Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако све оне мучне унутрашње зебње и свеоне мутне слутње заташкавала је утучена гомила с таквим незапамћеним брбљањем или сво брбљање
Африка
Око један сат ноћи њин позив најзад паде и ја, одушевљено, победнички одахнух после мучне психолошке тензије, и опрезног али упорног навијања.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Обраћа се Марићу.) Ваша екселенција? (Општи тајац са извесним узбуђењем.) МАРИЋ (Један тренутак мучне борбе и савлађивања): Кога ви у ствари тражите? ИИ АГЕНТ: Ја тражим бившег инжењера Павла Марића.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ма он је чуо, па сам вас побледи, Ал' мучи јунак, па преда се гледи, Па онда уста, тамо-амо крочи, А момци мучне у њ упрли очи. Он мозгом нешто тамо-амо крени, Па сада бледи, а сада румени.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Србија с виса јаглике бере с унезверења моје једнине, што се котрља, одскаче, тумба, сва у мутљагу стварности мучне, чија се брља оцећа свукуд - воња по трагу визија лепих, с којих тек прска, с брèгова плавих, шљива - а српска.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А други пут немо’ се грабиш за прво место. Шалили су се војници, заборављајући тренутно мучне призоре, јер су и они у смртној опасности. Користе они сваки секунд живота да забораве на своје муке.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Најзад, после дугог објашњења, и пошто свакоме обећаше по штошта, пристадоше и она седморица да узму на се те мучне улоге.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
и заборав пада, А још овај народ као некад грца, И мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада, И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерск
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па да се на тим крилима вине и полети Београду и тамо спусти пред само „Златно буренце“, које му се оданде, из оне мучне швапске тамнице, чинило најлепшим и на овој земљи најрајскијим кутићем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
чак је и не примјећујући, не уочавајући ни настојање људи да јој се уклоне, настојање које је већ попримало мучне, до опасности натегнуте видове.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Често сам због тога зажалио, јер ми је то причинило много тешкоћа и увукло ме у скупе и мучне судске спорове. Два друга проналазача поднела су патентне на исти проналазак.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И цвет ми био цветан, И зелен беше луг, И ја у њему сретан, И друг ми беше друг. Нису ми биле мучне Братинске здравице, И могô сам поднети И мало славице.
Петровић, Растко - АФРИКА
Око један сат ноћи њин позив најзад паде и ја, одушевљено, победнички одахнух после мучне психолошке тензије, и опрезног али упорног навијања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војник припали слепи фењер, али ипак, зарад сигурности, затвори врата. Сад смо били као у гробници. Да бих растерао мучне мисли, запитао сам командира за ону трећу групу војника. — А—ја!... Јест.
Наједном тајац... Било је тачно шест часова. С напрегнутом пажњом посматрамо... Дах нам је застао од мучне страве и тешког ишчекивања. Над нашим рововима засјакташе шлемови и један вод пешака измигољи... Застали су неодлучно.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
дужду обећô?... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Обећање ћу испунит. ЈЕЛИСАВЕТА: Ал’ кад?... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Кад?...“ Тако и бродар мучне пучине, Упрвши поглед, пун очајања, У безграничје гледа жалосно; И залуд пита бурне валове: Којег ће дана земљу
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да базам око његовог подножја, да кривим шију и да устрептао од неке мутне, неразговетне чежње измешане са страхом, од мучне јалове грознице што ми тиња у грудима, замишљам себе како се пужем уз стрмину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свитало је и већ са новим даном почињало је ново заглавље мучне повеснице народа српског... ГОЛГОТА Први децембар. Дугачка колона коњоводаца крете.
Јер они још увек подсећају на оне тешке болеснике који се лагано опорављају после неке мучне болести. Срећни су што су остали живи, а за патње и муке не воле да чују.