Употреба речи мучи у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

знао сам његове бриге, познавао сам му прошлост, а тако исто и садањост, па велим: што да га мучим кад се и сам доста мучи... Сиромах!... Не знаш, учитељу, како ми га је жао; и ја све не верујем да ће он живот свој природним путем свршити...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Пукне глас и свуда се пронесе па се они страшни и на гласу лав с душом мучи и да је при концу. Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под

А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато?

Ја се мучим и ловим, а ти смрдиш дома, а кад дође до јела, опда: тȁ мени, тȁ теби!” — „Мучи, браше”, одговори му други пас — „не говори само у ветар!

Ону исту животињу коју кољемо за храну нашу ваља је клати колико се брже и лакше може, да се задуго не мучи. Ко је немилостив к скоту, немилостив ће бити и к човеку, само ако му се власт над њим да.

како на своју тако и на свога отечества ползу; а у ономе се опорочавају и осуђују који их има само да се више мучи.

У таковом без закона месту мора човек за љуту невољу овога лекара совјет слушати, мора онога истога који га дави и мучи с својом крвљу хранити.

способни су законому, праведному и мудрому прављенију; а гди тога нема, и они живу као звериња, јачи слабијега мучи и дере. Но о овом смо на више места говорили. Нек видимо чему нас другом ова басна учи.

А кад се врати на прво говорење, пак не може да га нађе, него нас мучи чекајући и вели: „Помозите ми казати,” зато нек вргне у кутију два ф. и 30 к., зашто се то мучно трпи.

пришива, кад ми само знамо да он лаже или да се вара, то је нами доста, начаст му његова лаж, а завист и злоба највише мучи који је у недри носи. Давно је речено: ко ће свету уста запушити? Ово није могуће.

Но колико је зла и опака, барем ово добро има: што мучи, растрза и чини шкрипити зубма онога који с њом има посла. Словесно створен чловек, ако низашто, барем за своје исто

дужни небесном Промислу благодарни бити народи који се у благоурежденим царствам находе и живу, гди силан и неправедан мучи се и гризе у злом и пакосном срцу своме, а не може нити сме слабијега обидити!

Наравоученије Одвећ љубостјажатељан, лаком, или воопште рећи неразуман човек, он је дошао на ови свет да се мучи. Док је јошт оскудан и ради да стече, има право и разлог; али кад дође у изобилије да може рећи: „Имам довољно не само

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

београдском везиру говорила, да би везир за љубов овог двора и комшилука престао од онаквог мучитељства, с којим Србље мучи и истребљује, и покажем му колико Турци Србаља у Београду и на други мести мучитељски истребили и то само за неколико

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ама молим те као брата скини, платићу ти! — Знам, знам... Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд. Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Шта је?... — Јесте, рано моја, страшно! — А шта је? Крунији беше тешко да јој каже. — Казуј, мајко! Казуј, не мучи ме!... И она склопи руке. — Тебе просе! — рече Крунија. Њој се окрете вајат око главе...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Међ насипима вртлог хучи; И као громка обест џина, Под тешком стеном што се мучи, Из гротла стигну гласи млина. На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио. Наравно, нећу му ја ништа говорити о томе што ме мучи, — што да ми се, може бити, смеје? — али ћемо бар проћеретати. Све је то лепо, али где је он сад?...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ти кажем Савка, добро да утувиш ово: тражи друга, тражи стубац кући; а већ мени тамо како је да је, него се бар ти не мучи и не злопати на тим вашим свету, каже! А ја ћу се, каже, стрпити и причекати тебе!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

тобож као да правда; брани Љубу што неће да проси. — Па што тражи да се мучи, да проси? Кад етете те ете... — мучила би се она да одједном целу реч изговори — ете има сестру.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Јесам; ал’ јеси л’ видео како је ова на њега гледала кад је певала? То ме највише мучи! — Мени се чини да Ружичић Јулку воли. — И мени се чини; само она њега да не воли! Тако се разговарају док не заспу.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Увређена што је он грубо одгурнуо онда, кад је поштопото и на силу хтела да сазна у чему је ствар око које се мучи, она је мрачно ћутала.

А Јуришић седи, слуша све оне жалосне историје по реду, мучи се и мисли: Бога му милог, где сам ја ово упао? Ето слушам ја и мучим се.

'' И тако седи Јуришић, мучи се, а оне му се мрачне визије никако не уклањају с очију, па поглêда час на ону детињу брадицу што некако ситно дрхти,

Гледа он то па се мучи и криво му је што се та колона једном већ не престане измотавати, те или пође сва тамо под кревет или ка вратима, куда

“ И Јуришић се све више мучи и љути што она јогунаста колона једанпут не излази на врата, и осећа око себе пуно неког црвљивог гмизања.

Само се Јуришић грозно мучи у неком махнитом и бурном узбуђењу. Гуши се Јуришић, и осећа страшну жеђ и како се онај велики црни црв ускомешао у

Африка

Измењујемо неколико љубазних фраза, скоро хладних, а онда му ја захваљујем на свему и молим га да се не мучи и не чека цео мој утовар. Н. се још једном рукује и одлази.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Гарсули је знао да Трифун има неколико рана, али уместо да то изазове сажаљење, код Грка је то изазвало жељу да га мучи. Зар такав несрећник, па да се буни?

Бика може да убије једном бритвом у леђа. Траје три секунда. Али се већ годинама мучи да излечи преломљену ногу коња, а узалуд је само животиње мучио.

Није могла серцу да одоли. Хоће бар једанпут да га загрли. Несаница је мучи! Хода као луда по кући. Где је био, тако дуго? Што се није јављао? Нико је није видео, кад је дошла! Чега се боји?

Она ће поседети мало, па ће отићи. Дотрчала је да му каже да се спрема велика олуја и несрећа. Евдокију мучи некаква љубомора. Евдокија и ћерци само о капетану прича.

пребити леђа, ако, икад, ма коме, лане нешто слично, и жена му је обећала да ће ћутати, али Исакович зна, како тајна мучи – док је не кажу – сваку жену, па се састаједу, да се излаједу.

Он се, каже, сав покривио, мучећи се да, некако, освоји ону лепу бабу ђенерала Монтенуово – мучи се већ годину дана – а капетан је, сунце му јарко, зачас, код његове ћери, успео.

Пут је благо вијугао у планину до пољске границе. Могао је, да је хтео, ићи и брже, али није хтео да мучи своје људе, ни туђе коње, који су били навикли на лагани ход.

У страху да му жена не умре, на тешком порођају, Петар није могао да је гледа, како се мучи, него је викао да Бог да умро он, а она нек му живи.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Довољно је већ тежак удар што знам да ме вара! (Бори се.) Па ипак, мучи ме, мучиће ме, мучило би ме кроз живот. Зашто не бих испио до дна чашу горчине која ми је намењена?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали коњи од глади и беснилука један другоме

У Шамике је једна црта романтике; хоће да опседне женску као јак град, да се мучи, да је заслужи. Неће јефтине победе. И ту се задовољи с тиме што га све хоће. Окрене леђа, па отпутује.

Црњански, Милош - Сеобе 1

слух да после опет чује и најтишу реч, муцајући да после опет проговори тихо, али сасвим разговетно, почела да се мучи и мучила се до ноћи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Породиљу која се мучи на порођају муж мало понесе, па каже: „Ја ти бреме натоварих, ја га и стоварам.“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се

Док још не проговори, детету се не сме рећи: „Мучи!“ да не би тешко проговорило или чак остало немо, сматрају у Лици.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Биће! Владика се обрну архимандриту: — Како је твоја нога, Јанаћије? — Кад је овако хладна студен, не мучи ме као кад је влага! — Кад је влага споља, треба да речеш! — дода ђакон, прихвативши од ђака чашу...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Баш приповедам како смо сами, а толики посао. ОТАЦ: Е, шта ћемо! Човек док је жив све се једнако мучи: мало рāном, мало око стоке, трговина — ти, Боже, знаш. Али шта знамо, кад човек има деце, треба да се стара.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

песма често себе доводи у положај трагичне самозадовољности; нагнута над безданом, она изазива вртоглавицу духа, мучи га тескобом; у нама се јавља тежња ка довршеном, јасном изразу, вапај за привременим редом и смислом.

Селачка мука толика је да чак и просјаци од ње зазиру. Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о тежаклуку живити и своју крв пити.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И Димитрије се баца на читања живота светаца, пада у највећи верски занос, гладује, мучи своје тело као стари хришћански свеци. 17. фебруара 1758.

Милићевић, Вук - Беспуће

која је препатила сву грозоту смрти синовљеве; Милан је умро једном, мучио се само једном, а она ће да се непрестано мучи, то умирање њу ће вјечно да боли, њезина рана вјечно да крвави, страшније него њему. — Убио!

Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.

Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није кретало, ништа га није потицало да се дигне из

за њу; она једва очекиваше да јој дође отац или мати које није видјела дуже времена, да их испита, да сазна то што је мучи, и да се потужи.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, Швабо: Раскиселише ли ти се опанци?« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

на обали, Стоји као сужња, Стоји млада, сузе лије, А све оне јадне, Па бијело лице крије, Умало да падне. Мучи, момче, тако т' Бога, Окани се туге, Амо брже, ето свога, Па још, брате, друге! 1843, 27. нов.

Врело јечи, а цветићи туже, Јера нема међу њима руже. Тако т' врела, тако т' цвећа тога, Не мучи ми јадна срца мога, Врни злато менека назада, О донес' га само, стазо, сада, Само сада, само једареда Да га јоште

нама га отрже Па у црну земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди, Ал' не може мртве да пробуди. Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели!

“ Заман мучи, заман се отима, Све га већма слутња обузима: „Дакле никад — дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго —

гусле, па узмем гудало, Па запевам што ми је нестало, Песму тужну, песму пуну јада, Певам увек кâ и ову сада. Мучи сада, срце моје пуно, Мучи, мучи, о гусала струно!

Мучи сада, срце моје пуно, Мучи, мучи, о гусала струно! У потаји ружа млада цвала, У потаји па је и опала; За мирис јој нико ту не знао, Све

Мучи сада, срце моје пуно, Мучи, мучи, о гусала струно! У потаји ружа млада цвала, У потаји па је и опала; За мирис јој нико ту не знао, Све нестало, а

Из ока њему тужан пламен гори, Ал' опет мучи, ништа не говори; Голема туга срца му се прима, Он за то опет прашта злотворима.

Да л' има можда ту каквога друга? На то би могô одговорит слуга; Ал' он је скоро кô камен студени Те само мучи и слеже рамени.

Ма он је чуо, па сам вас побледи, Ал' мучи јунак, па преда се гледи, Па онда уста, тамо-амо крочи, А момци мучне у њ упрли очи.

То теби милост, то ти Стојан пречи...“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми

“ А остави љуте јаде, Веруј, брате, све пропаде... 49. Мучи, мучи, ман' се туге, Гледај само па оздрави, А те тешке јаде друге Отисни и, заборави, Још ће бити сјајни дана,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГИНИЦА: Код Хасанаге је било страшно. Ко да сам му војник, а не жена. Ни сунца, ни месеца. Уживао је да ме мучи, да га се гадим. Намерно није хтео да се купа. А љубоморан, љубоморан... Није ме теби пуштао ни кад си болесна...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Што беше, ни црном Циганину Господ да не дâ! Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете како се бије, мучи и туче од оног њеног бесника. А лепо поче испочетка. Он миран, ради.

И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе. Он још онаки исти, висок и озбиљан. Кад уђе, Мита поче да се мучи, како би устао пред оцем. — Седи, седи. Ја тек онако дођох.

су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан. Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.

Они су се већ навикли. Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се не мучи, пати. Све су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...

тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао! Она га је несвесно одгледала. Чула је, како га заустављају, а он неће.

Па и ово, кад би јој о преудаји споменула, само је она знала колико се мучи, бори, док јој то каже. Сматрала је то као грех. И то не према Аници, већ према покојном зету.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

” Одазва се витез млади, те се руком по јуначку челу глади, склопљених се маша веђа као да се нечег сећа, мучи муком.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ишао је тако дуго времена, док дође у једно мјесто и види ово чудо: човјек један врло се мучи да дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа на њега много малога камења, па онда дигне

љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, а свакојако је тражила узроке да је кара и мучи.

она стане једнако плакати, а кад је крава запита зашто плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: — Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и

Наљезе путем некакав чоек и зачуди се, зашто се мучи и тврдо при глави држи за улар, а све се окреће на магаре, па га упита: — Зашто то чиниш, болан?

— Па како је, богати, како живи? — Вала богу! Здраво је, али се богме доста мучи без ашлука. Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву. — А хоћеш ли ти опет натраг?

Туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Ја на то (пева): „Ти, сердце, не мучи ме!“ (Вишим гласом, подражавајући жени): „Ти си орјатин, убио бог и онај час, кад сам те познала“.

Или се боји; да ју муж не бије, или да се не разболи и не умре, па неће имати после откуд да живи, или кога да мучи. Али да не мислите да говорим у ветар, показаћу се сасвим умиљат. (Виче): Соко, о Соко! 5. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ.

ДАМЈАН: А гди ти је, комшо, више: што је закопано или што је у сандуку? КУЗМАН: Та то ме и мучи, што је у кући тројином више него у земљи. Пак свакојако размишљавам.

Истина, не ваља сваким гаталицама веровати, али је човек тек спокојнији, кад га савест ни у чем не мучи. КУЗМАН: Хм, хм! Па велиш, да не дирам у новце? ДАМЈАН: Ако себи желиш добра, немој бар до сутра.

ЉУБА: Је л’ истина, мајка, да су те отимали, кад си била девојка? СТАНИЈА (мучи се да се не смеје): Што је било, то је и прошло. ЉУБА: Ама кажи ми, како се отима.

Али нека, кад си такве памети, а ти се мучи као враг. МАРКО: Купи, чича, магарца. СЕЉАК: Не превари! МИЛОШ: Зашто? Видиш како је леп.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Дед, немој ваздан да се дајеш молити; други пут не могу да те сносим. СУЛТАНА: Ах! (Пева.) Ти, серце, не мучи ме, О, само дај ми мир, Јер љубити ја не смем Нит казати ја смем.

(Пева.) Ти, серце, не мучи ме, О, само дај ми мир, Јер љубити ја не смем Нит казати ја смем. СРЕТА: Ти, жено, не мучи ме, О, буди паметна, Јер Срета нема шале Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дад’ ми ону фордиту.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— Опет буљиш у празно? — зацвиле још с врата. Она опет буљи у празно ... Сине, зашто не кажеш мамици шта те мучи? — Ако већ хоћеш да знаш мучи ме највише то што непрестано упадаш у моју собу без куцања...

— зацвиле још с врата. Она опет буљи у празно ... Сине, зашто не кажеш мамици шта те мучи? — Ако већ хоћеш да знаш мучи ме највише то што непрестано упадаш у моју собу без куцања...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

У првом сјају месеца и сунца шарени жар се, играју колеса по писму свода - орах таме пуца; а „орган слаби“ мучи се и труди у љусци плача макар да заруди. Од палих речи творим ли небеса?

Не жури с неба, горди винограде, већ грожђем кише, док ме мучи улцуѕ, пошкропи штедро лудост звану купус. У срцу гајим љубав гостопримства, а црним сјајем горе купињаци: веселу

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Отаџбино, мајко моја, Што је тужно лице твоје? Зашто храбра деца твоја Сузом квасе лице своје? Какав бол им мучи груди, И дубоки уздах буди?

Какав бол им мучи груди, И дубоки уздах буди? „Моја деца сузе лију, Јер их душман мучи стари, Душмански им крвцу пију: Турци, Немци и Маџари, Што слободан свуда није, Зато Србин сузе лије”.

Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну, што ме мучи и душу ми мори! Исповест ми треба, за то сам те звао: Оче, — ја сам мајку своју отровао...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Тешило нас је само то што исто стање страха мучи и непријатеља, и утолико више што је он на туђој територији. После онога страшнога дана, царовала је свуда около

Јер то исто сунце обасјава и позадину и људе који лешкаре у топлим креветима, али које не мучи неизвесност од прикривеног топа. Објаснили су ми тачно место са кога онај топ гађа.

Хајде, натегните ову ракију, да се мало загрејете. Опет се поздрависмо и остависмо несрећног командира да се мучи, извлачећи батерију узбрдо. Стигли смо пред зору. Сјахасмо пред земуницом команданта дивизиона.

Одговарам одлучно да се не би и он нервирао... Тешка ме слутња мучи... Сјахујем, и одмичем журно пешке. Страх ме хвата при помисли да сам случајно погрешио пут.

Ова необична тишина почиње да ме мучи, те прикупим дизгине и покренух кона. Али копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума

Он неће да нам отворено замери, али треба на нос да нам изиђе. Али, баш ме брига... Он мучи нас, али још више себе. Бре, какав си — застаде Александар да ми види леђа, и поче да се смеје.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он опажа како се Љубица мршти и мучи, па баш нарочито бира такву децу. Обавештава их, помаже им, управо учи их да мисле, али су то деца неука, дивља, па не

— Зло, мој брате, зло ! рече газда Цветко, уздишући. Ради, мучи се, па опет ништа!... Ја сам мислио чак и за нас штогод да одвојиш. Станка још иде боса... Љубица задрхта.

Љубица дигла главу, па гледа бесмислено како се тресе кутица у писаревим рукама и како се он мучи да је отвори. дође јој то врло смешно и она већ хтеде да се насмеје гласно, а Пера отвори капак, положи драгоценост

»Да га искасапим свега!... Лепо онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи. Па онда мазнем преко носа: фик ! а нос у траву... Он вришти, кука...

у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда. После стадоше мисли прелетати и заустављати се на разним другим средствима освете.

— А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!... — Море, господине, остави то. Коме је сад до тога!... Ми страдамо, овај... и како ћу рећи, оногај...

Ха-ха-ха. Збиља романтично!... Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!... Ха-ха-ха... А он, шмокљан...

Прође пола часа. Гојку се досади седети, а све више га обузимаше жалост, гледајући ову јадницу како се мучи. Увиђа да треба проговорити, али ко може сад реч прозборити, ко је може прекинути у мислима и тргнути из заноса !

Одједном стаде гледати свесније... Погледа по соби, као да се нечему досећа... Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре... Ха, сетио се!...

Не, не... треба стајати треба издржати до краја... Оно је већ дошло, ево га!... — Где је учитељ ?!... Говори, не мучи ме!... Врисну она и пође пре ма њему. — Па знаш како је... то су тугаљиве ствари. а он је човек прек..

Да ли?... Не, није то... Вратнице се давно затворише и пријатељи замакоше у сокаке, а она се још мучи, трза се и осврће уплашено око себе... Шта је ово ?... Докле ће да траје ?... Или да није смрт?.... Ах, кад би то било!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

— Жао, не жао, извести ћеш је, Извести ћеш је, и нама дати, И нама дати, и наша бити. 63. Мучи не плачи, душо девојко, Твоја ће мајка већма плакати, Већма плакати, тебе жалити, Кад твоје друге на воду пођу, А

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДАРА: Досад га нико никаквом муком не мучи! Треба њима Секула жив и здрав! ТОМАНИЈА: Мисле да може много да им исприча! ГИНА: Тога се ја и плашим!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Они су осетили много штошта што се назива „болесним“ у поезији. Ми изражавамо све што они још крију, што их мучи, али неизбежно сустиже. Тврдимо, фанатично, да постоје нове вредности, које поезија, одувек пре него живот, налази!

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— упита га он блаже. — Не, царе! — одговори старац кратко и одлучно. — Па зашто? Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Завуче му се у груди нека безузрочна туга, која поче да га мучи, да га мори. Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз.

требало му је да ма чим занима свој дух, управо да заварава себе сама, да не мисли о својој несрећи, и он је почео да мучи себе и да злоставља своје добро и племенито срце.

онако са децом, к’о што Бог хоће, па дивота! Аја! Хоће она код мајке... само да ми мучи децу... Па још тражи да је оставим и за нову годину. Е, снашо, ниси погодила! То не дам.

Жали се како је код његове куће невоља: жена му већ две године не устаје с болесничке постеље... Мучи се човек, шта ће!... Лепо је тешио моју жену, миловао моју дечицу и дао им шаку ораја...

Прота је удовац, а поп Сима се раздвојио са својом женом онако међу собом, на леп начин, а већ Цуца мучи муку две године. Поп Петар има добру жену, али за њега причају свашта...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Молим те као брата, узми ово звонце па седи, ево овде седи, па да ми даш реч. Хоћу баш да пробам. Не знаш како ме то мучи. СРЕТА: Можемо, можемо! (Седне за сто.) Чекај прво да поставимо сваку ствар на своје место. (Меће звонце.) Тако.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У сусрет му стига Цига из Сврљига: „Тебе мучи брига? Па добро ми дошао!” — Каже, и грли га. Збунио се Убљанин, Одложио карабин ...

А уз пут га, кивног (кивног, јер по страни је) Мучи и сврабеж зван књигописаније. Из даљих времена? Треба: из древних, или давних.

Слике великих људи мрви малом вилицом, Мучи се с латиницом, бори се с ћирилицом. Ту спава, у хрпи новина, док ноћу, испод стреје Мећава луда дува, и снег у

Дивље гуске у сумраку оштру зиму најавише: Дође време кад је свако сам са собом понајвише. Свачија ме мука мучи, на душу ми све утиче: Како ти је у планини залутали сад путниче?

ГДЕ СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА Данима, данима, данима Само ме једно занима. Мучи ме загонетка Свих људских нараштаја: Где је почетак почетка, Постоји ли крај краја? Из књиге то не научи!

О чему би, у петнаестој, човек уопште могао писати? О ономе што га уистину мучи не усуђује се, због стида; да се хвата у коштац са друштвеном стварношћу не уме, и не сме.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сад ми се чини да не живим више, У густу таму да све дубље клизам, Неосетно и стално... Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам... ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално. Ко ће ми помоћи?

Јаук и писка свуда око мене. У редовима црним кврге стоје, У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило!

Зар то врхунац мучења и јада? Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче, Ал̓ знај да неће прећи моје усне Ниједна речца што моли ил̓ плаче, Ни бапске клетве, ни слабости

Удри, и мучи, и притежи јаче, — Ал, докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Учио си књигу у Цариград, на некакву ћабу притврдио. Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа. МУЧИ ОПЕТА СВАК И ГЛЕДА ПРЕДА СЕ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Тресе се од старости и једнако се мучи загледајући око себе, да ли је заиста ту, код њих. Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега.

А знала сам ја да од њега шта друго, добро какво, и не може бити. Знаш већ сада шта је. И бар ти ме, Софке, не мучи. Зашто, моје је и овако много. Ох! И опет се предаде, али једнако тихо, из страха, да онај горе не чује.

једнако, не толико у њу, колико у њега, младожењу гледале и пиљиле, добро мотрећи, како га Софка држи за руку, како се мучи да му малу детињу руку задржи у својој. И то држање младожењине руке било је за њу најтеже.

шиштавом, шупљем, запенушеном од беса, ваљда и пене која му је била из уста, била сигурна у то: да он сада своју жену мучи, испитује, да му она призна, како је заиста живела са својим свекром, његовим оцем, док је он био мали, дечко.

гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она, Софка, и поред толиких својих мука и још и због ње да се мучи и напреже. Овако, не лежећи у њу, не реметећи је, мислила је да уштеђује Софки труд.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води. Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист. Напали на трешње као чавке ка смреку. На страну реве као козји рог.

и отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: „Шта је теби стало за то? и то ће проћи“.

је дијете које умре некрштено, па послије (као што се приповиједа) у гробу оживи и из гроба кашто излази и малу дјецу мучи и дави.

Кад терзија то чује, он дигне свијећу да види како се гост мучи, кад тамо, а то по његовом гуњу којијем се био покрио миче се велика бијела длака тако брзо као змија кад трчи.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.“ — „А оћеш ли ти опет натраг?

туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је

” А он муч'! Она га опет запита: „Који си? што си дошао?” и много друго којешта, а он мучи као камен, рукама показујући као да је нијем и да иште помоћи.

љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, и свакојако је тражила узроке да је кара и мучи.

она стане једнако плакати, а кад је крава запита за што плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: „Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и

“ На то се вјереник ражљути, пак му рече: „Мучи, ничиј сине, ако си све досад истину говорио, ту си најпотоњу слагао.“ 10. СЕЉАНИН И ГОСПОДАР.

Ражали се Христу (фала њему) да се мучи, па му рече: „Причекај ме мало, ето ме!“ Кад к њему дође, узме га св. Игњатије на плећа.

он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Богме доста мучи без ашлука: Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву“. — „А оћеш ли ти опет натраг?

туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Архим[андрит]: „Мучи, бога ти, господару Маленица, јер од тебе ће залуду искати. Не из Јерусалима и из Свете Горе, него с неба да дође

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Лажеш! — рече Осињача кроз плач. — Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води!

— Лажеш! — рече Осињача кроз плач. — Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води!

— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија... — Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла.

— запита њеки. — А зар није украло и присветога? — запита шапућући Бакоња. — Мучи, несритно дите! — одговори му, такође лагано, Балеган.

— Ма шта то може бити? — Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! — рече Дундак. — Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца — рећи ће Тртак, намигујући ковачу.

— Ја нисам ништа казâ — одговори Бакоња намрачен. — Ја оћу да разумим оне погрдне ричи, због који... — Мучи, мучи, тише говори! — вели Тетка, јер му се учини да шкрипнуше Брнина врата... — Ајмо, одма горека...

— Ја нисам ништа казâ — одговори Бакоња намрачен. — Ја оћу да разумим оне погрдне ричи, због који... — Мучи, мучи, тише говори! — вели Тетка, јер му се учини да шкрипнуше Брнина врата... — Ајмо, одма горека... Нису то погрдне ричи!

— прекиде га Дундак — да се Личани... тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше.

Мучи ти, мали! — рече му Бакоња. — Ајде у скулу!... Дај ми, Грго, кафу за стрица! — Сиди ти и пиј своју, а ја ћу однити стр

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Жеља да је тресне, да је удара по лицу, тако је јака, јесте, поверова, једина жела због које се он мучи ове ноћи. Одједном му би лакше: љута радост разли му се по жилама.

Никад није дошао а да јој макар прегршт шећера не донесе. Ако. Само кад је дошао. Ђорђе неће смети даје мучи као прошле ноћи. Уздахну дубоко, шиљак светлости се пресави и само што се не прекину.

— упитно гледа у Вукашинову строгу и лепу главу с нешто дужом косом и танким брковима и види: мучи се. Па види сина у гуњу, кад је био ђак и великошколац, радује се што остају сами после вечере и сâм почиње разговор.

Ако погреши, ти имаш длан. Ја хоћу да се мучи да би човек постао.“ Трговац са фесом се осмехнуо, надмоћно га гледао и играо се бритвом на ланцу.

Симка не излази из дворишта, слуге се погојиле оД лежања и нерада. А он не може свуда да стигне. Он јури ветар и мучи коње. Све ће ово остати пусто и туђе. Наслоњен на врбу, стајао је на обали Мораве.

Поквареној души Аћимовој само да је жена лепа, зна га добро док је био млађи. И ова, његова, мучи га у кревету само зато што је лепа, па се питао: зар је њему судбина наменила да га упропасти и друга лепа жена?

Аћим је у Паланци: касно ће доћи. Ђорђе је толико пијан заспао да се ни за вечеру неће пробудити. Више је и не мучи. Осећа да ће бити. Зна. У пићу само себе сатире. Спашће га. Рекла му је да ће добити сигуран лек. Досад није.

За инат не излази, још не излази, мислио је, а он је најурио жену, он је побегао од ње, а сада га друга мучи. Докле ће те сукње њему да стежу душник? „Иди, не шушкај ми више! Видиш ли да сам болестан?

Па кад остари и изнемогне, Толина крв да му се свети, да га злоставља, мучи. И удељује хлеб и дуван. Чашу ракије. А село, а народ? Може ли икоме погледати у очи?...

И очи. — Детета ми, никакво зло нећу да учиним... ако није моје. Мијат или Тола? Чије је? Дође јој да га мучи, па ћути. — Овој кући је судбина одредила да слуге децу праве. Видим, Бога нема па нема.

Чуо је само њено све теже и све гласније дисање. Све до јесенас она није тако дисала. Савест је и у сну мучи. Бог је тешким сном кажњава. Њему неће да се смилује.

Е, да је још срце имао па и у преровској буни био... — Удовице га уклеле, па му се жена оволико мучи. Ућуташе пред нечијим лаким и брзим корацима.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

да види онога коме је тај глас припадао, али кад пажљивије погледа под, виде како се, заглављен између две дашчице, мучи пегави гуштер покушавајући да ишчупа реп. »Откуд он овде?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

али, обојица, зналци у језику и, обојица, са смислом за парадоксе у историји, можда би му помогли да искаже оно што га мучи већ више од једног столећа: откуд то да његова непатворена склоност ка складу изазове толике смрти?

(Први пут се а дуго, и Сима терџуман мучи са речима.) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати.

Чим би на постављено питање покушао да одговори, Вишњић би морао и да проговори. Испричао би младом човеку оно што га мучи још од Равња: да има међа трпљења на којој сагори реч а да до те међе пут води кроз чисто безнађе.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Јаук и писка свуда око мене! У редовима црним кврге стоје; У њима пиште деца, људи, жене. Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене! Стежи, о стежи, невидљива сило!

Зар то врхунац мучења и јада? Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада! Удри, и мучи, и притежи јаче Ал' знај да неће прећи моје усне Ни једна реч'ца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости

Удри и мучи, и притежи јаче! Ал' докле редом деда, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

тамо лете ужасне фурије с криковима аду приличнима, смирит себе у мраке не могу, иако је њихова стихија, јер их мучи зла ћуд и опака да мучење своје успу црно на слијепе неба мутитеље.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

трпимо губитке, а резултати никакви, па поводом тога. Али, веруј ми, не мучи ме оно што сам тада казао, већ што нисам говорио сасвим онако као што мислим да треба да говори поштен човек.

И ја сам једно вече рекао пред свима оно што носим у души, не баш све и то је оно што ме мучи. „Ви се све нешто буните, све вама нешто није право, ви...“ тако ми је рекао командант.

куће; никога нисам хтео да видим, ни с ким да говорим. Моја мајка ништа није хтела да потврди, али ме мучи оно што видим на њеном лицу. Ја сам рекао да ћу ствар извидити кад се вратим. Ноћио сам сâм у другој соби, обе ноћи.

Нож му виси о дугачком бандијском виску. Замуцкује и очајно се мучи у говору, кад му се лице грчи, криви, кад страшно запиње, отвара и затвара велика жвалава уста као да зева, испушта с

окреће зиду и наставља по стоти пут да прочитава једну исту страницу Крајцерове сонате, па га страшно притиска и мучи ова најновија брука официрског кора и још више флегматичност риђег потпуковника.

Јест, јадни, пргави и себични костур што се мучи јер га не разумеју наследници, а тражи да га негују као дете, јер хоће што дуже да посматра срам ружнога доба што је

Онда стојим ја над његовом главом и гледам бедно, уплакано лице. Он се трза, мучи, час испрекидано уздахне, час зајечи, груди му се надимају, челанце мршти, уснице задрхте, сања.

Она га је мучно слушала, мрштила се, није му веровала. — Не мучи ме. Боље погледај ове ружице на јагодицама; то необично и неприродно руменило најбољи ти је предзнак смрти.

А жена је ћутала, каткад само подизала очи и гледала га, као да је хтела да каже: јаој, не мучи ме даље, доста, ох доста, није ми ни до чега.

Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим. Ја не знам, ето, он ме увек мучи тако, мучи ме. Пре годину дана гледао сам док си говорила с њим и приметио сам да ниси, као да ниси баш сасвим

Јер ја се никад не могу смирити. Ја га мрзим. Ја не знам, ето, он ме увек мучи тако, мучи ме. Пре годину дана гледао сам док си говорила с њим и приметио сам да ниси, као да ниси баш сасвим равнодушна.

Не мучим се ја онако, рецимо материјално. Не, Боже сачувај. Него... како да се изразим: душа ми се мучи... Ето, ја имам руску душу, широку, огромну као ваш Сибир, али празну, мртву. Моја душа, то је празно гнездо.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А при свим тим и таквим мојим размишљањима и разматрањима, у дубини душе стално ме мучи само један скрупул: непрестано сам себи постављам једно питање, и само ме оно преокупира: не прикраћујем ли таквим

Али у њима заиста нећемо наћи оно што нас заокупља и мучи. Њихов анимални витализам није за наше зубе, њихов оптимизам за нас је понешто јефтин, њихово херојство за нас је

— Има. То су они који су погријешили занат. Већина не постаје свјесна тога до конца живота; то их само мукло мучи изнутра... Уосталом, можда сам неправедан кад ту личну сујету узимљем као неку специфичност своје струке.

