Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Изводи их четвртком и празником у поље, те хватају бубице, лептире, мушице, па то набада после на чиоду и суши их Што ће му то, не зна чак ни поп Вујица, иако је кашто одлазио у Београд и тамо
Африка
Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.
Растерује метлицом мушице са своје рањаве руке. Он је изгубио већ једно уво, и сад му отпадају прсти са руке. Има губу која ће му ко зна кад
За вечером, сâм, усамљенији но икад, са губавцем у мраку испред себе, са лампом — против олује на коју налећу це–це мушице.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Не отварајући очи, заваљен, Петар је хватао руком, насумце, мушице у лету, а при томе би му глава спадала са дирека, на који се, седећи, наслањао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Прашина, зној и ситне, црне мушице беху им се залепиле на ноздрве и очне капке. Међу зубима су шкргутали песак. Певачи, што беху истерани на чело пука,
Били су им везали руке на леђа, али им преко лица нису бацили никакве крпе, те им се око очију и носа ројиле ситне мушице.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Почеше и мушице налетати на лице, крв и прашину, он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао
о...! — Јекну Димитрија падајући. Кола се учас изгубише, а Димитрија остаде на путу. Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Морали смо одмах поставити страже унаоколо, да бисмо одстранили нежељене госте, који су као мушице утрчавали непрестано у бивак и унезвереним погледом тражили свакојаке отпатке. Дувао је хладан ветар.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Један лабуд, којег сам, на жалост, већ упознао из песама Манојловићевих, изненада излази на видик. Мале, мајушне мушице роје се над небесима. Голе Венере клече пред грањем што пупи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА
Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су кадре довести љута човека, као што си ти, у велику јарост... Наљутићеш се и на миша који ће доћи да ти
излети ноћни лептир један, и док је лептир праћен погледом свију, летао, кружећи око чађаве лампе — Њега нестаде. МУШИЦЕ На пропланку, у једној планини, пасао је стари пастир стадо оваца.
Стари је пастир седео на трави и загледао се у мушице, па је мислио: зашто је Бог и њих створио, кад нису ником од користи.
Сунце, међутим, зађе па понесе и онај златни сноп зрака, а мушице распустише своје коло и разиђоше се. Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво,
— Доиста — гунђао је — зашто је Бог створио тако ситна бића која су само од штете. Те мушице нису ни за шта друго него да нам натруне и покваре млеко, а нас, пастире, да узнемирују, да нас пецкају и пркосе нам.
Силне мушице, као каква густа магла кад притисне поља, напале су једанпут на такву војску, нагониле је у бекство, натерале је у
“ Старац је недахнимице и са зебњом у срцу слушао шта му приповеда мушица. На крају, признао је, драге воље, да и мушице могу бити од користи на овом свету и да је Бог све што је створио — створио добро.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Опа, цупа, танана Што ми ниси казала, Да мој драги болује, Да му носим понуде: Од комарца ребарца, Од мушице душице, Једну коцку шећера, Да мој драги вечера; У решету ракије, Да се драги налије.
(какав је да је, наш је), дош’о њетко и донио њешта: мрвицу круха, залогај смока, од комарца пржена ребарца, од мушице душице, у решету ракије, да се гајдаш напије, а што остане, дат ћемо пустосватицам, не би ли се хале заситиле: куд год
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
вода и све што се у њој движе, пролеће, лето, јесен и зима, свако диханије и свако створење до најмањег мравка и мушице.
млада срца да чувствују, у најмањем листку, травици и цветку творца свога да познају, у живљењу и движењу мравка и мушице општега животодавца бога да упажају.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но гледајући кроз то прозорче, и поред нишанске мушице, причвршћене у центру сфере, он виде, ту пред собом, на дохват руке, место нареченог пратиоца Земљиног, алабастерко
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Није то био лак посао чувати крдо од педесет волова. Дању је све било лако, јер су летња жега и несносне мушице приморавале волове да траже спас у хладу испод дрвећа, где су се одмарали чекајући свежије тренутке дана.
Комарци, обади, мушице и страшна, готово тропска врућина, претварала су рад у нешто неиздржљиво. Често сам, терајући флегматичне мазге кроз
Петровић, Растко - АФРИКА
Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.
Растерује метлицом мушице са своје рањаве руке. Он је изгубио већ једно уво, и сад му отпадају прсти са руке. Има губу која ће му ко зна кад
За вечером, сâм, усамљенији но икад, са губавцем у мраку испред себе, са лампом — против олује на коју налећу це–це мушице.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Зује и подигравају од силне брзине, пружице шкрипућу, разманути ланци звекећу, прозори клопарају, вагони промичу као мушице, а из њих се чује граја и врева и чисто се осећа врео задах од хиљаде сабијених људи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно. Објаснио сам људима: — Један за другим у правцу онога ћувика.
— То значи, на један топ долази простор од три и по метра... Ха!... Па људи да су мушице, нема им спаса. Пели смо се већ серпентинама. Батерија се ваљала опрезно, да се не би по шуму одала...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је рајтшпорне, имао је на себи зелену бунду постављену астраганом, с јаком од самура; по бунди неке свилене пегице као мушице, а ми деца све идемо око кола, пак рукама његову бунду пипамо, љубопитни да дознамо каква је материја.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права мука. Речи учитеља зујале су као мушице око његових ушију: чуо их је, али није могао да разуме. — Никада ја то нећу научити, мајко!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Богами, баш јесам! — искрено признаде малишан. — Никад ја не бих плакао због трна и мушице, али Жуја... Плакаћу ноћас док не заспим. Нећу ни вечерати ... само ћу мало грицнути ако буде пите.