Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН Небеса беху мутна и раздрта, Студен у немој собној полутами; И допираше из самотног врта Музика кише. Ми смо били сами.
Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи. То је само Једна мутна жеља прошла неосетно, Ко би знао за чим, ко би знао камо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Било па прошло! — уздахну гђа Сока. — Хе, госпоја, »пролазе године к’о гођ мутна вода«, што кажу паори. Што проживите, слатка, то вам је... — Право кажете — потврђује гђа Сока. — Јест, бо’ме!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине. Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се назирао кроз облак, ишао, лутао.
А и као да беху дошла нека нарочита, тешка, мутна времена. Говорило се: како се то нарочито ноћу осећало. Као да више, поврх вароши, по брдима, околним селима нису
И то она јесенска, мутна, крупна киша. Такве једне ноћи, кад се, сем те кише и густог мрака, ништа није видело закуцаше на нашу капију ноћни
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ето ја те сад волим безумно. Али ова душа коју Ти обожаваш, ова полудела паклена душа, сва мрачна и мутна, пламти сва у некој сумњи према свему.. О јадна, мила моја мала, опрости ми, јер мало после она и теби неће веровати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сам самцит по свиту лута. Зар да изгуби и фамилију и сладост љубави оних које мутна Тиса носи са истога сплава и скеле ко знаје куда?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дубина, кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, што беху већ кренули да пупе, били су премрзли последњих, изненада хладних дана.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Плећка је била мутна, жућкастомутна, баш као и оне године када смо ловили зечеве по стрњици. Даме ме запањено погледаше.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сви поустајаше и пољубише се с њим. Пошљедња се с њим пољуби Милица. В Кад Јанко отвори очи, засијени га мутна свјетлост са стране. Бјеху два прозорка, на којима, мјесто стакала, бјеху разапете јагњеће коже.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нисам имао храбрости да је, одрастао, потражим и поново прочитам, страхујући да се моја мутна и топла успомена не поквари, не поремети.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
) И то му је остао најбољи драмски посао. Поред тога дао је и Перу Сегединца (1875, 1882, 1887). Дуга и мутна народна песма о женидби Максима Црнојевића, са својим скроз романтичним догађајима и романтичним колоритом, морала је
Народна песма није била довољно јасна, Костићева драма постала је сасвим мутна. Радња је збуњена и неодређена, личности су тамне и неопредељене, за догађаје нема логичног објашњења.
Милићевић, Вук - Беспуће
А Уна се ваљала мутна, нагрежбана малим таласима; сунце бацало свјетлост у воду и усијавало је. Давно су потонули ти дани.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Облачине већ су мутна крила Више горе лисне се повила, Уји ветар све више и више, Веће капље падају од кише... Ох мој Боже, сад је
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Равно је поље широко, Мутна је вода дубока, Не иди, драги, не иди.““ 218. Роса паде те Морава дође, Те поплави Богданове дворе, А у дворе
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Клатно звона тешко и тмурно у груди удари ме. Тад се дижем, и, у мутна ока прозора, пуна ситних гласова вечери, шапућем, несигурно, и моје име.
Здраво, сви, редом, густих обрва, мутна ока, тужних песама, страшна браћа. Иста је наша псовка прва, нож и девојка насред села и стид домаћа.
И да ли си се већ једном утешила да је то младост: та болна мутна судба? Карловци, 1918. ПОЗДРАВ Теби, што си ме срела на мору и збрисала ми са чела жиг мајке блуднице и роба
И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока? Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и дубока, да са Сербиом умру и мог имена
У земљи мог детињства, коју и не видим, невраћеној више дечјим, ни војним, трубама. Зар ме није киша мутна, марта и априла, увела у болну збрку играчака ситних?
Будућност, што ми обећа расцветани Срем, узалуд је, сузом брака, на Тебе, канула. Љубав мутна више на уснама ми не руди, нит ми по несвести протичу преображења.
ПЕСМА Кад раширим руке у жутом лишћу, што засипа јауке, сине нека страшна, мутна моћ. И плане и дрхти цела око мога завичаја невесела у сласти лудој, пуна звезда, ноћ.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Слушаоци, бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
45 ДРАГИМ ПОКОЈНИЦИМА 47 СОНЕТИ 49 МУТНА ИМПРЕСИЈА 52 ЖЕЉА 54 ПОВРШНИ УТИСЦИ 58 ЈЕДНОЈ ПОКОЈНИЦИ 61 СТАРОСТ 63 ОБИЧНО ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО
тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На пространа поља месечином плавна. МУТНА ИМПРЕСИЈА Данас, драга моја, пољем пада слана, И хоре се звона из далеког града, А равницом црном шири се и
ИМПРЕСИЈА Данас, драга моја, пољем пада слана, И хоре се звона из далеког града, А равницом црном шири се и влада, Мутна атмосфера задушничких дана. Данас, драга моја, пољем пада слана.
природа млада, Нечујно, у самом почетку развића, И црном равницом тихо пада слана, У мојој се души простире и влада Мутна атмосфера задушничких дана...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вече; замор... Мутна јесен ова Очајно се у недоглед шири, Када сузи са свакога крова, А срце се с пропадањем мири. Хладно, сипи...
Тада су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шумове туге, бола, среће У
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Није шала толики народ, таки пазар! Од принципова времена тога не би, јер бјеху мутна времена, да се слабо и знало кад је Божић а камоли да га је ко славио!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Меље као празна воденица. Месечина као дан. Мирише као душа ђевојачка. Млад као капља росе. Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
На та лака миловања поруменела би и у себи дуго носила сећања на њих, понекад мутна и стидна, с резом слатке, танке дрхтавице. Каква ли му је та којом се жени? Господска!
— Тола опружи згрчене ноге. Ђорђе постоја пред вратима, па их отвори. Са јастука га гледају њена два мутна, закрвављена ока. — Рекла сам ти да изиђеш, Никола. После опет дођи — прошапута Симка, не скидајући очи са Ђорђа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
вири лице Лица дивна, лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се смеше бајна лица Из оквира мутна дима, Дркће, стрепи стар Лем-Едим, Мутно му је пред очима.
Прошло је лето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ни једног славуља. Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тај ми је циљ у дјетињству заваравао, оправдавао и осмишљавао мој исконски нагон за лутањем. — Смијешна и мутна мотања осјећаја половичних оцјећаја, сензација, каква се већ рађају у детињим душама!
И одатле: прва мутна распињања жудње за свеприсутношћу: о, бити у самој језгри догађаја, у тачки гдје се стјечу и укрштавају све нити!
Запутио сам се према југу. Сјећања из тог доба мутна су ми и неповезана, Путовао сам на прекиде, вициналним пругама, случајним средствима.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Пред тобом у тами будућност се вила, Нејасна и мутна као нада људи, Али смрт у себи и она је крила, Смрт која се јавља, тек на гробљу буди.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Дис и једно и друго помера, рашчињава, размичући пролаз за мутна сећања на неки давно потонули свет, за снове и слутње, ношене музиком која не престаје да нас плени.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Сваки час их облизује. Од бескрајне чежње за нечим осећа да би јаукала. Овде се, ево, опет појављује неодређена, мутна чежња као и код Јовче.
конкретизовати у љубав према одређеној особи, оне се премештају у субјективне пројекције: прелазе у скровите жеље и мутна надања, и у честа сневања.
Тако с краја на крај Сеоба тече понека мутна, устајала река, а то читаоца стално враћа на сен (и коб) Дафинину. У трећој глави, да наведемо пример, Аранђелова
А са семантичке стране она је понекад недовољно одређена, „мутна” је, „разливена”. Тако нам се, рецимо, у једној реченици саопштава да је ветар преврнуо Аранђелову лађу док је
где Исаковичева чула час тону у сан час из њега израњају - сав пејзаж креће и комеша: „Дубина кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О сјај на тебе њен док пада нек је и сакрију Ти ћеш наћи улаз два мутна пса где стоје. Спавај, злу је време. Заувек си проклет. Зло је у срцу. Мртви ако постоје прогласиће те живим.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
П’онда оде, п’онда оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока суза кану, Као нека тужна слутња.
XXИІІ Ноћ је пала страшно мрачна После мутна дана; Ја у мраку Смиљку држим, Она расплакана. Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд плачеш, чедо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Побауљке кроз трње, преко камења, растерујући гуштере, довукли смо се кришом обали. Под нама је Црна река, мутна, широка двадесетину метара. Онда настаје с оне стране једно стотину метара равнице, па се одмах диже брдо.
Црна река била је мутна и прљава. Можда су је због тога и назвали „црна“. А на њеној десној обали, налазило се село. Пред једном зиданом
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— викну Стевица, и глас му као мало задрхта. Облачан, влажан, тежак дан. Свјетлост слаба, мутна; топлина се не осјећа, иако је љето.
Ћипико, Иво - Пауци
И, уставивши своје очи на њој, опази у њеним плавим очима нешто тешка, оловаста, мутна и дубока, као кад с газа гледа у замућену ријеку. —Машо, — трже се — јунак си! —Што је корист кад немам порода?
А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена ... Изнебуха приђе к њему неки свештеник, окошћаст, мутних, набухлих очију, са наочарима као и поп—Вране.
Пролази преко газа ријеке, прескачући окретно с камена на камен, а мутна вода око његових ногу хучи, и испод њега пјенуша се у паду; шапатљиви јабланови поређани уз јаруге шапоре, а газећи по
Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода. Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Шта ја желим? Све што бих могао овде да поменем чини ми се да је недовољно. Моја мочвара остаје неизменљива. Мутна водурина која се љеска на сунцу, задах трулежи, цркнуте мрцине које пливају унаоколо, ројеви комараца, белоушке што
Свака љускица тога песка блистала је засебно. Свуда око спруда било је ило, мутна, прљава водурина, само су љускице песка блистале, сићушне и танушне.
Млако подневно сунце отопило је већ снег по крововима и са стреја шљапкају крупне капи. Мутна светлост трепери у барицама.
Поново у мени васкрсава слабашна, мутна нада, да ће њој то стварно поћи за руком. Догураће га до ивице и нагло га ћушнути доле у воду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко је као болестан. За његову урођену ведрину, то је мутна зона. Сиромах писац сиротих Јевреја! Два најмилија друга, два брата, као да ставише нешто између себе и Бранка.
судова и лопата да се начини одушка у тесту од блата и ђубрета и покиданог зеленила, те да се покрене и пожури дебела мутна вода по којој се још надимају закаснели крупни мехури. Започињу довикивања, питања: сви живи и здрави!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Набујала и широка, сатански је шумела прљава и мутна река Маћа. На обали не беше ни чамца, ни моста. Командант нареди да десет ордонанса повежу коње, и да наиђу на воду
Као да још не схватају где су, па застану, и онако отворених уста и мутна погледа, заблену се у пучину. Командант је издао заповест да војници буду слободни, а од идућег дана настаће редован
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прошло је љето! Мутна јесен влада. У срцу нашем ниједног славуља; Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада...
40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола Кидају се прса моја. Једна тамна, мутна чежња На горске ме гони висе, Ту бескрајни мој бол тајни У сузама истопи се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вук Анђелић је — како га песма приказује — „мрка брка, а крвава ока; куд погледа оком расијече — као муња из мутна облака“. Он иде „од града до града“, привлачи се „од трна до трна“ и „од грма до грма“ нечујан и незадржив као ваздух.
виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје...
виђети, већ бијело брдо Дурмитора, окићено ледом и снијегом усред љета као усред зиме; кад погледаш стрмо испод града, мутна тече Тара валовита, она ваља дрвље и камење, на њој нема брода ни ћуприје, а око ње борје и мраморје; већ ти отруј
на ограшју била; рано ме је пробудила мајка, — ми ранимо те воду грабимо: кад ја дођо на воду Ситницу, ал' Ситница мутна и поводна, носи, брате, коње и јунаке, турске кале и бијеле чалме, красне српске бијеле клобуке; овај клобук близу
До сунца јој бистра вода била, од сунца се вода замутила, ударила мутна и крвава, па проноси коње и калпаке, испред подне рањене јунаке; па нанесе једнога јунака, узела га вода на
Једно јутро уочи недеље попела се Пријездина љуба на бедена малена Сталаћа, па с бедена у Мораву гледи, ал' Морава мутна испод града, па беседи Пријездина љуба: „О Пријезда, драги господару, ја се бојим, драги господару, нас ће Турци
му на то одговара: „То је био страшан туцак јунак: мрка брка, а крвава ока, куд погледа — оком расијече, као муња из мутна облака; па он мени јесте говорио: „Удијели, госпо бановице, а за здравље твојијех синова, и твојега бана господара,
У таквим моментима замисао у поменутом виду била је утолико оправданија. Сама песма о Марку и Муси прилично је мутна. У њој много шта није доречено ни усклађено.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
САН 382 БАЧКА КОМЕДИЈА 383 ЦАРЕВЕ КОЛАСТЕ АЗДИЈЕ 385 УМ ЗА МОРЕМ, СМРТ ЗА ВРАТОМ 386 ДЕЧИЈЕ ИГРЕ 387 КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА... 388 КОЛО СРЕЋЕ 389 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 390 КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО...
КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА... Једни хвале и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе
И нејма никаква опорња ни стојишта, с временом што дође пак скоро и прохуји кано с брегова мутна вода. Многим што и овде људма ништо не помаже ни им за коју хвајду буде, благо ни тафра која.