Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
га у ђубре; тело које кад остари, ослаби и изгуби сву топлоту крви, иде као земља у земљу: за њих се толико старамо и мучимо, а за словесност, која у нами мисли и која је способна Правди, Истини, Богопознанству и свакој божественој
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво! Али овако све се мучимо без брашна. Село велико, један витао, налога... Куд ће доспети да намеље свакоме, кад само дањом меље!
— Море, муку ти мучимо! — рећи ће Ђилас. — Е?... А што? — упита Страхиња одбивши један дим. — Та остали смо без воденичара — прихвати Пурко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар. Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо. Али већ кад можете, онда... да се иде... Хајде, Машо кућо, хајде полако... Сад бар можеш бити сербез.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кратак је живот за то, понављао је оно, што је у сну чуо: „Мучимо сја, сви се мучимо, дебели. Толики људи умиру, тамо, у Дукљи, на зими, у невољи. А жизн наша је кратка.
Кратак је живот за то, понављао је оно, што је у сну чуо: „Мучимо сја, сви се мучимо, дебели. Толики људи умиру, тамо, у Дукљи, на зими, у невољи. А жизн наша је кратка.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
!... — Па, шта могу ја? Дете на то пошло. Друго неће ништа... Мучимо се — одговорила она. — А не, не! Добро је пошло оно. Не пометај га... Познаје се чија је крв! — рекао он.
— упита он тихо и некако плашљиво. Цвета на поздрав ништа не одговори. Тобоже, занета послом, Није чула. — Ето мучимо се, газда, као свака сиротиња — одговори му Јован и помаче се, те му начини места до себе. — Седи. Одмори се.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Па кад је тамо опширније, шта ћемо сад наново да се мучимо? ти? ДОКТОР: Знаш ли, која се земља дели на три народнос МАНОЈЛО: Отоич се Земља делила на коње, људе и магарце, а
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку. За остала места имамо, дао бог, странце.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне. — Вала богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо — одговори Чагљина у име свију. — Тако! — рече фратар и настави јести.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад се легне и све смири, задуго се чују уздаси у постељама: мучимо се. Ја сам имао болесну сестру, и увек је слутња несреће тиштала наше растанке.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ето, и он је учинио што и ја, још и горе, а чини ми се да је паметан човек. Да ли он види за кога се ми мучимо? Баш ћу да га питам, али нећу сад: сетиће се да ми је то попа говорио. Само знам једно: треба добро отворити очи...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради. Ратар зором урани, Оре, сеје, влачи, А горчило бележи Где ће жетве наћи.
Осим неких дембела Што с’ не боје глади, Сви остали мучимо се, Свак’ мора да ради. »Стармали« 1882. ИЗ ЖИВОТА ЈЕДНОГА ЛАВА И Там’ у Балтимору, далекоме граду, Где
Ћипико, Иво - Пауци
—Тако је, — јави се истиха Марија и надода к'о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. —Ала, дицо, лећ'! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит'?...
— Платићу!... Тако свак говори... А још ниси ни лањско намирио... — Провидиће бог! А ето, и мучимо се ... — Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...
— Јеце ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? — Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. — Ма и мора се строго!