Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— онда не беше више премишљања. Одважни синови јурнуше у опасност. Вода се пенила од силе и беса, а по тој мутној пени пливали су довратници и трула ћерчива разваљенога шпитаља.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
уче да од зла спасава само горе; да те од секире сабља ослободи, да те из поплаве извлаче чакље и куке, да те у мутној И леденој води из уста кечиге отимају штуке; да се, кад сјаши, дизгини и узде одузму од сукненог хајдука зато да
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део. Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине.
Хероји покрета, номади, над неким Брегом тако зуре у видик пун дима, У мутној и страшној жеђи за далеким, И у вечном своме боју с просторима...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и огорченог изгледа, али без трунке оне радозналости, која је распињала сав онај остали свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни, мрзовољан, блед, са црном брадом и чудним очима, студент права Алексије Јуришић.
силом угуши; и са једном искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно искуство у некој мутној нади: да се мрачна пропаст што је пред њим зјапила, ипак некако може избећи...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- упитала је. - Животиње с репом. Живе у води! - рекао сам. - У води? То мора да је страшно. У хладној мутној води, без ваздуха! - климала је главом сажаљиво очигледно забринута због риба. - Оне су навикле на то.
Милићевић, Вук - Беспуће
Растали су се ћутећи, док је сунце ударало у прозоре, улазећи у собу и блијештећи вани у мутној води која је полако отјецала.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ова све и за њ заслепи; Још око оно, муњевито око, Кроз срце њима што севну дубоко, У оку јоште она тија туга, На мутној кâ је облачини дуга. Ту њима сместа отвори с' срдашце, Кô ружа јутром кад спази сунашце.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ја не гледам тавној ноћи доба, Нит’ мој коњиц мутној води брода: Путем идем, за њим праха нема, Воду газим, за њим брчка нема.“ 137.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сто уздаха, као сто ветрова, веју Мојим вртом нада и спомена благих У јесени мутној мојих жеља драгих, Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Нека се Симка наужива моје муке“, рекао је гласно, опрезно се извукао из кафане и, по мутној месечини, клецајући, пошао низ улицу, а фијакеристи су викали и псовали што иде средином улице.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пролијетало мимо мој притворен прозор, налијетало на крошње дрвећа и носило се с њима мрсећи им грање у муклој, мутној ноћи. Али неће дуго потрајати: сутра ће вјероватно опет бити ведро. Лијеп и ведар дан предосјећам дуго унапријед.
Ћипико, Иво - Приповетке
Текућина је слична нечистој мутној води. —Окусите, да видите како је добро! — насмеја се жупан. Лекар послуша и накрене.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тиме модрина очију добија исту улогу као и сенка Дафининог тела која се одсликава у широкој и мутној реци. Боја и сенка очевидно нису ништа друго него исте оне - визуелно испољене - тајанствене „досад непосматране
И одатле је посматрала свој одраз, сенку, како се ломи у мутној води што дан и ноћ протиче: „Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који је гледао на реку.
Ако је и постојала недоумица да је можда Дафинино посматрање сопствене сенке (одраза) у мутној, жутој реци само узгредно, без далекосежнијег значења које смо му приписали, - сада је више не може бити.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
опет, турски учио Да мирно гледам муке братове; И ја сам гледô у лице бледо, Гледô сам оне црне зенице Где се у мутној крви премећу; Гледô сам брата... РАДАК: Мирно? ИСАК: Као кип!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хтео сам да пукнем од једа. Заустио сам да кажем да је лако ловити глупе кленове у мутној води Мораве, али нека тај вештак Доротеј покуша да улови пастрмку у бистрој води.
Скрасиће се на Саборишту у мутној нади да су најзад пронашли крајичак земље налик на то нешто за чим су жудели. И прионуће на рад, искрчиће големе
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Кренем се даље. С босанских планина Студени ветар звижди и ћарлија; У мутној магли колеба се Дрина, А мрак је тихо, лагано увија. Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бранко Каленић је био дете какво ретко кад рађа пуста паланка, и још паланка на мутној, лењој и мочварној Тиси, на реци која риба има, али као да душу нема, на води коју песма не пева.