Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Више се није дало разлучити с које стране стоји прави живот, а с које мјесечева варка. Измијешале се скитнице, лопови и свеци, баш онако како ће најљепше бити за мене, а ваљда и за мог дједа,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци пјева, унука тражи у зоре блиједе срдита бака Мјесечева; нити је слуша, нити је пита, читаве ноћи по небу скита. У шуми овој, у чаробној, имаде чуда невиђен број.
Ћипико, Иво - Приповетке
кише поче да ведри, а кад дођоше у увалу, нађоше је још зањихану: око рата јој бучи море, но нема оне првашње силе, а мјесечева свијетла зеленкаста пруга из отворене пучине игра на валовима и допире све до на жало. —Почекајмо још!
Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе.
Дуго милећи по утишаној пучини, плове уоколо, и у обилажењу око шкољића пролази кратка љетња ноћ. Мјесечева свјетлост блиједи и звијезде трну: неопазице иза свијетле ноћи јавља се дан.
— Фала богу, проћи ћу се и без духана! „Свака ноћ чини спати!” — смрси као за се, и, прислонивши се уза зид докле мјесечева свјетлост допираше, изује се, хита у крај обућу и капу, затвори врата и, онако у мраку, завали се на кревет.
Ћипико, Иво - Пауци
А ватра се гаси и говеда мртво полегла: чује се како преживљу, а с врата јаре вреба мјесечева свјетлост... Раде се унеке трже, вели Маши: —Касно је! Жена упрти торбу и изиђе. Раде је испрати до пута.
ЗА КРУХОМ И Спустила се ноћ. Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи