Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
пред хладноћама небеским бежећи, богови силазе с неба и облака, божанско за овчарско мењају име и презиме, бацају муње у трње, узимају овчарски штап и, планинама лутајући, траже зимницу и жену уз коју ће да презиме.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Морам одети марви помам! — Е, добро! Али, у колу да се нађемо! Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале... Дах му се заустављао. Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.
Напреже сву снагу и јурну да побегне... Али га Маринко стиже и ухвати за врат. — Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... Лазар се предаде судбини... Дођоше пред хан...
То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља... Из ока му севаху муње. — Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! Онда се окрете Ивану.
Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... Ја је не дам! Очи су му севале као муње... — Чујеш, Милошу, подај девојку!... — Па... добро! — рече Милош. — Дајеш? — викну Алекса. — Дајем.
Он задрхта сав, од главе до пете. — Ух, само да то није! — јекну. Па јурну из куће напоље. Олујина отпочела... Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом... Страх неки обујми Ивана.
Више човек није могао познати ове мирне људе. Погледи им посташе муње, а речи громови. Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се
Али не потрајаше дуго ти ведри дани. Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Још си уз нас, света мајко, коју муче: Све су твоје муње у мачева севу, Све у нашој крви твоје реке хуче, Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Јер она не зна за правду него за силу. НА СТЕНИ Олуја, у ноћи, на једном удаљеном предгорју на океану. Муње осветљавају на стени која из висине обала понире у бездан, црну као очајање, огромно дрвено распеће, подигнуто ту од
У даљини у хоризонту, дигоше се црвени пламени стубови: то су муње запалиле неку огромну шуму негде на предгорју. Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови:
Јаук је мора болан и страшан, и муње у дивљој радости прождиру небо... То вече изгледа последње од свију вечери. Мирно, на стени, стоји огромно распеће.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он се трудио и све чинио да оне на смрт болне муње двоумица и сумњи силом угуши; и са једном искиданошћу и јадом, који унакажују душу, носио оне слутње и све оно тужно
Али, у дубоком мраку, понекад, севала је муња. Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе. Сурово сам одрицао закон, одбацивао Творца, и свемоћан волео сам живот и веровао у срећу.
Африка
Величанствени пљусак, какав скоро стално наилази на брод кад се овај приближи Екватору. Муње су осветљавале, љубичасто и електрично плаво, савршено мирну пучину шибану страшном кишом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Река се у даљини претварала у светао пут у даљину. Сунце је ипак већ било почело да расипа своје зраке, као муње, на падине у Табану. Као и сви плаховити, и охоли, људи, и Исакович је брзо мењао своја душевна расположења.
Грање липа, и кестенова, допирало је до првог спрата, а муње су осветљавале њену постељу, као да је неко, са облака, хтео да је види, док се свлачи.
Он није личио, ни на једног њеног удварача, а уживања, које је он изазивао у њеном телу, била су муње према слабој вртоглавици у њој, коју је госпожа Монтенуово изазивала.
Иако је већ био септембар, у зеленилу Леополдштата било је још лето, а непогода је пролазила. Муње су још биле честе и грмело је још, али је киша била при крају.
Теодосије - ЖИТИЈА
Бог који чини вољу слугу својих на добро, још док је молитва била на устима светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки и уједно сумрак, и страх велики на самом краљу и на свим војницима његовим, тако да су се сви устрашили
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
НА ПОЧЕТКУ Сад нам је лако Спасле смо се меса Сад ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не знам Ребра небеса Нисмо ми
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ао брате, да големе страве Од громовне силене тутњаве, Ни другога ту бијаше дана, До што муње чињау проклете, Оне са сви укрстиле страна, Викну јадан: муње, мене нете! Шта ћу сада, Боже, и како ћу?
силене тутњаве, Ни другога ту бијаше дана, До што муње чињау проклете, Оне са сви укрстиле страна, Викну јадан: муње, мене нете! Шта ћу сада, Боже, и како ћу? Ако горе, погинути оћу, Ако доле — среће изненада!
Ох олује, ао грмљавине, Погнале се небом облачине, Посуктале оне муње лаке Па раздиру небо и облаке, Дршће земља, помиче се стена, Вихар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад
Понијесте своје господаре Како оне плаховите муње Што стријеле громовнице носе. Ох ви брда и врлети српске, Јесте српске, али залуду сте, Е трпјесте међ собом
А пропири ветар јачи. Сад се смрче, ветар напе, А гром своје стреле запе. XИВ Бура, муње, грмљавина, Све дивљачно кâ некада; То му некад би милина, Али сада, али сада Нема њега на прозору Да се диви
она стаје, Посаже се, погледа је, Па се гротом тад осмену; Око њи се све окрену, И о тле се оборише, Кô да и муње покосише.
Ох, олује, ао, грмљавине! Погнале се небом облачине, Посуктале оне муње лаке, Па раздиру небо и облаке. Дркће земља, помиче се стена, Вијар чупа дрвље из корена, Мрак је сада, све сад
Већ се чује бура из далека, Већ се чује грома амо јека, Већ су овде муње и громови, Већ ка земљи вију се растови.
Ука, бука, страшно гора шушти, Страшно киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и брдо и стена; Небо, земља, све се ускомеша, Све заједно оће да се
Ал' још дише, још му севка око, Још погледа тамо на високо, Гледа дугу и те муње лаке, Сунце, звезду и рујне облаке С кима био, с кима живовао, Живовао, дивно друговао.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
има крилатих снова испод окова, ох онда сањај облаке црне што ће их врели јуже да згрне, облаке црне, олује бесне и муње кресне и гром и јек; вихар да сапон раскине мреже, тебе у врте твоје донесе, гром да сажеже пауку век.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше да севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Широм врата смију се док гуслице грцају: Тпећy свеци врго... при... (Приказују муње се разгаљеним гостима.) - Мачку очи зврцају у пијевца куваног. Лањске дуње, дуње се злате окном натруло.
Затруби злокоб с руба памтивека: Планине могу да се сруше, скруне, кад гавез проспе латице и муње; у љутој свађи, чувши кỳкуреке, тек храст, кроз шуму, пре но срч му пукне, у свемир може с гнездима да сукне
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„И ово носим са собом горе, да муње гасим и метеоре. Страдаће, богме, комети реп, ма како био кићен и леп!“ Затим деда, чича врашки, купи фењер
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Повијем се у барци, као да ће ме погодити. Природа баца своје метеоре, своје муње, и слике својих муња, немо и убилачки као првога дака.
Једна црна птица прхну у љуту светлост. Можда је он уистину демон. Он лети у светлост муње, са црним огртачем који се шири око њега.
То је велики песник и то је објашњавало онда огромно много. Он демон! Затим још севају муње и падају звезде. Падају, падају. Каква страховита ноћ метеора. Демонска! Зашто не демонска?
Свуда около тишина опет савршена. Прозори осветљени замрачили су се. Једина светлост: све даље севање муње и танка сјајна пруга између капака на прозорима.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
*** И први пут се видело да жене мру једна за другом као старе муње гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видимо како прилежу. Ах, што не можемо да добацимо и до оне хаубице... Небо се замрачило и муње свитнуше. Тешка олуја, дижући огромне облаке прашине и повијајући дрвета, спусти се над земљом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Часком, вели... — Кажи да не могу сад прекидати посао, одговори она одлучно, а из очију јој севнуше необичне муње. — Кроз пола часа изићи ћу на одмор.
Истина, Гојко при том бацаше из очију муње, а Љубица се лукаво осмехиваше. Поведе се разговор о учитељима, о њиховим патњама; поменуше и једно зло: кад је више
Богосав види да се она ућутала као окамењена, па чека његову реч, као што се очекује гром после севања муње. Он развлачи и отеже, ужива унапред. и предвиђа резултат овога разговора.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Богу небесне висине, Светом Петру Петровске врућине, А Јовану леда и снијега, А Николи на води слободу, А Илији муње и стријеле. 6. Ај ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика И у пасу танковита?
Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву.
наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по облаку?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Облаци, мрки и страшни као гнев Божји, застирали су небо, у њима су буктале бледе, пакосне муње и рикали громови; из мрких облака рушили се пљускови, као водопад, у дубоким понорима кључала је и кипела вода, буре и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сав »директориум« био је облепљен великим табацима, на којима су нашаране неке муње и громови. То је он звао »статистиком«. Чега ти ту није било!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МИШЕВО РОЂЕЊЕ Целе вечери су тукли громови, Тресли су се Цер и Комови, Блистале муње попут сабљица. Капије скичале као прасад, Док на земљу не паде, најзад, Шест врло крупних капљица! Шест капи!
Грмљавина жалосно подбаци: Одоше тамни облаци Чак тамо, на крај августа. И онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
великом јеком и с ломљавом страшнијех громовах; сто путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове облаци, — ал' овога чуда
до мора, колико је наше Горе Црне, — све је облак притискâ једнако, свуд се чује јека и грмљава, свуд испод нас муње сијевају, а нас једне сȁмо сунце грије. И доста је добро примарило кâ је ово брдо вазда хладно.
И доста је добро примарило кâ је ово брдо вазда хладно. ОБРАД Виђесте ли чудо и знамење кâ се двије муње прекрстише? Једна сину од Кома к Ловћену, друга сину од Скадра к Осгрогу, крст од огња жива направише.
се милосно склонио дјејателне оживит членове малом мраву кâ гордоме лафу, — проведри ми више Горе Црне, уклон' од ње муње и громове и смућени облак градоносни!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину. Турчин подмаче свој јатаган те дочека Јанков, па као двије муње, брзо се раздвојише и опет им се сударише жељеза. Час је нападао један час други. Тако је трајало неколико тренутака.
и поносито исправи свој величанствени стас, лице му се зажари, а очи му — његове обично благе очи — синуше као двије муње. Ђакон, престрављен скочи и обазрије се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
И у тај се мах јагње ондје обре. Пошто они рекну слузи да бјежи оданде у планину, ударе муње и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје постане језеро, у коме, веле, да и сад пијетли поју и звона звоне.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Божаственом светлошћу испуњен бив, оче, божаствене слави јави се покојиште из којег светлости божаствене муње луче подајеш вернима лице просветљавајући, православном вером таму јеретичку прогонећи вапијаше: Децо, благословите!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као ватрене змије скакале су муње по небу, а громови сурвавали стење с планине. Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући
Мрачнији од олује, лупи се у чело Ферфелин. Пелетин, истина, има зид виши од његовога, али нема куле на зиду. Бржа од муње, царска наредба обигра Ферфелину.
Таласи су им до прага допирали, кричали галебови, по небу скакале муње. Пред зору чу се ломњава помешана са крицима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најрадије би да је змајевски цар па да се, на челу седам хиљада змајева, док се од њих рони небо, уз муње и громове, и писку облака, стрмоглаво сјури на Баш-Челика.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
заузео на сладосној води бесмртија четиридест хиљадах мостовах, јер житељи неба пространога могу лећет ка огњене муње, могу ходит на ноге лагане, возити се, који хоће, могу на огњеним својим колесницам.
громоносну баци из силнога и звечнога лука на Сатану, неба отпадника, и порази невјерне полкове - у тренућ се муње упрегнуте у свештену творца колесницу дугом к једној све навише страни, повратише полет колесници.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Е, па видите, господине Фарадеју! Друти нису дошли на ту помисао. Та мисао била је дакле, нека врста муње која је пред вама тренутно осветлила хоризонт и показала вам пут којим треба поћи“.
Тако су генијалне идеје Фарадејеве донеле богате плодове на свима пољима електротехнике. Надчовечни духовни напор и муње Фарадејевог ума истрошиле су његов мисаони апарат, он поче да се тужи на све већу заборавност и постаде неспособан да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да је целога живота био спутан па га наједном одрешили, очи су му помамне, пуне громовске снаге, очи лавовске што као муње блистају од узбуђења. И ено га опет где урла, где се дуса и бацака: „Живели, вели, браћо Хрвати!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи. Почеше па севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Причао сам им о свом искуству са Франклиновом теоријом муње и раскораку ове теорије са причом мога оца о светом Илији.
Ако све то ствара иста небеска сила која разбацује муње из тамних летњих облака бременитим кишом, а исто тако преноси, као што кажеш, слаби човечји глас преко жица на велике
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Најзад, и у трећем, такође изврсном кратком роману Људи говоре Растка Петровића, изненада се у светлости муње појављује демон са црним огртачем. Приповедач за ово привиђење каже да је велики песник.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— То нек’ други каже, који то познаје, А песник знаде само човек шта је. Химне и блесак, Муње и тресак, Алеми, топази, смарагди, рубини, Којима се свака круна на висини Тако светла чини, И цела чароб тог
Оде опет мору сињем, мору дебелом. Море бурно као да му гнев ускипео, А кроз маглу, кроз облаке муње севају, „Рибо, рибо, златна рибо, оди, молим те!“ Риба му се одазивље: „Ево, ево ме.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
видим свршетак твог лета Мир твога кретања што ми немир снио И непокретност моја кад сам мртав био Сам у свом срцу без муње и цвета. Где је утеха за оно што знамо Нада без онога који се нада, сан Без онога што сања, свет без сени!
усуђује челу Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек свако буде насамо са својом срећом Ено муње високо изнад досаде и наде Између блата и ватре ми смо за ватру Поздрављам те непоткупљива зоро света ОСЕЋАЊЕ
дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин у славу сунчевог изласка Све је то громом запамћено И светлошћу која ме смрзава Па хоће ли ми онда бити
Петровић, Растко - АФРИКА
Величанствени пљусак, какав скоро стално наилази на брод кад се овај приближи Екватору. Муње су осветљавале, љубичасто и електрично плаво, савршено мирну пучину шибану страшном кишом.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
— Ја само да вас нисам видео!... ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају... Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па онај вјетар! Човјек би рекао да се дебели бедеми на граду урвају... Земља дрми, а укрстиле муње, вељу, кихамету доба долази! Па још кад она шехитанбаба закрешта: „Хајдуци!...“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи.
) Човек си, видим, Али у твојој црној зеници Кô да се живи ђаво згрчио, Те онде дува мехом пакленим, Да муње спреми грозне поруге Што ће се мојој бољи смејати, Кад сина видим... Где ми је син? О, каж’те, људи, јадној матери!.
оркан дочепô, Да га у вису недогледноме На грану стави црног страшила, Где ће га беси неба љутитог Предати гневу муње огњене, Да му ни онај делић једини Ништавог бића љуљку не види!... Да га не буде!... Да га нестане!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње. Из локомотиве избија густ дим са варницама и повија се по непрегледном низу вагона, а овом локомотивом — — јаој!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Оморина је. Ваздух је загрејан и тешко се дише. При одблеску муње укажу се тренутно планински врхови, који тада изгледају још виши, некако страшни, као да прете.
Батерију ћемо сачекати, или је затећи ту, негде на путу. При одблеску муње изгледало ми као да видим неке људе. Наскоро смо чули говор. — Је ли то батерија? — Јест. — Која? — Пета.
Отпоче пљусак. — Лакше подносим артиљеријску ватру него грмљавину — вели Ћирић. Муње су парале облаке, киша је немилице лила. Седели смо најежени на коњима, док су крупне кишне капи пљуштале по нама.
Осећали смо влагу по телу, и језа нас подухватала. При светлости муње угледао сам једнога војника како је набио на себе неку кожну навлаку, па се ухватио за реп коња мога ордонанса.
Као да се небо згрчило над нашом главом, и нека невидљива сила стеже све јаче, да се исцеди и последња кап. Муње су се сустизале, громови се надметали, планине и јаруге су јечале.
Тако ја увек радим. Зато сам сада сув. При светлости муње, на његовом рамену угледао сам две звездице. — Браво... Ти гураш, Тасо! — „Ки“ мећава, господин потпоручник.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Идем ја јавити Турком шта сте наумили саде Скорошћу муње похитаће јаросни к плену и крви.” Трепет и страх по народу прође, и жубор се диже: Жене су, прси бијући, проливале
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
пакости, Прот Карадага што су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’ сабље —
— Бошко и Богдан, с њима Станиша?.... Или управо он је пред њима — Јер најпре иду муње, громови, Па после тога хучно долази С вихором силним страшна бујица... Јеси ли чула? Шесет тисућа!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, пошли муње!... Но за сенку славе Они ће дати отупела чула И мрети свесно крај дедовских кула, Да. Пошљи клетве и безверје
Закрвавише се старе ране. Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова. Пени, хуче, Чека, да као лава шине, да њом се муње пакла сруче И, шинув, сунце с небеса скине.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Усамљена На средини морске пене, Цепам муње и громове; А таласе рикајуће Са храпавим камом груди У капљице ситне мрвим.
Ћипико, Иво - Пауци
Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: — Од муње, града и грома— ослободи нас, господине!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пропламсаји ноћашњих мука што их измисли душа, наиђу каткад као сев или одблесак муње, но зачас буду протерани кад очи наиђу на призор ове двојице спавача, на чијем лицу ни боре, ни најмањег, најмањег,
Та би боја час била прљаво крвавоцрвена, час блиставоплава као небо, час зелена, час црна. Мењала се попут блескова муње и то ме је доводило до лудила.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца. И туђинац чује усклик, Са висова што се хори, И застрашен дуго
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Навршио је педесету годину. Његове живе очи показују да му мисао има брзину муње, али његов болешљив изглед и нервозност његових покрета одају колеричну природу.
Изгледа као да подземне муње раздиру то море, и с времена на време заблешти и засени нас опет бела светлост његове утробе.
Подземна грмљавина, потрес, прасак, муње. У току хиљада година, постепено се мења ова слика. Ружичаста светлост овлађује целом Земљином површином, а и доњи
А сада ми пружите Вашу руку; ми већ тонемо у облачно море. Као Тамино и Памина, пролазимо кроз пару, кишу, муње и громове. Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле.
могла, за време целог нашег живота, одвести онамо куда желим да стигнемо, сем лаких крила наших мисли која су бржа од муње. Али је, поред свег тога, потребно да премеримо путеве које ћемо прелетети, да бисмо се могли вратити натраг.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
падоше ниско по варошици, на сваку кућу најахао по један. Издалека грмљавина. Па муње, као укрштене дугачке сабље. Па онај олујни ветар који је тако нагао да се никада не зна откуда је пошао: у дну улице,
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
је земљу И своје и себе Ступио је у службу Крилате господе Чувао им златоруне облаке И тимарио громове и муње Сапете у књижуринама Потрошио је све своје године Зарадио змијоглави штап Узјахао је штап Вратио се на земљу И ту
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
“ Онда казани захукташе јаче. Још смрти, смрти, браћо, и мало муње; Разумимо се добро: нема се страха од тако ситних ствари. У кругу експлозива аероплани играју игру пролећа. Ко иде?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Све да... МАГДА (вије се испред њега): Не, газдо, не! ТОМА ...Никога! Син?! — Синуле муње, па у чело! (Стојану): Кући, бре! Бар да те не гледам! СТОЈАН покуњено, и гологлав, одлази.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На пучини сињој кад вас муке снађу, И кад муње плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И да кушам борбу са морем и небом; Хоћу да се с
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Господин Паприка сину попут муње на дјечака подносећи му под нос патрљак од прута. — Је ли ово та твоја шиба, а? — Па то је само половина моје шибе
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Поћи ће право из лукова, стреле и муње одзгор — луче с треском, ка од врло округла лука облачна на намеру долетат ће на зле људе.
Оде горе у вис на небесне беле облаке. Вид му бијаше ангелски, од хаљина дурма страшне муње севаху, глас му се говорни чујаше кан' да врло грми.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато се брзином муње распрострла прича о том догађају. И главно и детаљно знало се врло добро, јер Таска је свакоме тачно причала шта је