Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију. Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу. Махну слабо главом, као да рекне „збогом!
Нов учитељ!... Како то? Поп се исправи па га стаде гледати. И ми се ослободисмо. Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: — Дела брже, уморан сам. Отвори школу и пошљи ми фамилијаза.
Други пут Павао Ђерић води волове с празним колима. Стока се нешто узарумила, па неће с мјеста, а Павао се наљутио, поцрвенио у лицу као паприка, виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Баци ме, Тошо, стари друже! Ни џак ни мачак Тошо нису се мицали с мјеста. Чича на то мудро закључи: — Поштедио си ми, значи, живот.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
петак прије сунца помете девојка кућу, однесе свеће на раскршће, куд и њен момак пролази, направи од смећа на три мјеста три крста говорећи: Како се год ово смеће мело и смело, онако се и Н. Н. мео и смео, доклен мене не узео’...
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и тада се окренуо професору, рекавши: — Када те задеси каква невоља, господине мој, не тражи никада лијека далеко од мјеста ђе те је невоља задесила.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најзад, брзијем полукругом измијењаше мјеста. Тако је игра текла уз пјевање и пуцање. Јанко, с малом пушком за ременом, посматраше игру.
Мргуд и Крстиња измијенише мјеста четири-пет пута, па потекоше једно другом и пољубише се она њега још пољуби у руку. Замијенише их кнез и снаха му,
Мркова, као што видиш, грдно су пушке иштетиле; ето му избиле око и осакатиле руку, и, ја мним, још га на пет-шест мјеста пробушиле, па му ни ђавола! Што је то тврда чапра, тога више нема на свијету!
Французи се тада утврде на више мјеста на брду Бргату, близу Дубровника. — У томе — настави Стево — Сењавин оружа бокељске трговачке лађе, те с њима и са
Јанко спусти дрво и започе: — Имају два начина. Један је да се боримо овако с мјеста, да се ниједан не креће лијево или десно, напријед или натраг, осим што је слободно повијати се.
Ту сви вечерају и преноће; ако нема мјеста, разреде се по кућама браственијем. Сјутрадан крену се сватови по дјевојку, а женик остаје дома.
Браство је захватало средину присоја, мјеста травна и пуна извора. Осим попа Марка Пунишина, који имађаше мало стоке, и Стијепа Мркова, који је немађаше, сви
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
(које сваки Србљин са особитим чувствованијем чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих мјеста, от којих нека и данас стоје, а нека љубопитљивом желатељу или се у развалинама показују, или им се само име у
Милићевић, Вук - Беспуће
У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста. Гавре Ђаковић, мали, крупан, црн наслонио се, заваљен на канапе од црвене кадифе, с опруженим ногама, с палцима у
да се здерао неки вео с тих лица која је он научио да виђа гдје улазе у кавану стално вријеме, гдје сједају на своја мјеста, читају исте новине, и опет, у сталан час, крећу се, дижу и излазе.
Једва једном, инжињер му каза зашто је дошао; чуо је да он има у својој кући довољно мјеста, молећи га да му уступи двије собе, јер нема гдје да станује.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— толико и толико сати. Ехе, драги мој, а ти не знаш ни на колико си мјеста шупаљ, а камоли што друго. Дјед поучно дигне прст. — Према једном сату, брате Саво, ти си једна обична бена.
лутао испод Грмеча, од села до села, и људима правио и поправљао самаре, пропијајући своју зараду често већ и на лицу мјеста, уз домаћина код кога је радио.
него су ме звиждукањем и разним знацима зивкали да дођем вирећи иза плота, свињца, аборта или неког другог скровитог мјеста. Све је то био добар и занимљив свијет, али мене су ипак, највише привлачили гости мога дједа Раде.
МЛИН ПОТОЧАР Има тако по нашим потпланинским селима тајновитих мјеста око којих се плету разноразне приче, обично пуне страве, везане за ноћ, смрт, нечисте силе и губљење душе.
Таквих се мјеста човјек сјећа с првим сумраком: а заборавља их с пијевцем зорњаком, који гласно најављује крај свакој чаролији: —
Ето, по томе су се млинови издвајали од осталих необичних мјеста у нашем крају. Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који
Окрени-обрни, док ти истом Веселица подскочи с мјеста као да га убодоше шилом и дрекну: — Ево та — Маријана! — Каква Маријана? — Маријана, чујете ли!
