Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сам све знао шта га боли: знао сам његове бриге, познавао сам му прошлост, а тако исто и садањост, па велим: што да га мучим кад се и сам доста мучи... Сиромах!...
Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе толико мучим!... И пиши му да ће тамо у среду госпођа капетаница са децом доћи да се причести. — ’Оћу, господине!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда ловац почне укоравати и жалити се на другога пса, говорећи: „То је баш наопако! Ја се мучим и ловим, а ти смрдиш дома, а кад дође до јела, опда: тȁ мени, тȁ теби!
гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми дајy јести да од глади не погинем; а она поган мала са својим улагивањем
Весма утруђен, баци бреме, говорећи: „Хе, проклета смрти, гди си те не дођеш да ме узмеш с овога света, да се не мучим!“ Кад, ето ти смрт стане пред њега, онако ружна као што је пишу, па га пита што |је зове.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ето грдне муке и невоље. Читава два дана мучим се по селима, да коју пару нађем; но који би ми дали, они су отишли у војску, нема и̓ код кућа.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Неће те скоро узети! Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату... — ... да се не мучим и злопатим на овом свету кад сам сваком на терету и на путу!
Хехехе. — Да није Зборник? — Није, није ни то... ’ајде да те не мучим... — вели поп Ћира и показа јој купљене ботуше. — Ју, ботуше! Е то ће зимус душу да ми држи. А пошто си их уз’о?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зашто си ме убио? Ја заиста осећам да више нисам једно. цело биће. Ја се мучим, ја лудујем ја сам смрвљена, ја не умем већ да се изразим. У јутру кад се пробудим, ако сам нешто мало спавала, ја...
Ето слушам ја и мучим се. Свакога од ових овде распиње по нека тешка и велика лична несрећа, и само ја не бих имао никакве нарочите историје
ових овде распиње по нека тешка и велика лична несрећа, и само ја не бих имао никакве нарочите историје да испричам, а мучим се. И кад би они мене сад питали куда путујем, ја бих морао одговорити да идем на одсуство код веренице.
И не налазим и неспокојан сам, и мучим се и мислим да волим, а не волим. А њу сам срео баш онда кад сам у дрхтавој, нежној чежњи тражио ону помоћ свих жена,
Дакле остаје да сумњам, да ту сумњу носим у себи, да се мучим као најбеднији несрећник, а ја то не могу издржати... А, можда, ништа од свега тога и нема, и само сам ја један
које пропада, и које са свих страна посмртна звона оглашују, и гледам оданде како се нова вера тражи и сам себе грозно мучим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Снаје ми не смедоше ни да гледају. А моја баба богзна како ме мољаше да не мучим животињу. Али ја остадох при мојој речи. Баш га лепо одрах и кожу му ни на једном месту не пресекох.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Окренем 684-798. Знам да је, већ од пет сати изјутра, тамо. „Јеси ли кренуо?“, питам га. „Мучим се, а ти?” Понекад му рекнем добројутро, пре него што он сличан поздрав упути Београђанима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу својему имадеш, Мој по Богу ти си побратим — Казуј брже, да се не мучим.“ На ово је јунак Радивоје Мало лице разведрио своје, Јоште рече: „Хеј мој побре мио!
Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу своме ти имадеш. Мој по Богу ти си побратим, Казуј брже, да се не мучим!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
! Није зелен? Пази ти ње! Ја се с вуцима родио и одрастао, читавог вијека с њима муку мучим, а она ти ту... о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Шта сад да не?... — узвикнух и скочих. — Луд сам! Будала! Што патим, мучим и сатирем себе?!... — И стварах те, грљах, целивах твоје рујне усне и опијах се од мириса твоје косе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Досад је мој пук изгубио шездесет процената. Остатак ће изгинути у следећим борбама... Е, лепо, нашто да их мучим! Нека се проведу, Док још мало живота имају... Музика, распали!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
целе зиме се мучим. А може доћи неко, ко пази на те ствари. — Е, јесте... сви се муче са тим... Оно »насуштни« !... Ја сам прве године
Нека страдам, нек се мучим, не мари... само кад је она моја, кад знам да је ту«... И њему није нимало чудно, што се летос крио од ње, а сад осећа
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Па зашто? Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе. Онда му старац рече: — Не мучим ја тебе, царе, него ти мучиш мене; јер ја, царе, не смем примити новац у ком је сиротињска крв. Цар задрхта. — Крв?!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ја скраја! Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду! — какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И пре смрти мртав бивам, и пре суда сâм се осуђујем, пре бесконачне муке сâм себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, непоправљив, због твојих
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али, шта и мени, код мојих снашка, фали? Моје место још боље, још лепше. Ја бар нисам жељан, не трпим, не мучим се гледајући као он. Ја овамо код снашка имам бар све.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” (Тако је и било.) И сва би ми братија то исто прорицали, да се залуду мучим, да се јошт НИКО није у [Х]опову близу Ирига посветио, да нећу ни ја.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Мени је дошло фра-Јакове, да штагод учиним од себека. Јево четири године откад га вирно служим и уз њега муке мучим! Шта сам му ја крив? Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, што су му ноге отечене.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
(Није ми се обрадовао. Не жели ни да се пољубимо. Не зна. Откуд би знао? Још кад је био дете...) Нисам хтео да вас мучим на Бадњи дан, много је посла. Добро ме Возио. (Само с оцем сада да се не сретнем. Касније. док се средим. Касније.
кревета и упалио лампу да је принесе њеном лицу и види јој очи кад буде рекао: „Није право да ти спаваш, а ја да се мучим. Гледај ме право у очи. Ноћас хоћу да смо начисто. У Београду сам најмање с тридесет жена био.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Никада ти ово нећу заборавити! Али момак је чврсто држао мрежу. — Не иде то тако! — довикну јој. — Целог се живота мучим да бих се обогатио, па ништа! Ставићу те у кавез и водити по свету. Свако ко буде хтео да те види, мораће да ми плати!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Како да живим? Куда да бегам? Да ли да убијем? Шта да радим? Где ћу, Боже, где ћу? И умукнем, заћутим, мучим се, страдам до беснила, и слушам како ми удара, удара, удара срце и звони у ушима, како узбуњена крв у махнитом бесу
И све ми слађе да га мучим и мрцварим, па настављам и у сасвим полуделом заносу фантазије измишљам све страшније, док ме он одбија очајно
И ја непрестано вичем: „Хоћу, хоћу, хоћу, умрећу, умрећу, умрећу.“ и мучим га, и мучим се, и распињем се од бола, а слатко ми; док он вришти, превија се, јауче, цепајући мало срце; и све тако,
И ја непрестано вичем: „Хоћу, хоћу, хоћу, умрећу, умрећу, умрећу.“ и мучим га, и мучим се, и распињем се од бола, а слатко ми; док он вришти, превија се, јауче, цепајући мало срце; и све тако, задуго,
— Мучим се кад тако говориш, ужасно се мучим. — Напротив, мисли на то и то ће те брже подићи... А кад се вратимо с пута све ће
— Мучим се кад тако говориш, ужасно се мучим. — Напротив, мисли на то и то ће те брже подићи... А кад се вратимо с пута све ће у нашој кући бити уређено.
— Не, јесте, не. — Знам ја да ви мене не познајете. А ја се исто тако мучим као и ви; још горе, верујте. — Како, но како се ви мучите? Ја не хтела да се ви мучите.
Ја не хтела да се ви мучите. — Дакле ево како, госпођице Тања. Пре свега немојте ме погрешно разумети. Не мучим се ја онако, рецимо материјално. Не, Боже сачувај. Него... како да се изразим: душа ми се мучи...
Ја већ почињем да се мучим у магловитој свести о томе да сам ипак будан. Ту свест о томе да нисам потпуно заспао, осећам најпре као необично
Тај прамичак који мења боје, стално подрхтава и личи ми на каквог лептира, док се сасвим у њега не претвори. И ја се мучим, и таман мислим сад ћу заспати, јер све мање осећам ону границу, кад ме криланце оног лептирка такне, додирне негде по
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ја старац, кукавац, загребох низ поток да се не мучим даље, па кад ми прва пљоска паде руку, не оставих је, док беше капи у њој. Тако сам ти једва муку истерао.
