Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла. Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! — Ти си добар човек, ефендија! Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. — Па, како ћу!
— упита харамбаша. — Турчин!... Другог имена не знам, а и што ће ми!... Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!... Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нас је двеста, а њи десетина, Де сад 'вако држ'те Каурина.“ Тако Мујо рабри Турадију, Па ободе суру бедевију И ускочи силан у торину, Те учини јуриш на старину.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
има доста, остаће и за кадију! Показаћу ти, Мустафа, шта и како! Видим ја тебе, Мујо, како ме фиксираш! У реду, нисам с раскида, ал само ако си позамашан! Да ми је знати, ко је бољи: коњушар или коњ?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И
— То изговори, па бог и пут, оде куд је намислио. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он
БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако да никаквих других хаљина није
подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: — Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу, можемо у њему оба царовати.
Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу, можемо у њему оба царовати. Мујо му на то одговори: — Добро! Сутра ћу ти ујутру донијети новце. И тако се растану.
Мујо му на то одговори: — Добро! Сутра ћу ти ујутру донијети новце. И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с новцима, цар пошаље те га доведу; но сад Мујо тријезан призна да нема ни паре, а камо ли
И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с новцима, цар пошаље те га доведу; но сад Мујо тријезан призна да нема ни паре, а камо ли да купи Цариград или половину њега.
Онда цар одмах заповједи да га посијеку што је тако лагао и с царем спрдњу збијао. Мујо се изнајприје стане молити за опроштење, а кад види да му ништа не помаже, онда рекне цару: — Кад си наумио, ласно
Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
по двору, скупе се брже боље сви љекари да лијече цара; но цар каже да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сада чинити; а он му одговори опет да пије оно што је
Цар га онда запита: — Па што ћу чинити ако ме послије, кад се отријезним, опет глава узболи? А Мујо му одговори: — Опет пиј наново. — Па докле ће тако трајати? — запита цар.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Оно није без некакве муке! Уграбисмо пушке, потрчасмо. Кад онамо, имаш што виђети: Мујо Алић, турски кавазбаша, одвео нам Ружу Касанову и утекâ с братом најмлађијем.
Чујасте ли како се појаше? Залуду се недружина друже, све некакви приговори стари: Милош, Марко — Мујо и Алија! Приправља се, док одједном пукне; већ превире кȁпа на све стране.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
посјече бега, али овај опали из своје шешане па хитро из обје кубуре на Марка, а у исто вријеме повика: „А, Алија и Мујо, црн ви образ! зар ме остависте?“ Олово пови Марком.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Малена је тица препелица, Ал’ умори коња и јунака. Мила мајка своју ћерку кара, Ћерку кара, неви приговара. Мујо умро, Бојчић обољео: Сам Алија војеват’ не море. На дв’је гране није добро стати: Рачваст колац у земљу не иде.
Турци поље, а Латини море, А хришћани дрвље и камење. Ту су мајци танки разговори. Ту се, Мујо, осолити нећеш. Ћор-бег сјаши, Мустај-бег узјаши, Док дорату гриве отпадоше.
— ’Оћеш ли зло? — ’Оћу. — Попо, зар и ти чуваш говеда? — Е, мој синко, те још да су моја. — Убоде ли се, Мујо? — Срце ми га зна. — Циганине, ти и у неђељу кујеш? — Па какво ми добро видиш? — Црн Алија, црн ти си ми, синко?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА. 227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34. ЦИГАНЧЕ, ПА ЦИГАНЧЕ! 231 35. НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. 232 36. МЛАДА И ЦИГАНИН. 233 37.
а — да је ово мозак, он би чувао своју воденицу, оно, брате, мозга гдје остаде у воденицу.“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо (Мујо пијаница), коме је иза оца остало
“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо (Мујо пијаница), коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако, да никаких
“ 33. БЕКРИ-МУЈО. Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри-Мујо (Мујо пијаница), коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако, да никаких других
подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: „Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола ни пошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати.
“ Мујо му на то одговори: „Добро! Сутра ћу ти у јутру донијети новце.“ И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено
“ Мујо му на то одговори: „Добро! Сутра ћу ти у јутру донијети новце.“ И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с нов- | цима, цар пошаље, те га доведу; но сад Мујо тријезан призна, да нема ни паре а
“ И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с нов- | цима, цар пошаље, те га доведу; но сад Мујо тријезан призна, да нема ни паре а камо ли да купи Цариград или половину њега.
Онда цар одмах заповједи, да га посијеку, што је тако лагао и с царем спрдњу збијао. Мујо се изнајприје стане молити за опроштење, а кад види, да му ништа не помаже, онда рекне цару: „Кад си наумио, ласно ћеш
Сад ћу те ногом у задњицу!“ Уз то сиромах повиче: „Удри га у мој одговор, ја ћу га платити.“ Онда Бекри-Мујо проговори цару: „Видиш, честити царе, што чини пиће!
по двору, скупе се брже боље сви љекари, да лијече цара; но цар каже, да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо, него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже, како је болестан и ода шта, и запита га, шта ће сад чинити; а он му одговори, опет да пије оно, што
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА НОВЦА 245 МУДРА СНАХА 249 СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ 256 АГА
И послије тога више се свијет не убија, него свако сам умре кад га ред дође. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он,
БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он, пропивши се, све попио и проћердао, тако да никаких других хаљина није
подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: — Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати.
Мујо, цијелога Стамбола нипошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати. Мујо му на то одговори: — Добро, сутра ћу ти ујутро донијети новце. И тако се растану.
Мујо му на то одговори: — Добро, сутра ћу ти ујутро донијети новце. И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с новцима, цар пошаље те га доведу; но сад Мујо тријезан призна да нема ни паре, а камоли
И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с новцима, цар пошаље те га доведу; но сад Мујо тријезан призна да нема ни паре, а камоли да купи Цариград или половину њега.
Онда цар одмах заповиједи да га посијеку што је тако лагао и с царем спрдњу збијао. Мујо се изнајприје стане молити за опроштење, а кад види да му ништа не помаже, онда рекне цару: — Кад си наумио, ласно
Сад ћу те ногом у задњицу! Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
по двору, скупе се брже-боље сви љекари да лијече цара; но цар каже да од те његове болести зна боље лијечити Бекри-Мујо него сви љекари, већ њега одмах да му дозову.
Кад Бекри-Мујо дође, цар му каже како је болестан и ода шта, и запита га шта ће сад чинити; а он му одговори: опет да пије оно што је
Цар га онда запита: — Па шта ћу чинити ако ме послије, кад се отријезним, опет глава узболи? А Мујо му одговори: — Опет пиј наново. — Па докле ће тако трајати? — запита цар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куна Хасан-ага је био заповедник у Книну, где је и погинуо 1653. Хрња Мустаф-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) и његова браћа такође су историјске личности.
Први се прочуо као јунак Мујо Хрњица. Босански беглербег Сархош Ибрахим-паша Мемибеговић саградио му, заволевши га, камену кулу у Великој Кладуши, и
камену кулу у Великој Кладуши, и привеза уза то агалук да стражи на Крајини и да сузбија провале хрватских крајишника. Мујо је био буљубаша, тј. главар стража у Кладуши.
Мало време затим постајало, дође ферман од цара турскога Мустаф'-аги да иде на војску. Оде Мујо на цареву војску, припасао сабљу оковану; а кад дође у цареву војску, гледа сабљу мало и велико: никоме се извадити не
Понеђељник јутро освануло, јоште није обасјало сунце, скочио је од Кладуше Мујо, па он буди свог брата Алила: „Устан’ горе, мој брате Алиле, да идемо на Црвене ст’јене — сехир чинит камене Котаре“.
И одоше на Црвене ст’јене. Кад изишли на Црвене ст’јене, ондар Мујо говори Алилу: „Де се попни јели на кичицу, и понеси дурбин од биљура, па му пружи седам кољенаца, наслони га на јелову
Ал’ да видиш, мој брате Мујага, да ти видиш с јеле гледајући! А напријед пред сватов’ма, Мујо, у црвеној чохи веденичкој, туда иду девет коњаника, а под њима коњи алатасти, а напријед јунак на алату, риђих, Мујо,
Мујо, у црвеној чохи веденичкој, туда иду девет коњаника, а под њима коњи алатасти, а напријед јунак на алату, риђих, Мујо, до рамена брка, панули му до малих пушака, необична ока и погледа. Па да видиш, мој брате Мујага!
За њима је седам коњаника у зеленој чохи веденичкој, у зелену, на зеленим коњма, а напријед јунак на зеленку, смеђих, Мујо, до рамена брка, и у њега пали до пушака. Па да видиш, мој брате Мујага!
је до пет коњаника, све у црној чохи веденичкој, све у црну, на вранијем коњма, а напријед јунак на вранчићу, црних, Мујо, до рамена брка, панули му по малим пушкама, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз
Па да видиш, мој брате Мујага! Што ј’ острагу јунак за сватов’ма на путању коњу од мејдана, смеђих, Мујо, до рамена брка, и у њег су пали по пушкама, и покрили пушкам’ тепелуке, — сјају му се токе кроз бркове кано мјесец
К њему Тодор трчи по авазу. Кад допаде Тодор до Тадије, али на њег нагазила гуја, љута гуја са Кладуше Мујо с својим братом Гојеним Алилом; хоће Мујо цуру и кочије, да он с њоме бјежи на Удбину, али не да од Сења Тадија, већ