Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А ја, који нисам Константин Филозоф, и који немам његово златно перо, којим исписује житија, сказања и муњу преко небескога свода, ја, који умачем перо у дивит, и пишем ценовнике, тапије и рачуне, ја не знам шта је врх
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су попили каву, госпожа Кумрија погледа, испод ока, свога мужа, мрачно, као кроз громове и муњу. Трифун је сад био раздрљио груди, на којима је имао ожиљак од сабље, а пребацио своју плаву, хусарску, куртку преко
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
га не бој се Хлеба не иште Скамењен је у блаженом грчу Да није можда трудан Да ли ће родити камен Да ли звер да ли муњу Питај га до миле воље Не надај се одговору Надај се само чворузи Или другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1843, 25. дек.) МОЛИТВА Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко овако јоште може!
бели свет, Врело, дољу, планину и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже Створитељу својему ту ближе, Све ово, брате, све,
Свет је овај пун имена славни Из садањи и времена давни: Овај, веле, снажано је тукô, Онај муњу са неба је свукô, Овај, вели, певао је јасно Кâ у гори што славујче гласно, Овај драгој запливô је журно, Утопи га
Србина, Према Турком није ни петина, Ал' све јунак те мимо јунаке, Крсташ орô што води облаке, Мутан облак штоно муњу носи, Да Турчину срдашце покоси.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5. Фалила се звијезда Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла, Старог свата светога Јована, Војеводу светога Николу,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено). ’РОМИ ДАБА По народном веровању бог је дао ев. Илији муњу и гром да побије све ђаволе. Св.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
МОЛИТВА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Месец јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
мајко Тројеручице КАЛЕНИЋ Откуда моје очи На лицу твоме Анђеле брате Боје свићу На ивици заборава Туђе сенке не дају Муњу твога мача У корице да вратим Боје зру На лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле