Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Како да не ваља, Мјаило, брате! — чисто се трже сељак и опет се огледа на онај љесковац. — Добар је он мени, предобар, немам ја ни њему
— То ти је то, брате Мјаило, стигао сам ја њу. Жена удовица, попила она, попио ја, па шта ћеш, свакакве се ту работе десе — слеже Пантелија