Из њега је зрачила таква дјечачка простодушност да је одмах, „на лицу мјеста“, попут враџбине, сјенила будне очи чувара реда, па им се, за тренутак, чинило да пред собом имају све сȃмо божје
Шта је ово, зар се још увијек нисам коначно разбудио? На овоме свијету, изгледа, нема у исто вријеме мјеста и за бомбардере и за опчињене дјечаке, који роне испод сјенки и нешто траже кроз тишине опепељене тугом несмирених
Око нас нека ријетка шикара под снијегом, а нешто као видим да смо и поприлично далеко од мјеста гдје се пуца. Десило нам се тако некако, зар. — Видере тенкове, цицвару им божићњу!
три, тишина се око њега раступљава као вода и пропушта га између замуклих људи који му, и одвише брзо и спремно, праве мјеста. Стиже тако и за свој шанк, али га и ту стиже и затвори тишина.
и очекивао, баш као и оне вечери кад се први пут појавио послије хватања Јазбеца: замукли људи се размичу да му начине мјеста, тишина пред њим се раступљује и расте, а он корача одузетим ногама никуд, ни у шта.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста ђе му је старац балоту бацио, док наједанпут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду страна, он се обрне да
Он исприча цијелу невољу, а човјек му рече: — Држи се све овог друма, па ћеш доћи у царски град. Тамо има увијек мјеста, погоди се и служи, и ако си добар можеш још и срећан човјек бити. Пасторак захвали човјеку, па опучи право у град.
Не прође мало, а туда се јави чобанин и гонио је козе, док једна коза се тамо амо дође до оног мјеста ђе је ћемер био закопан. Зарови коза на оном мјесту, а ћемер се укаже, те коза потегни, повуци, док извади ћемер.
— Валај, брате, овдје нема човјеку другог права ван да се објеси. Старац му онда рече: — Покушај још ово: Изван мјеста станује још неки побожан хоџа, иди к њему; па ако ти и он не поможе, онда се можеш слободно објесити.
Упита га ови посланик: — Што плачеш, болан? — Богме избио ме бег чибуком, да се не могу с мјеста маћи. — А зашто те избио?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вјерни Шаров, лагано, у тами, склупча ти се удно ногу самих. У те дане код нас мјеста нема за учење, историју, бројке, населе нам срце путовања, Индијанци, подвизи, дјевојке.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Оно бјеше јунак под крилима! Гледâ сам га ђе скаче с момцима: скȍчи с мјеста четрнаест ногах, а из трке двадест и четири; по три коња загона прескочи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Можеш Ћеклићу Млечићу! Ама јесте Млечићи, божија ви вјера! И домишљати сте као они!“ одврати му с мјеста ђакон. Лазаревић Рама, Загарчанина, пропушти без иједне, јер Рамо бијаше сувише озбиљан.
„Шваб“, викну њеки деран, а на то сви нагоше бјежати. „Станите — који се с мјеста не устави убићу га!“ викну човјек ческим језиком. Дјеца се уставише од страха.
„Ја, Пшенелов питомац, Наполеонов војник, ја да то учиним!? — Никада! — Радије ћу с мјеста на вјешала!“ мислио је сам у себи, а поповима, који га на то наговараху, одговарао би просто: „Ја не тражим милости,
Жене обје, без поговора и с мјеста послушаше и стадоше се спремати, али многи људи одвраћаше га, нудећи се да ће га у свему послужити.
Најзад врач остави рањеника па приђе к огњишту. Сви умукоше и почеше се размицати да му мјеста начине у прочељу, крај Пеја. Жене пошто хитно зашушкаше окрајке од бијеља у бокове од кревета, придружише се ка гомили.
И јесу, вјере ми! Бјеше у кући некаква стељина, жућа но ова слама над нама, а шупља на неколико мјеста; и та једина бјеше у кући. То ми је био простирач.
Шта ћеш! Свако јутро бјех тањи у пасу, док не побјегох!“ „А, а, то је било на јави, а не у сну“, прихвати с мјеста медик... „Ама, опет, што је право, право, богатији су нечим од свијех осталијех Црногорица!“ „Чим?“ „Сољу, ваистину!
