Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има. Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо ми гладни чувати вама овде ово место ваше,
Начини леп цифраст ћивотић, и то двоје сложи у њега, намени за љубав мученичаску да однесе тамо са собом у ону нову илиричаску цркву, а себи чини велику помоћ којано се не прелаже.