Он је сретно лишен оне бриге која толико мучи творце вјештачких драма: у њему лежи гаранција да ће све што учини нужно бити досљедно.

Прижељкујемо то као тежину неког јоргана. Понекад као тежину камене плоче. * Дуго ме мучи узана пруга сунца која се пробила кроз процјеп застора, пала као танки свјетлосни прут на моје узглавље и рањава ми

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Он је луд у том послу, па хоће одмах да убије, хоће да пече и да мучи. Ти га мораш задржавати од тога. Ја сам му већ казао на само да он мора тебе слушати као харамбашу, и чему се год ти

они мене у томруке. После испитуј: ко је још, ко те чувао, с ким си ишао, кога си напао ?... И тако све, па мучи и питај... Добро. После већ суд и, рецимо, робија. А она ?... Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!...

— Знаш, брате Ново, досадило ми се робовати за другога. Гини, мучи се и пропадај свакога дана, а за кога? — Све за њега.

Ја бих се опет мучила целога века, а он би био миран за навек ... Нећу тако... Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла... Нек се мучи!... И ја ћу се мучити !...

Нећу тако... Хоћу да се мучи, хоћу да види неизбежну смрт пред очима и да зна да му је смрт од мене дошла... Нек се мучи!... И ја ћу се мучити !...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Аждаха прождрла јелена, па јој запели рогови у чељустима, па не може ни натраг ни напред, но се мучи и јечи. Чим њега угледа, рећи ће му: — Чујеш, момче!

љепша од њезине кћери: забрањивала јој је да се умива, чешља и преоблачи, и свакојако је тражила узроке да је кара и мучи.

она стане једнако плакати, а кад је крава запита зашто плаче и она јој каже све што је и како је, рече јој крава: — Мучи ти, не плачи, већ кад мене закољу, да не једеш од мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и

Ја му велим: звони, звони кад си први дошао — свеједно, звонио ти а звонио ја, али он ништа, само мучи и држи онако за штрикове. Кад се ја већ сит начеках, дадем му један уз образ, а он се намах стропошта.

А он муч̓! Она га опет запита: „Који си? Што си дошао?“ и много друго којешта, а он мучи као камен, рукама доказујући као да је нијем и да иште помоћи.

А отац му рече: — Мучи, не бој се. Узми комадић круха, па поведи кују и жену, а кад тамо дођеш и цар те упита јеси ли их довео, а ти реци:

Он је мој први комшија. — Па како је, бога ти, како живи? — Хвала богу, здраво је, али се, богме, доста мучи без ашлука. Нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву. — А хоћеш ли ти опет натраг?

Туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било

На то се вјереник ражљути, па му рече: — Мучи, ничиј сине! Ако си све досад говорио, ту си најпотоњу слагао. КЛИНЧОРБА Приповиједају да је дошао солдат баби у

и, отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије нето му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: — Шта је теби стало за то? И то ће проћи.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Дошао сам кући. Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи. Остави све што је за нама.

Један дух предања, део мога бића, Сваку моју мис'о и страст сваку мучи; Дух моје судбине, к'о песма открића, На свакоме месту о свемиру учи: Носи моје дане На крило нирване. 1914.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Када је Нивен схватио шта ме мучи, било му је жао па ми је дао једну малу књигу под насловом ”Материја и кретање” коју је написао Максвел.

Ћипико, Иво - Приповетке

Чуђаше се када ју је видјела фино и господски одјевену уз онога немоћнога старца што се до касно у ноћи мучи да се прехрани.

Умрло јој дијете у путу, а она иде даље, да у туђему свијету потражи свога човјека. Жао јој дјетета и мучи је мисао што ће он рећи, — може је замрзити и помислити да га у путу није пазила.

Ниједно није задовољно, а живе заједно, јер су на то навикли, и не може друкчије да буде. Он се јед нако мучи да их све прехрани, и нема у њу вјере, а она, ради дјеце, трпи његову жестоку и загрижљиву ћуд.

Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с в

Али је превршило, — похватао сам вам крајеве... Казуј што сте данас утаначили, кад ћете се срочити? —Мучи, дјецу ћеш пробудити!... —Нека се пробуде, нека знаду што им је мајка..... Могу се тобом подичити....

— Говори ти што хоћеш, кад си одумио! Ја не знам ништа, — опет се јави жена. —Мучи!... Умукоше за неко време, и рекао би да је стара опет задремала, док домало зачу се раскидано женин глас: —Е, нећеш

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— грмнуо стари прота као да су громови тога тренутка ударили кроз црквене пећине. — Јесам, прото, и не мучи ме више ради закона нашега, цркава и манастира!...

Краков, Станислав - КРИЛА

Мајор ћути, хита. Дуги бели брци му играју на ветру. Ађутант би да говори, прича. Капетан најближе чете је до њега. Мучи и њега све ово. Шта се то дешава горе? Да ли су одбијени наши? Први пут им телефон јави да је Кајмакчалан пао.

Петровић, Растко - АФРИКА

Измењујемо неколико љубазних фраза, скоро хладних, а онда му ја захваљујем на свему и молим га да се не мучи и не чека цео мој утовар. Н. се још једном рукује и одлази.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

да чисто потрчиш напред, само да што пре плане тај проклети непријатељски плотун, да се једанпут сврши, да те не мучи ово убиствено, страшно ишчекивање. Намах опет обузима те црна мисао: ово су последњи тренутци...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А ипак, нека тешка слутња притискује и страх нас мучи, да нам не подвале. Наместо радости прожима нас нешто мучно. Потпуковник Петар погледа мрачно преда се.

— Извршићете после пробу са њима. — Знамо, господине капетане... — Ко носи, тај не проси. Ко учи тај се не мучи. Је ли тако? — Тако је, господине капетане! — Кад се провучете, ви ћете мало заобићи, да им наиђете иза леђа.

За то време не радећи ништа, мисле о свачему. Не спавају, мучи их стање ишчекивања и, кад их поведемо, они уморни. Зато нека се испавају до једанаест часова, а тада ћемо их

А ти не бирају. Кад сам био арслан од двадесет година, ја сам прво налетео на једну бабу. — А то ли тебе мучи! — заграјаше остали и почеше да задиркују чича Данила. Било је прошло подне те се дигох.

На вратима застаде. — Нека стоји моја кава... идем да се мало олакшам... — Ах, добро ме подсетисте. Видим ја да ме мучи нека изнутрица. Изишли су обојица. — Пазите на степенице!

се вратио, јер ће нам својим причањем одстранити за извесно време монотонију и тешку неурастенију, која нас све више мучи. Заборавили смо наше препирке и нудимо један другога свим оним што имамо.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Так' ад и море, огњ и горе, преиду смело за твоје тело, љубезна. Не мучи бедног, Савка, љубезног; скажи што твоје срце за моје готово.

Страсти слепоћа и неситост жеља Лакомо срце славољубљем стреља; Краде нам санак, боде нас и мучи, Дим да докучи. Често олуја, кад се клониш беда, У кући мирно почивати не да; Хита безвољне међ метеж и буну,

је од вас двојице неправда: Теби што уста немаш да с’ насмејеш, Ни ока, сузом образ да опереш, Ил’ старцу који мучи се и страда, Међу тим пева, весео зановета, И тако за сто, мање, више, лета?

И бјежим - куда? - не знам, Усамљен тражим луг; Рокоја нигђе немам, Плач ми је вјерни друг. Ах срце не мучи ме. Ах, дај ми само мир, Јер љубит ја не смијем Нит дочекати пир.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па сад га мучи што те тазбина Онако царским даром поздравља; Јер то те и у самом народу; И против подле жеље њихове, Као владара

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Љуто и као на силу одваљиваше се лепирица за лепирицом, испрва тешко, као да се мучи и натеже, па онда лакше, учестаније и гушће. — Баш нико ни да се нашали с цијеном, а ево нас и ноћ у чаршији стиже!

Како би било да ми ту несретну краву преселимимо царевини, па нек се она тамо ш њом мучи и девера?“ „'Вала, велим ја, царевини која се толико за ме брине! Води, брате, води одма'!“ — Онда сам имô чет'ри козе.

Како би било да и' предамо порезном уреду, па нек се он ш њима мучи?“ „О, да добре царевине, милостиви Боже!“ — занесô се ја и лијепо јаукну' од некакве силне милине, а жена и дјеца од

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

3 Не мене, не мене, брата то у незнању мог муклије тим потаја ова мучи. 4 И знам, и знам, срце где куца, од злата или тучи, немо у њему распиње се Бог.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И баш зато било му је тешко, не, него криво на њу. Као да није знала, осећала да не треба толико баш да га мучи, да му баца одговорност...

Немам их више. Једно имам. И што да се и оно мучи, пати? Када није за женидбу, што се женио? Не дам. Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање,

Бог Господ! Бог! И ако је Бог! Бог нареди да се пати, мучи. [Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.] Понекад се устумара.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, »иначе ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). К. ако се сади коцем, тада се мучи Блажена Госпа (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 382).

муке (како јој је тешко у земљи, како јој црви подгризају корење, како се мучи у воденици између два тешка камена, па онда у пећи, и најзад у устима када је жваћу), »и Бог, кад чује п.

л. не ваља садити Цветне недеље, јер неће ваљати (ЗНЖОЈС, 7, 145). Ако се сади коцем, па ако се стави попет у земљу, мучи се Блажена Госпа (иб., 382).

Ћипико, Иво - Пауци

Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари. Мучи се на сваки начин, гледа уоколо да му ко поможе, али нико сада на њ не пази, па не могавши сам да натовари, остави

Мени се све чини да су нам они душмани. Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, к'о мисле: — Ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас... Право хришћани у цркви пјевају: „господи подај!” — слатко се томе насмија.

И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. Напокон се шјор Лука диже и пође по

—Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи! Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. Управо бјежаше од куће и из тијесне улице.

— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати... Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги.

— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! — А ча ћу вам прављат'... Видим да нас се хоће умест'... Ди је та шчета?

— очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. — Ала, мучи! — нареди жени главар. Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво...

Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини... И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.

И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.

— Пусти, нека га гони! Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. — Мучи, ђавле! Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло.

Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души. Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.

Па к'о смисли се: — Ма немој задивати оца! Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. — И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Има снажан стас, што ја пре никад нисам видела у једног монаха. Не бих рекла да овај млади стасити човек претерано мучи своје тело дугим постовима. То се не би могло рећи према његовом свежем, руменом лицу.

Колико их је, како су наоружани? Хоће ли изненада отворити капију и покуљати отуд на нас? Ја волим да та неизвесност мучи њих, а не мене. И збиља, после неког времена њихова ларма се утиша. Почеше да ћуле уши и да ослушкују.

ли чуо све, па и кад замре бука и продужи се у тихо стењање и цвиљење, не могу да се вратим свом спокојству, тад ме мучи радозналост, хтео бих да сазнам ко је победио, а ко изгубио, колико је мртвих, колико рањених.

Заклињем те Богом, не мучи ме!' Исус му, наиме, бејаше рекао: 'Изиђи из овога човека, нечисти душе!' Затим га је питао: 'Како се зовеш?

Тачно тако — душа, рекао бих чак — танана душа. Ено га где зева у небо укоченог погледа, мучи се са заумним, последњим питањима. Зашто си га збунио, господе?

Најзад, време је да и ја престанем са измотавањем и да признам како и мене мучи иста она радозналост због које окривљујем грба.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' шта је прошлост? Ко у њој Пропале иште дражи, Он мучи само живот свој И тугу своју снажи. До врага с њоме! Занос тај Студеним зраком сјаје О, Хебо моја, вина дај!

А твоје косице русе Лелуја јутарњи ветар, И диже фереџу твоју. Јуначки каприс ме мучи гледајућ одважност мушку Са којом походиш кланце, где орли с кликтањем лете; Крв ми у главу нагне, - ал' кад ти

Ал' каж'те, богови силни, ви заштитиници мира! Зашто ме ова хука немило мучи и дира? Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи?

Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну што ме мучи и душу ми мори! Исповест ми треба, зато сам те звао: Оче, ја сам мајку своју отровао...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

„У то звездано небо упире човек свој поглед од када живи на Земљи, и мучи се да са те књиге, коју је сам Бог над нашим главама расклопио, прочита њена тајанствена слова.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У младости ко се мучи, У старости ужива, Добар ковач ковом својим, Себи срећу сакива. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

МИРОН (строго): Бога ми, да не наиђем на још кога да се (показује на Ташану), као она, због мртвог човека толико мучи. Јер кажем: Вера и Бог није за мртве већ за вас живе.

Док се до врлина не дође, док се ради њих човек мучи и бори, тако то човека загрева и уздиже. Али, кад неко успе да се сав врлинама заогрне, онда му је у њима тако сухо и

ЈОВАН (увређено): Не могу више, а криво ми. А највише ми је криво на њу, на хаџику, кад видим како се мучи толико око њега. И чисто воли што се мучи око њега. Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје.

А највише ми је криво на њу, на хаџику, кад видим како се мучи толико око њега. И чисто воли што се мучи око њега. Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје.

) МИРОН (покушава да се дигне и пође јој у сусрет). ТАШАНА (зауставља га прилазећи му): Нека, дедо, нека, не мучи се. МИРОН (јадикујући): Ето, Ташана, ето већ не могу ни да се дижем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сасвим издалека га тек питају да ли му што треба. „Зарадим, доста.” Мајка и отац спусте главу: мучи их „зарађивање” Срећково. А Срећко је ведар.

Не могу да сам паметан. Или је Павле чудак, или је у њему неки велики дар, па се мучи како ће изаћи на свет... Како ти мислиш? Хоће ли од њега бити велики човек? — Бранко ћути.

— Ја ти сад, наравно, не знам сигурно да ли је при том мислила на новац, или на оно што тебе мучи, на „великог човека”, али ми се чини да је било то последње.

Па да, јесте, Павле одједаред купио кера, и кер се зове Наполеон, а ја се, луда, не сећам! Мислим, мучи се младић с часовима и са оним главоњом госпа Мањиним, кад тамо... Како-тако Павле иде у Париз...

А сад о теби, друже. Мучи ме стално твој положај и твоје сиротовање. Једнако премећем по глави: како би и ти могао доћи у свет, и живети

Те ноћи Бранко није могао да заспи. Мучи и њега често несаница. Сео је у постељу и узео да се забавља. Мислио је о великој екскурзији коју спрема с неколицином

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« »Шта ће ти лек? Зар си ти доктор? Господин списатељ, немојте му казивати; тако ме непрестано мучи са својим лекарним књигама; све оће да се плеће у оно што му није посао.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

има их који одмерено пуше, а има их који не испуштају цигарету из зуба; има их који често мењају дуван, због чега их мучи тежак кашаљ, а има их који су кадгод пушили па, увиђајући да им шкоди, напустили дуван да би повратили апетит.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— И лепе женске... — А на столу пуно топлих јела... — И један ауто, да ме не мучи више ова ћорава џукела. И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским.

А ако је мртав, шта му можеш? рече Драгиша и продужисмо пут. Глад почиње и нас да мучи. Седимо покрај ватре и само говоримо о јелу. — Замисли да се неко нашали сада, и тресне пред нас пуну корпу векни.

Наша су се чула привикла на широке просторе, на хладан ваздух, на шуштање лишћа и лепршање ноћних птица, те нас сада мучи празна и пуста тишина ове тескобне кабине. Неко предложи да изиђемо на кров лађе.

Тако се мења и наше расположење. После толико дана људи се сетише и својих породица. Тешка их носталгија мучи, а ова зелена и влажна природа изгледа им као оно шарено цвеће на гробовима.

А таман га били очистили к што треба. Чекај, велим, пресешће вам. Приђох законито и скинем сирото да се не мучи. — И нико те није видео? — Мене да виде! — он зажмири значајно на једно око.

Тешка душевна потиштеност мучи ме. Али температуре немам. Лука каже да сам сигурно пио хладну воду или покварио стомак.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

- трзањем природе иза смрти унакажени, Морнару, твоје несрећни: Но не, не, рад твоје сени: Могућност нове јаве нас мучи!

свирепошћу грања, Не ублаже опору пљувачку дубина Но још натопе све сољу горчине и јода; Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода, И на труд прелажења преко кривина.

И ништа не значи грижа савести што сам некога убио или му подвалио, јер мене често мучи савест и што некога нисам убио или осветио му се.

ОБНОВЕ После свих вечери, враћајући се опет кући Лица измученог и обливеног сузама, За собом лик твој знајући како се мучи да издвоји се још једном бар над стазама: Видех, о, величанственији од даљних предела Облаком у даљину већ одилазе

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Не жури, јуначе! — залепета орао крилом тако да камење полете низ стрмину. — У смрт своју не лети! Оно што њих мучи није сан, већ несаница. Зато су ме послале да за њих натргам траве с острва у мору дебеломе. Зато су котлић припремиле.

Није морао да се мучи да је отвори: врата су висила о једној шарки. Али, каса је, свеједно, држала до свог достојанства и љутито викну

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене? 24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла! Но моју душу што мучи Та дружба није ти рекла.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кад настала година четврта, тада виче са планине вила: „Не мучи се, Вукашине краље, не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не

Кад настала година четврта, тада виче са планине вила: „Не мучи се, Вукашине краље, не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не нађеш два слична имена, док

Па дозивље из планине вила: „Море, чу ли, Вукашине краљу! Не мучи се и не харчи блага, не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града!

“ Ал' беседи сура тица орле: „Мучи, вило, муком се замукла! Како м̓ није добра учинио, учинио Краљевићу Марко? Можеш знати и паметовати: кад изгибе

Ал' беседи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, муком се замукла! Гди ће бити лагум под Моравом?“ Потом дошла та недеља прва, и господа отишла у цркву, и божју

Ја кад виђе Црнојевић Иво, књигу учи, а љуто се мучи. Код њега се нитко не придеси, не придеси мудрога јунака, ком би своје дерте исказао, но од дерта погледује

“ Беже мучи, ништа не говори, већ се маша у џепе свионе, и вади јој књигу опрошћења, да узимље потпуно вјенчање, да гре с њиме

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На животном путу Па иза кривине Чека нека брига

дана преко жала Дуну дашак маестрала Алас узе своју лађу А судба хтеде да се нађу Тужни алас и бела шкољка Које мучи иста бољка Сад весело бију вали Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

КРИНОВИ Смотрите пресађене кринове, то бело, лепо цвеће... Како оно лепо расте; нит се труди ни мучи, нити преде да прави себи одела!

А ако ли сам изда се, то без свакога суда погибе. А Бог не тако. Него кад човек таји свој посао, онда га мори и мучи га, а ако ли својевољно искаже, таки га опрости и у прву своју милост опет га узме.

Те не исто кад сами собом згрешујемо, него кад чујемо а други што сагрешује, онда нас понајвише то сумњење мучи и јако на нас виче.

А мору рекох да мучи и уташка се, те тим махом таки вам преврнух зло доби на врло лепо и тихо време и од беде спасох вас« ...

своме срдцу одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије му се, разлива испод коже семе, те му болест задаје и мучи га и сакати му ноге.

И не знам како то закон доноси: мучи и осуђује из пара једно, једно што је слабије, а друго, поглавитије, опако да речем, опрашта!

Око оку добра не мисли. На зло и врло брзи, а на добро сасма лени. Жми, пак мучи. Бездан дубине не мерим с мојом шпицом. Не ваља ти ни себи, а камоли Богу и људма. По злу свакад је к добру надање.

Ка овде у сну тко се што мучи, ако би пуно око њега стајало жуберећи људства, он за њих у сну не зна — таква ти је самоћа освем људи та вечна мука.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ И он се опет саплеће, пада, мучи се да се дигне, али већ не могаше, — а утом се и пробуди... Беше гола вода... Седе на миндерлук, ухвати се за чело и,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности