Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ
Али, то су само изузетни и ретки појави. Српски историчари XВИИИ века, и Ђорђе Бранковић, и Павле Ђулинац, и Јован Мушкатировић, па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима старе српске књижевности, и своје историје српскога
Доситејеви следбеници раде у истом правцу. Јован Мушкатировић пише нарочиту књигу потив празника, правдајући цареву наредбу о укидању силног празновања у православној цркви.
ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ Рођен у Сенти, у Бачкој, око 1743. године, Мушкатировић је свршио права у Пешти и постао сенатор пештанске општине
ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ Рођен у Сенти, у Бачкој, око 1743. године, Мушкатировић је свршио права у Пешти и постао сенатор пештанске општине 1778. године.
Врло уважаван и као правник и као писац и као човек, умро је у Пешти 14. јула 1809. у свом књижевном раду Мушкатировић иде за стопама свога учитеља и пријатеља Доситеја Обрадовића. Већ 1786.
множество светковина губити«, и уверавао их »да у светковању толиких светаца ниједна длака православија не стоји«. Мушкатировић је ту идеју развио у целу једну књигу.
У чисто богословским разматрањима, где се служи библијским текстовима и црквеним канонима, Мушкатировић се служи старијим протестантским богословима и полемичарима, нарочито Швајцарцем Рудолфом Хоспинијаном, писцем са
Али поред тога Мушкатировић познаје народни живот и народне потребе и најзанимљивији и најоригиналнији је када даје практичне разлоге против
У погледу рефорама на црквеном пољу Јован Мушкатировић заузима лепо, али споредно место, као један од првих српских писаца који су признавали слободоумне идеје Доситеја
Друго, умножено издање, изишло је у Будиму, 1807. Мушкатировић је тај посао радио не као скупљач народних умотворина, које су се у његово доба уопште мало цениле, но као моралист,
Мушкатировићеву књигу, а Вук Караџић унео је многе пословице из ње у своју збирку српских народних пословица из 1836. Мушкатировић се бавио и народним историјом. 1790.