»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно! Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе ? — Јок, брате, није!... Каква ми је вајда од тога.
Ако, вала, и заслужио сам, а дотле ћу бар да гледам да заслужим још више, нека знам зашто се мучим... А Станка, где ли ће она ? И она ће са мном... Истина, ко зна где ли ће она ?... Можда ће и у рај ?...
— Добро, иди сад право кући, а ја ћу те потражити, кад ми устребаш. Само си луд био, што си се давао да те мучим онако... да чуваш онога зликовца... — Није то, море, него сам се бојао да ме не убијеш, ако ти истину кажем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Претварала се као да ме не види и гледала негде на супротну страну. Задрхтао сам. Дошло ми да је дохватим, па да је мучим, и на силу приморам да ми отвори врата. И онда да јој све изговорим, све: како ми је одвратна, гадна.
Као љубав, молба. — Ви сте чудан човек — проговори Арлета и обори поглед. Нисам хтео више да је мучим. Причао сам јој о себи, о својој породици. Слушала ме пажљиво и с времена на време погледала.
Часну ти реч дајем, Полета ми је причала како мала непрестано говори о теби... Аха, то ли је... Е, сад ћу ја њу да мучим. Одбио сам одлучно да идем на састанак. Тома је био очајан.
— добаци командир из мрака. Таса хитро штуче у помрчину. Насмејао сам се. Командир ми приђе. — Од почетка муку мучим са њим. Али је остао исти... Вечито је у покрету. Његов је дух немиран и стално нешто измишља.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И у шаторима вриштала сам ратним, Док ме очи, уста, док ме груди боле, Срећна када мучим, срећна кад ме муче. ...О, дрвета, пуна мириса и смоле, Плодови ме ваши блудној страсти уче! Зрелост, драж, мекота!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Па не мораш, брате, министру да кажеш, можеш и мени. ВИНА: Довде ми је већ дошло. Ја се мучим и хватам разбојника, а ви телеграфирате „с опасношћу живота ухватио сам та”.
Ћипико, Иво - Пауци
— Немојте ме одвраћати!... Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге. Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем ... па нека им је с благословом!...
И доста ми је у тузи миса 'на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем. Мучим се како ћу чакод заштедит', па да ми се повратити.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кога је то Прохор порекао — Бога или човека? Пред овим питањем посустајем, нем и узнемирен. Мучим се да осветлим ону ноћ као да баш ја морам да је прођем корак по корак, покрет по покрет, истим следом, полако, да не
далеко боље да клапићем о нечему тако општем као што је краљев ратни поход и Лаушево учешће у њему него да се петљам и мучим око једне тако незгодне ствари као што је вода и храна. Тако сам барем помислио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А треће ми строго вели, Да одговор одмах жели, Ил' ће са мном бити јад: Шта владалац мисли сад? Сад се мучим и пребијам, Ал' се ничем не довијам; Та ту једва ђаво зна, Да одговор прави да!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ - „То чиним, почитаеми, после сваке твоје посете у њој, и мучим се да раздвојене списе сајузим у њихове целине. Али то ми не полази увек за руком.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И зашто ме о томе питаш, кад сам знаш: да кад њега не би било, кад не бих имала да се око њега мучим, бринем, да бих онда, овако сама, морала много да мислим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чвркнуло те и кажи: хвала богу... А џаба му било овај мој живот. Ако ја целога века треба да се мучим, онда је боље нека ме упуте на фронт да погинем. Потпоручник Светислав подиже се на лактове и повуче ноге.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
уздише и гори; Па ти немам, брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ако ли ми на мегдан не смијеш, а ти узми дивчик и повјесмо и вретено дрва шимширова, па ми преди гаће и кошуљу, да не мучим љубе Анђелије“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О свему томе и мноме благодари се Бог, кад не мучим, него ово проповедам на божију хвалу, — те тако оно њино појање, наше се здеша!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Ој леле, — стење и мази се чорбаџи-Замфир — куде је тај смрт да ме узме у Горицу да се не мучим... пшешко живење моје?! ...