Употреба речи мушица у књижевним делима


Африка

који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и излећу као у игри мушица око светиљки. Пучина 6,00 над Екватором.

Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине. Кад се пробијемо до лагуна, широке воде осветљене месечином, велика барка која

колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо;

Црњански, Милош - Сеобе 2

слагала, седела, леђа у леђа, на клупи, у провидној муслинској, лакој хаљини, смејући се мужу, кога су читави ројеви мушица нападали. Она је лет мушица пратила, својим зеленим очима, као да су стреле.

Она је лет мушица пратила, својим зеленим очима, као да су стреле. Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела

Варвара онда, милујући му руку, и премештајући свећу у шандали на столу, око које је врвео рој мушица и лептирића ноћних, поче да прича, тихо, како је дошло до тога, да су у Махали профози начинили читав покор.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То је, на крају, успело да ме избезуми. Ходао сам унаоколо као мушица којој су откинули главу, али Рашиде није било. Набрах шаку вишања. Биле су хладне и свеже.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сваки дан она је налазила, на истом месту, над прозором, рој мушица, сјајних као узвитлан песак, стабла рибарских мрежа што су вирила из блата, врбаке што су дан за даном били све гушћи

Када је затворила за собом врата, Исакович се трже. Код његовог отвореног прозора био се накупио рој мушица, а под прозором се зеленили бедеми.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену. Оћеш да говорљивац научи ћутати, подај му злу жену, пак ће бити као мушица. ПЕРСИДА: Да те нешто чује наша госпођа. СТЕВАН: О, ја би јој приповедио како такове жене и од асне могу бити.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Заједно с њим, кујну испуњава и облак винских мушица. —Дуни ми у лице! — вришти маман. —Зар човек чак ни недељом не може да попије чашицу вина ако сретне другара из

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Поцрнео као земља, надуо се, па се покидала сва дугмад на блузи... Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну. Иако је непријатељ, људе обузима језа на судбину човека.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

шумска стабла протурило руковет косих зрака у ком је, као у каквом вијору, опијен сјајем заходнога сунца, играо рој мушица.

Сунце, међутим, зађе па понесе и онај златни сноп зрака, а мушице распустише своје коло и разиђоше се. Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне у образ, у врат, час покуша

— Не греши, старче! — рече му један танак, тих гласић који се једва чуо. Те је речи зуцнула мушица. Старац, изненађен, наперио уво, напрегао слух и, у вечерњој тишини, кад су већ и птице ућутале, он могаше да

наперио уво, напрегао слух и, у вечерњој тишини, кад су већ и птице ућутале, он могаше да разабере шта му је мушица говорила. — Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!...

— Не греши, старче! — говорила је мушица. — Не љути се што и нас има на свету!... 3нај да је све добро што је из Божјих руку изишло.

Бог је нас више пута употребио за своје божанске намере а на човеково добро... Шта? Не верујеш? Ево чуј! — код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно,

од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно вече седео у својој башти. Мушица дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све

му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд... Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.

Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.

А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди. Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао

После, наређењем Божјим, мушица је, на исти начин, упропастила и оног неправедног судију који је осудио на смрт Сина Божјега.

Па онда, Бог је понекад слао читаве облаке од мушица на велике војске које су долазиле на мале народе да их подјарме и угњетавају.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Где пију остале звери? — био је разложан Смејачко, али Плачко ни да се макне: доста му је и лавље коже, и мушица, и врућине, и песка! Лежао је тако све до ноћи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Зујале су осе око тјескова и кружиле у златним спиралама над кошевима грожђа, у полусјени су титрале жижаве завјесе мушица, а сухи бијели камени прагови жедни од сунца, заштрапани цијеђом, брзо су упијали румене капљице које су нагло модриле.

Тај је обашао читав свој круг. Склапам поново очи, и гле, као да то није рој младих мушица што око моје главе игра тјеран у ковитлац дашком вјетра који по тек просушеној земљи шара мале вирове прашине, већ да

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А ви тако мирно, тихо Пролазите простор свети, Та већи се шушањ чује Кад мушица где пролети. »Српске Илустроване Новине« 1881.

Краков, Станислав - КРИЛА

Комађе је ударало и звонило о челик штитова. Готово је весело било видети како се човек преврне као срмвљена мушица, и закопрца по земљи. Нарочито кад се гледало издалека.

Петровић, Растко - АФРИКА

који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и излећу као у игри мушица око светиљки. Пучина 6,00 над Екватором.

Милиони запаљених мушица пењу се пламеним стубом у висине. Кад се пробијемо до лагуна, широке воде осветљене месечином, велика барка која

колико мрава, да су гране високе, незгодне и чворновате, или кратке, и слабе, да је цео простор пун комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо;

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Усијан се песак бели и прелива, Задрев у небеса ред планина спава, На црвеном жалу слет ждралова снива, Рој мушица дршће изнад речних става.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

цвета, крај мртвачки бледог старца разјапљених безубих уста из којих је цурила пљувачка, у роју мува зунзара и ситних мушица сирћетуша што су се купиле око натрулих крушака на трпезици, било је сигурно угодније него тамо.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

То је она хладна и мокра месечева светлост на Тиси из које све бежи: ни мушица ни птица неће кроз њу да пролети. Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Јованче га пријатељски загрли. — Шта је, Ниџо? — Не знам ни ја сам: можда ми је мушица упала у око или ме је убо трн у пету.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности