Употреба речи мухамеду у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Од зулума. Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. — Ко ти је душман? — Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. — И ти си дошао мени? — Теби, буљубашо. — Јеси вичан свакој муци и невољи? — Не знам шта би у добру радио!...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Кад се врати, сваког Турчина који је од његове руке Мухамеду испраћен уреже домаћин и у софру за којом седи и у миндерлук, и секиром у праг. Тада само ћути, а ја га дворим.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

онога рају, који, кад дође, нађе онога истога Турчина пред кадијиним вратима, па полако на ухо рече му: то ти и то Мухамеду. А Турчин завиче: — Ево, ефендија, опет ми Влах опсова свеца. — Аша, бог не дао, ефендија? — одговори раја.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности