Употреба речи мутити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се. Како га они спази, викне на њега: „Ту си ти дошло мутити ми воду, да од тебе не могy с миром ни бистре воде напити се, је ли?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Која воћка пада земљи сама, Не треба се ни бацати на њу. Коју воду треба да пијемо, Не треба је никако мутити! Коноп веже коње и волове, А поштена ријеч витезове. Куда Турци с ђордом, Туда фратри с торбом.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

како га врага зову, хопманише тропн. Овај гурбијан Јохан тако гадне речи говори, да се човеку морају црева мутити. Анчице, данас ћемо имати једну гошћу. Колико има сати? АНЧА: Девет прошло.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ово је клетва, то је несрећа! Змијскога једа то су потомци, Што ће нам земљи бистре изворе Са смртоносном пеном мутити. (Сви троје одлазе.) ЈЕЛИСАВЕТА: Е чу ли, зликовци како говоре, Да издајника старог измоле?

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зато ти почесто Христос к народу с приповешћу мешаше своје учење. Притча је покривач умљу; ваља се мутити с памећу док се открије и развиди му се што је. Налика је то за нишан несвиђену некоме послу што се случује бити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности