Црњански, Милош - Сеобе 2
Алеја је, иначе, била мрачна, и осветљена само муњама. Пошто му се то, дотле, никад, није било десило, са Волковљевим колима, Исакович се зачуди, разљути, и опсова.
Кад снег падне, па се смрзне, све постаје мирно. На саонама се клизи, брзо. Овако, изложени су опасности поплава, муњама, пљусковима. Стабла дрвећа леже на путу, камење се сурвава. Вишњевски тај план није одобравао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пред његовим мислима, као пред муњама, јављаху се сабласне личности, миле и драге, и туђе и несносне. Мучила га је, што се више приближавао својој земљи,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Тамо је све свето«, говорио је он о народној историји и доказивао да је циљ историје да »својим електричним муњама осветли« људе и догађаје. И он ће стално радити на тој поетизованој, реторској и живописној историји.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као вихор, излетале су шесторне запреге из кукуруза, осветљене муњама, и у месту се зауставише код својих топова и кара. — Четврти топ нека дејствује... Да се покупи и последња чаура.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти певаш ведро, са грмљавом далеком, и ткаш у столећа, са муњама, и своју нит. У Теби нема моје људске туге. Ти имаш стрељача поглед прав и нем.
Краков, Станислав - КРИЛА
Више планине се небо на махове отварало и палило ћутљивим муњама. Семафори су дејствовали. ИИИ ПРЕПАД Над реком су још висили подерани застори магле. Рибе су дремале по шкаљама.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А милост му је као селена — По световима собом створеним Светове ствара, нове милости — Над громовима бди и муњама; А народима и владарима У доброј вољи своје свемоћи Блаженог мира пружа гранчицу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли се то на земљу спушта потоп да преплави смрад мога злочина? Небо је излудело, истопљено је већ муњама, растворено је већ у киши, ништа од њега неће остати, освануће уместо плавети голема црна рупа, од једног до другог
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
САВА Око његове главе лете пчеле И граде му живи златокруг У риђој му бради Засутој липовим цветом Громови с муњама играју жмурке О врату му вериге висе И трзају се у гвозденом сну На рамену петао му пламти У руци штап премудри