Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
языка на Славено-Сербскій«, — као што је Иван Амброзовић, 1808, у Пешти издао »илирски« »превод« Причта Јована Мушкатировића. Вук Караџић је 1817. године упућивао Милована Видаковића да се учи српском језику у »граматици Рељковићевој шокачкој«.
у њој прилично дела световне садржине, од Павла Ђулинца, Јована Рајића, Захарије Орфелина, Алексија Везилића и Јована Мушкатировића.
Он је прикупио око себе целу једну школу писаца, Јована Мушкатировића, Емануила Јанковића, Алексија Везилића, Глигорија Трлајића, Атанасија Стојковића, а нарочито Павла Соларића, који су
У скупљању народних пословица Караџић је имао претходника: поред Јована Мушкатировића, који их је скупљао још у XВИИИ веку, и два писца из почетка XИX века, сомборског пароха Стефана Ференчевића и игумана
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
немачке песме, него можда и само толико да је писана по њеноме метру; да ју је пак имала Јелисавета, ћерка Јована Мушкатировића, открива нам се јасније друштвени круг у којем се та музичко-лирска култура неговала и чувала.