Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она отшкрину улазна врата. Кроз вртић испред куће долазила су њена деца из првог брака, једна девојчица и један мушкарчић, вођена од свог полубрата Исака, а праћена од домаћег пса који је, у знак поздрава, махао репом.
„Да ли га је при том носила у бокалчету?“, запита њено најмање дете. „То не. Та он беше онда већ окретан мушкарчић који је путем више трчкарао но корачао.
„Шта је, дачице?“, запита их њихова стара мајка. Најмлађе од деце, четворогодишњи мушкарчић плаве косе, њен мезимац, показа јој некакав штап, завијен на крају. „Та је ово, тала мајко?
„Ја сам им лепо рекао“ рече старији мушкарчић. Обе девојчице искривише уста, а малишан тек што не бризну у плач. Стара мајка се збуни и растужи, но ја јој дођох у