Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
од плиша пун бачених флаша конзерви и пива на прозору је нацртана киша у наручју дуге једна бреза плива и с мутним капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом заклонивши лице прекрштајући ногу божанску босу жена из уста
Дрвље и камење ваљајући, дрина, Тимок, загрцнут мутним кишама, Лаб, пун потопљених топова и свиња, глибовита Колубара, штапом пипајући, слепа Нишава.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Шчепана оним узбурканим валима, мутним И лудо брзим, подижући се и спуштајући као лопта, она се глава на једном високо изви и усред оног пенушавог и бурног
Па наједном пљусак и све се стаде купати у брзим и мутним потоцима, који су се рушили са свих страна. И њему се учини да га ти брзи, мутни потоци неумитно вуку доле у неки
Црњански, Милош - Сеобе 2
Хтеде да му каже нешто топло, при растанку, баш кад и он окрете према њој, жалостивно, главу. Са мутним, уморним, воденим, очима.
прилегла, уназад, на његовој постељи, онако како је то видела на сликама и почела је да уздише и да Исаковича гледа, мутним, али широм отвореним очима. Павле се онда нађе у чуду и подвикну јој да устане и оде. Не може даље остати код њега.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Земља њина, као из сна, јављаше им се све ређе у мислима са својим тромим, мутним, устајалим рекама, острвима зараслим буником, зовом и турчинком, са јаблановима и крекетом жаба, као подземним хујањем.
девојче, баш онаква какве је Аранђел Исакович ценио, врзла се уосталом, и сама пред очима Аранђеловим, жућкастим и мутним, увек разрогаченим, сагињући се, дотичући му се руке, али на велико запрепашћење свога оца, како изгледаше, узалуд.
Уосталом, Ананија је био тврдо уверен да ће она излазити из гроба и ходати по селу. Под мутним и кишовитим, облачним небом, што се пушило као од неког дима, у блатним и мокрим данима, у којима су трске и врбе, све
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Драго му је некако да једном види онај стари воз. Ето, до пре четири сата у мутним стаклима његових прозора одсликавала се пустара с расутим салашима; дуги ред дудовог дрвећа, ораница што се пуши, риђа
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Несређен у својим идејама, он је био несређен и у писању. Своје махом нејасне и чудњачке идеје излагао је мутним, често неразумљивим језиком.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без слободе; Ал' сам чуо тужан жубор И
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али од тог места полазе све јаче струје низ тело, трзају се мишићи... А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрхћу као у грозници... Дисање нечије све ближе и топлије и одједном...
Као да је нарочито гледао како би је што јаче увредио!... А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима... Љубици смрче пред очима... дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Очи твоје не би дизо криком. Заогрнут модрим олујним видиком умирао би мирно после сласти. Мутним би оком гледао по небу, како тама и ужас расту.
Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно. Далеко, негде, иза шкотских обала, диже се, из мора, модро стење, тако грдно, тако пусто, суморно.
За друштво му, што по винском меху свело лишће расу, са осмехом мутним, прескачући, први пут, потоке, у смеху. А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом,
Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем и ја, са духом потамнелим, тешким, и
И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена. Лутам, још, витак, са осмехом мутним, прекрстим руке, над облацима белим, али, полако, сад већ јасно слутим да умирем, и ја, са духом потамнелим, тешким,
Ветровито и таласасто небо Баната, што дрхти, увек, са мутним изданцима модрих планина у недостижној даљини. То горко небо јутарњих језа, боје дивљих голубова што излећу из дугог
НОВО ПОКОЉЕЊЕ Наше је лице бледо без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и тајним на очима, сјајним као круна лака. Бол једног јаблана више нас такне, но свеле груди наших драгана.
Наше је лице бледо, без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и тајним на очима, сјајним као круна лака. 1920. БЕСПУЋА Вас зовем само, са ужасом у погледу развратном, невеселом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДУЊА Ко светиљка која тиња и куња, мутним се сјајем прелива дуња; тај сјај: све месечине у њ се слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Опружене, неме, у суром шињелу, Под ранама које сажижу и пеку, У праху и крви, с клонулошћу благом, Са очима мутним, без суза што теку, Доносе их тужно завичају драгом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И није веровала.“ Хтеде некако другачије да седне, а снага отказа спорим и мутним жељама. Таваница се спусти ниже, над само његово чело, и лампа је у њега закуцана, па се њише и дими, и боле га очи у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И заљубљена, погођена неким Стихом к'о стрелом, спусти књигу тада И снива дуго... за мутним далеким, Чезнући тако у тишини јâдâ И опет чита... Бол к'о море расте У мртвој ноћи...
Ст. Луковић ЦЛВИИИ О ЗАШТО? О зашто смо се, зашто смо се срели На мртвој стази опора венења, Под мутним небом маћијског јесења! О, зашто смо се погледали, је ли?
у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском Питања у дну очног кута?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
оне уске путањице што су служиле за шетњу у слободним часовима и које су официри, у бескрајним тренуцима очајања, са мутним погледом у плаве даљине и сновима о слоболи. временом угазили шетајући се горе-доле.
Ја пустих руку на раме Николино, јер он не беше спазио кад сам ушао. Он се окрете, погледа ме мутним, изнуреним очима, познаде ме, па устаде и загрли ме, али је био изненађен.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кашљуцале су и измјењивале међу собом по коју ријеч ниским и тупим гласовима. И на тим опуштеним лицима с мутним подочњацима и с изнуреним угловима уста, они шиширићи изгледали су им натучени на главу као за поругу или казну.
Гле: води увијек напријед — а не доводи никамо! Како је то лијепо!... Мјесец је био опточен мутним колобаром, а мале звијезде још су се жмиркаво бориле за своје рођење. Можда вријеме иде на кишу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ту често долази до укрштања, контаминације која слике чини мутним, нејасним, па и неразумљивим. Али у „Анђи капиџији“ нема таквих слика, она је беспрекорно стилизована, и не виде се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
нам се открива вешто прикривен унутарњи немир лика, изазван час њему јасним али тајним, час и за њега самог сасвим мутним жељама.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?“ Под мутним небом невољници ћуте; Нико не виче: помагај нам, свете Ал’ срца ваљда не траже јауке: Дарежне руке нек’ се саме
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Часови су стали И нали укроћени над понором. Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест мутним излазом у н и г д е? О пустињо најсличнија сунцу има ли игде Финијег песка успаваног срцем и бескрајем!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЈАЊА (иза бине): Извуци коноп! Сад га за оно дрво окачи, Како га не би ветар предао Валима мутним бесног Дунава!... Ала је страшна ноћ!... Сад, Раде, сад!... Опреми весла!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— подражава Брана Перу. — О-хооој! — уздахну, најзад Пера „Ђеврек“, обриса зној са чела, и онако лежећи погледа мутним очима Фјодора: — Скажи ми, как је твоје имеју?
— Нишанска тачка... Војници сада и без наређења управише пушке на одело. — Добро! — Радослав је гледао мутним очима, сав црвен у лицу и знојав. — Ш’а ’оћеш?... Душу? — Јок!... Ништа...
— Бато!... На „фронтету“ говоримо све, а овде не смеш да штуцнеш... А-ха! — он се замисли и мутним очима као да гледа у даљину. — Тамо... на фронту су прави синови. А у позадини су курве, кукавице, забушанти.
— Сасвим. Свака ваша радост је задовољство за мене. Она је нервозно ломила палидрвца и гледала мутним очима кроз прозор. Нене танке ноздрве лако су се шириле као израз неке тешке душевне борбе.
Она се налакти на сто, укрсти прсте и наслони на њих свој подбрадак. Погледа ме оним истим мутним очима и тихо проговори. — Зашто ме мучите? Дохватио сам је за руку. Била је мекана и топла. — Лулу!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
врелој пећини Свака ће капља наћи утока, Где ће пламеном хитро шибајућ Из срца сваку радост гонити С крвавог чела мутним очима Опомињућ ме греха пакленог: — Да сам за жене венецијанске У занетости самољубивој Хитрошћу змијском и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На коштатом, подбулом лицу и у мутним, престрављеним очима огледало се нешто немирно, растргано, нешто тешко, су морно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. ЈЕДНА НОЋ На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече.
А кроз кланце бурни Вардар Са тутњавом баца пене, И ломи се с мутним валом О вечите, хладне стене. 1890. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ Ј. М. М. Х.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Образи му упали, али јагодице румене, види се да је у грозници. Тешко дише и гледа мутним очима. Нити га ко шта пита, нити, грешник, он шта тражи. Утисак је мучан, али само тренутно, докле га не минусмо...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
и чаме Ти си ме тешила смерно. Ти ме у данима мутним Опскрби пићем и јелом, Новцем, рубљем, оделом, И најзад, и листом путним.