Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Он натенане савија цигарету на колену, ставља је у муштиклу, пали и, кад пусти дим, прође погледом по свима): Што ти је човек, боже мој! Као да га није ни било.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Вазда је одевен као да ће на сабор, пуши дуван господски на муштиклу »од пене«, носи чешће ципеле и куповни штап. Чим се Гојко представио као учитељ, на лицу овога сељака опазила се жива
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он
И тада је увек љутит. Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА (служи га слатким и водом). ВЕЛА (сипа у шољу каву, прави цигару и меће је у муштиклу и приближује). СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После ручка ја се завалио, запалио цигарету и пијем француску каву. И то пушим на ону ћилибарску муштиклу. Знаш кад смо се венчали, па после венчања путовали, а ти ми кажеш: „Уживам, велиш, кад пушиш на том ћилибару, а на
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује). ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо! ЖИВКА: Оде ли? ВАСА: Оде!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
ФРОНТ И ПОЗАДИНА Има већ дуже времена како нико ништа не говори. Лука се наслонио на бедем од земље, зубима стегао муштиклу од вишњевог дрвета и сањивим очима гледа у Могленску равницу.
Лука се врати. Тада баш груну хаубица. — А-ух! — узвикну Драгиша, увлачећи цигарету у муштиклу. — Да л’ ће овоме доћи крај? — Сматрај ово од сада као текући посао живота и продужи где си стао. Драгиша настави.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах, ако би пушио, цигару бацао, муштиклу завлачио и као дотерујући се, чистећи, долазио би, сав срећан што је он, Младен, стао и то код њега, са сином и снахом
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ах не лажем те, Кошто! Све бих ти дао. А и сада, ево, све да ти дам! (Вади сахат, кесу, ћилибарску муштиклу.) На! КОШТАНА (одбијајући): А не, не! Нећу то од тебе! Нећу од тебе новаца!
Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући! (Седа, вади и меће испред себе јатаган, фес, кесу, муштиклу.) Де, бре... (Гркљану): Свири! Да свириш: како нигде никога немам. Ни брата, ни татка, ни мајку! Жену?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему
— заврши хаџи Замфир и пружи му цигарлук. — А ја ће пратим за њума — додаде — кад буде готова... Мане разгледа муштиклу. Каже му да се и лако и брзо може поправити, за четврт сахата, и пита га где ће бити, да је пошље за њим.
Пошеја сам у суд... — вели Замфир правећи цигару и мећући је у једну муштиклу. Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу.
— вели Замфир правећи цигару и мећући је у једну муштиклу. Повуче неколико димова, па баци цигару и врати муштиклу у футролу. — Ете, тој си је, алис што ти отоичке рече: „Има си човек кеиф и на ништо полоше... научија се!“ Виде ли?
Неси!... — Несам... — одговара Мане и пружи Замфиру муштиклу, коју је оправио. — Ја си сина немам, Мане. Татко те Ђорђија мен’ у аманет остави.