' се и он брзо вине, И губи се у даљине . . . Што се мути зора сјајна? 3ашто тужи цура бајна? 1882.
Памет му се мути, срце бије јако, И пастир се креће језеру полако... Бледи месец гледа чудновату јаву, Па зрацима шара површину
И тако, извол'те чути, Отпоче лукави Амор да душе њихове мути. Но срећа потраја мало, не зато што беше срећа, Већ бедном кравару селском што, најзад, буклија трећа Одузе сва чула
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
научнике Музеума, но она ће се тешко остварити због година Архимедових, а и због тога што се политички хоризонт јако мути.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Лекару се мути чело бригом и обраћа се родитељима, као човек који је већ поставио дијагнозу, овим саветом: — Дајте му да једе куване
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вода се пела. Подижем ноге на предње сапи. Сад несигурно седим, вода ковитла около, да ми се по глави мути. Коњ диже главу и поче да фркће. Као хтео бих да стане... — Јаој, не дајте ме! — викну неко иза мојих леђа.
Лежали смо тако око два часа. Почињемо већ да се бунимо, јер нам се мути по глави од глади. У неко доба појавише се и наши.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Јер с усна ти дршће и скривен бол љути, Притајена суза сјај ти ока мути, Тајни уздах цепа горде груди твоје; Моја драга, ми смо бедни обадвоје.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Много се с памећу у себи мути што ће, пак тек изподмукла тајем изађе да не знаду за њега грађани куд се је подео. Седе у једну галију и оде по
кано на облаку ка том његову горњем небу сврх мозга му на темени своју столицу је поставио, те седи и влада ш њиме, мути му ум и не допушта му о души радити ни к бољем се путу навраћати; слади му ово овдашње животовање, он у глави му
А ако ли их затече зла фортуна, ја ли опажају да се мути време и нека се ка халовина измаља, те ветрови одсвуд подухују, а оно где на ближе знаду који илиман, скоро тамо