Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Баш беше некако после Мале Госпојине у недељу, леп јесењи дан, варош се напунила сељанима, трговци се узмували са муштеријама, све се то нашло у послу, мало ко да примети како се одозго са брешчића од цркве спушта једна гомилица људи и жена.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Колико сам се, вели, пута морао да напијем кад ми се није пило, или да се правим пијан кад нисам, да ноћу тумарам са муштеријама којекуда, где ми место није, да освањавам, да певам и да се смејем с њима, иако ми се и не пије и не смеје па често и
Ступајући, дакле, ногом на пијацу Липолиста, прво што је учинио Илија Васић беше да објави свима својим поштованим муштеријама ово што следује, то јест да се у његовој новоотвореној помодно-мануфактурно-колонијално-бакалској радњи, снабдевеној
) И тај такав проглас, иначе беспрекорнога стила и донекле чак поетичан, а упућен муштеријама места и околине чије је неподељено поверење тражио да ужива, потписа он својеручно, пуним именом, презименом и
— Бадава, пријатељу, што не могу, не могу, немој ме терати, част и поштовање. Зар ја мојим муштеријама? — Е дедер, славе ти; дедер, мој Ико!
ништа друго него да онај пазарни дан, петак, што више искористи, па да се тамо на пијаци види и нађе са својим старим муштеријама из Липолиста, чија имена још чува главна радња у својој спомен-књизи вересије, и од којих је тако волео да се распита
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Већ почели фурунџије, срећни од пазара, механџије, који су иначе са муштеријама целог дана пили, већ почели да испред механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Отворили су он и Роза дућанчић. Није добро ишао. Фрау Роза с трбухом до зуба, објавила је једног дана муштеријама да се дућан затвара због породичне радости. А увече је пред својим Јовом, на слабом српском језику, извела биланс.
Госпа-Јелка седи у црвеној хаљини и чита, момци завирују и диве се како могу, и чекају час, заједно с муштеријама, кад ће госпа-Јелка поћи, „горе”, проћи кроз целу радњу — пред њом момак с кључем да одмах откључа капију — и она са
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се јутарњом росом, па би се одатле, окрепљен и весео, враћао и отварао дућан, и био врло разговоран и предусретљив с муштеријама, које су већином биле млâде и девојке сељанке, тако похлепне на минђуше, прстење и манистре.