Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
цуру и кочије, да он с њоме бјежи на Удбину, али не да од Сења Тадија, већ се туку дрвљем и камењем, најпотље се с Мујом уфатио, уфатио у кости јуначке, па се носе по зелену лугу; Тадија је пјенам’ запјенио, запјенио пјенам’ бијелијем, а
Хитро га је Стојан послушао, те отиде у турску ордију пред чадора од Кладуше Муја, пред Мујом се смјерно поклонио, а вели му силна потурица: „Што је, море, Јанково копиле? Што ли те је оправио Јанко?
Тале, а с лијеве стране до рамена стоји Туре Накић Ибрахиме и до њега Танковић Османе, а за њима Мујо пристајаше, а за Мујом дв’је стотине друга, иду виђет побит како ће се.