Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али мало по мапо, удубљен и занет оним мучним послом, он је све ређе обраћао пажњу на присуство своје жене па и пријатност оне топлине коју је оцећао y почетку
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зачу се оштра команда: — Батерија... спремна за паљбу! Низ кичму проструја хладан жмарац. Вероватно под мучним утисцима, људи се колебали неколико тренутака, а када се прибраше, журно приђоше оруђима и почеше скидати кожне
Са мучним и тмурним расположењем стигосмо опет у село Велики Бошњак. Ту смо дознали да су наши заузели Шабац. — Таман ми пристиг
Један остаде да га опипа, а ми на ивици заклона устукнусмо пред мучним и страшним призором. Кроз дим и прашину видео се нечији леш без главе, са раширеним рукама...
— Журно се окрете и оде на осматрачницу. Враћали смо се један за другим, обузети мучним осећањем. Пред очима ми је стално лебдела слика оног мученика, који рукама држи своја црева, а у ушима ми одјекују
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Овај човек овде странац је и не тичу га се наше ствари. Дакле, тачка! Ја седох поред њега и сам врло збуњен мучним призором.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЕПИЛОГ ТУ ЈЕ ВЕЋ ЗЕМАН Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт, к'о из црне приче, И очи њене са погледом жучним, И глас промукли, што смрт само криче.
Осећам често, у сатима мучним, Језиву сабласт како пропаст плете За народ што је из свога страдања Подиг'о престо отаџбине свете, Олтар слободе и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Тужна би кáжа отуд испала Шта сам на свету досад чинио, И опет све бих могô казати Са једне речи мучним теретом: Ја сам робовô! ВУК: Много си казао! ИСАК: Ил’ боље рећи, ја сам учио! РАДАК: Шта?
силе његове Нека у смраду куге источне, Срчући отров гада сопственог Што га по тесном граду простире, У грчевима мучним изгине, Па, издишући, нека замоли Да види прамен њене косице — Са бичем бих му мутне зенице Одморном руком грозно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али људи су ме вијали као неког прогнаника. Ви сте се овде саживели са овим мучним животом... Али мени изгледао је рат сасвим другојаче те снежне ноћи са висине Савојских Алпа, када су ме они из
А те кости разносе пролазници, или их ветар сноси као неко иверје у кајмакчаланске дубодолине. Изишли смо са мучним осећањем. Мало ниже видели су се остаци ровова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У мучним вековима туђинске најезде сама чињеница да је у нашој земљи некад постајала снажна домаћа држава одиграла је крупну, по