Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Подигнућу главу своју поносито, И као мујезин с танког минарета, док пода мном шушти непрегледно жито, И на месечини плави кукољ цвета, Узвикнућу громко кроз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
На то му садразан звизне два шамара, а дедо му даде два гроша и рекне: — Одавлен четрдесет конака далеко има један мујезин и ту пере чамашире, а за један дан излети и слети уз мунару стотину пута; отиђи питај њега што то чини, па ћу ти и ја
Запита га што толико излази и силази уз мунару, на које му мујезин одговори: — Има одавлен четрдесет конака, сједи један дедо и крпи постуле.
Све му каже што му је постулџија испричао. — Када ти је он казао, и ја ћу ти казати, — рече мујезин, па настави: — Једног дана у подне одем окуисати на овој истој џамији, кад наједанпут долеће н̓аква велика тичурина,
Отолен ти садразан пут за уши и стигне слијепоме старцу на дортјол. Све му искаже што му је мујезин рекао. — Е добро, — рече слијепац — кад ти је он казао, и ја ћу ти казати.
мешћема — суд морда — мора да мохур (мухур) — печат мртвик — дубок сан мујезин — човек који с мунаре позива на молитву мукајет — пажљив, заинтересован; ни мукајет — „који и не обраћа пажњу“
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
махале (реона) у граду, сеоски старешина, турски државни чиновник мунара (минаре) ― високи витки торањ џамије с којег мујезин позива муслимане на молитву мур (мухур) ― печат мусаведити ― оцрњивати, клеветати мустапез (мустафез) ― „позадински
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
увод, ИИИ, 2 мрчати — помркнути, потамнети мујезин — онај који са мунаре позива муслимане на молитву мук — ћутање мукадем — господски, старешински муком — ћутке