А повећа дјеца опет, пропињаху се, чеврљају, отимљу се за мјеста. Кад се Господар примаче, људи поскидаше капе, а затутњаше пушке, да се, штоно ријек, небо проламало.
“ „Ама ко је он?“ „Ово је најбољи мој пријатељ. Из једнога смо мјеста. Заједно смо учили и одрасли.“ „А онај други?“ „Не знам!“ „А ђе иду!“ „Не знам ни то... Доста сад, молим те.
“ блажаше га сердар, па да преврне говор на друго, запита: „Ама како велиш да је тај човјек из твога мјеста, а не збори онијем језиком што наликује нашему, као што си ти с почетка зборио?
Посумњах ја на то, па се стадох обазирати, а наредих се, ако дошта дође. И’ онда помислих: да ако му ја с мјеста зубе не покажем, може помислити да сам се препао.
лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет мјеста. Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ђегод руча сив — зелен соколе, Ту и врана море вечерати. Ђе се коњи бију и играју, Ту магарцу нигда мјеста нема. Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има.
Да грдне цркве! а бијесни светаца! грдна мјеста за јагњиво! Устаните коње да се пуста бога намолимо! — Приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио
како је некакав човјек гледао из прикрајка гдје је други новце закопао у земљу, па кад их закопа, а он преко онога мјеста баци виле, рекавши: „Чувајте како сад тако до суда божјега, већ ако ја да бих дошао по њих.
гдје пас не лаје, гдје дијете не плаче, гдје маша не куца, гдје се гусле не чују; хајд у ками, у гору, у воду: ту ти мјеста није!“ ОД НЕСАНИЦЕ (Кад неко не може да спава, онда му се овако трипут баје): Дува ветар! Дува ветар!
Бескућницима 1 Имам кућу од ивова прућа, Амбар-тикву пуну кукуруза И поњаву од стотине љета, Изгорила на стотину мјеста, Да с’ окрпи, још би нова била!
Да бог да и милост божија; наш брат домаћин, које год госте жудио од светих мјеста: архијереје и владике, попове и калуђере, па кнезове и кметове, браћу договорнике и кумове и пријатеље, господин му их
Бог и у наше и у ваше племе удијелио у свачем срећу и берићет, како у права и сретка мјеста ришћанска! За здравље нашијех племеника и договорника!
род ришћански гледајући, за своја чеда бога молећи, богу се умолиле, чеда одгојиле, с оружјем их саставиле, душе им мјеста уфатиле. И опет ти фала, мој бане стари свате, и спаси те Ристе и Богородице.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
д.), тако да би човјек на много мјеста могао рећи да су приповијетке ове превођене с Њемачког језика. — Познато је да је Г. Ђорђије К.
” По што он рече: „доста већ” и цекини престадоше излазити, рече му старац: „Узми колико можеш, пак хајде од мјеста до мјеста, те купуј душе за благо.” Онда он опростивши се с побратимом упути се те к једноме граду.
” По што он рече: „доста већ” и цекини престадоше излазити, рече му старац: „Узми колико можеш, пак хајде од мјеста до мјеста, те купуј душе за благо.” Онда он опростивши се с побратимом упути се те к једноме граду.
” Кад се чоек пробуди обесели се, дигне се, обуче се и трком пут онога мјеста ђе му је речено, и кад угледа они бор и под њим кам сузовити и тророги, онако сам уложи копати, и тек што је трећи пут
ово, ма са свијем тијем, ако пребројиш све изворе колико их има у овој планини и да ми дођеш да кажеш, макнућу ти се с мјеста, а друкчије никако.
се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град и пред царев двор.
му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град и пред царев двор.
своју златноруку шћер одведе дома, а жену привеже коњма за репове и нареди својијем слугама те је тако одвуку до онога мјеста ђе су му шћери руке осјекли и онђе је коњи раскину, те пасју душу испусти. 34. МАЋЕХА И ПАСТОРКА.
Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму ауф дер Ландѕтраѕѕе, ам Хеумаркт Нр. 517 ін Wіен.
а неки му одговори: „Ови је човјек дужан мнозињи и не имајући откуда да све свакоме исплати, по законима овога мјеста заслужио је смрт.“ Он чувши ово запита суднике: „Господо!
“ Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста, ђе му је старац балоту бацио, док на један пут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду страна, он се обрне да
“ 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. Састану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити једни другога, како од њих никад не може бити мудар као што у друга мјеста има
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове. Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.
Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.
са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају прече право на рибање, или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.
Та права најезда опроштеника нареди се с богом, па отиде ка Тетки у трпезарији да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.
За тијем првијем колом опроштеника наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама. Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.
доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.
— Једну кафу, Томе! — викну Маша не мичући се с мјеста, па додаде: — Једну кафу, али добру, чујеш! А ви уморни, господине? Путујете из далека?
Педесет их потекоше да му донесу камен. Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака. Диже се права бура, али се Бакоња уклони.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
патње, од стрпљивих ноћних жељезничких чекаоница трећег разреда до болница и од дворане за разговоре у казнионама до мјеста тужног разврата, на лицима исељеника у час кад се лађа откида од обале, на лицима робијаша на сунцу, на лицима
Под старост, дуго послије мог одласка од куће, у опћем расулу породице, одселиле су из мјеста. (Сад помишљам какав ли догађај, какав ли катаклизам мора да им се учинио тај одлазак — њима, којима је ваљда било
мора да им се учинио тај одлазак — њима, којима је ваљда било непојмљиво да се уопће може живјети негдје ван нашег мјеста, у другој каквој кући, другим каквим начином живота!
Понекад сам, у јесењем сумраку, на узвисини изнад нашег мјеста, склапао очи и пружао руке с раширеним прстима наоколо у сумрак, и замишљао да сам дрво.
То је био рад чувеног прекоморског мајстора-декоратера, једна од умјетничких дика нашег мјеста. Мајстор се звао Спавента.
То као да није један произвољно, људским споразумом утврђен дан, него надљудски, с вишег мјеста одређен. На селу и у варошици, у пустињи као и у метрополи, недјеље, ма колико различите међу собом, имају нешто
исти израз и исту вриједност: што је год изрицао, Егидијев је тромбон изрицао аподиктички, не допуштајући ни најмање мјеста сумњи. Из тих недељних поподнева у дјетињству изнио сам и доживљај звоњаве звона.
А за то је већ касно. Xоћy да напоменем још и то да је џин-стабло надживјело мој одлазак из мјеста. Истина, било је већ добрано начето; расквашено од киша, разлијепљено, оронуло у своме достојанству, али је још
И тако се Калпурнија откинула од куће и од нашег мјеста — и она за некаквом својом звијездом као, нешто касније, и ја за својом — и започела онај живот непрестаног путовања и
Ускоро затим, самих неколико недјеља послије мајчине смрти, отишао сам и ја из мјеста на школе у град. А тиме некако завршава и моје дјетињство.
Чаврљамо о којечему, прича ми новости из мјеста. То је већ постао устаљени мали обичај. Застане подно мог кревета, руком на бијелој пречки, и прича.
Прича ми, с неким љупким својељубљем, о катедрали, главној знаменитости мјеста (називље је „наша катедрала”), објашњава ми како ћу, кроз сплет улица и уличица, избити на трг пред њом, описује ми
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тада га змија посестрима испрати до онога мјеста гдје су се први пут састали, па ће му: — Кад год ти што устреба, принеси прстен к ватри, па ћеш свега имати.
Пошто је био јабанџија, а остале ашчије из мјеста, то су све ашчије ишле својим кућама на конак, а он сам остајао у ашчиници.
Уочи тога дана дође лисица до оног мјеста гдје су њеног побратима убили и бацили у грабу, те узеде његову главу, метну је на врат, кад он оживи.
се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град од пред царев двор.
му бочица воде, те он јави оцу и мајци да је његов брат а њихов син мртав, и да га иде тражити; те он од мјеста до мјеста, од града до града, док нанесе га срећа у онај исти град од пред царев двор.
гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла“, па пође унаоколо разматрати она мјеста. Кад дође, онако унаоколо идући, опет поблизу онога трна, онда стане, па рече: — Овдје треба стати.
И од тога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазрео и да није рекао: „Овдје треба стати“,
КРАВА И ВО Љуто остарио један во, тако да се већ није могао с мјеста макнути; него би преживао. А кад гођ би чуо ђе краву да замуми, он би одмумио и звао краву да код њега дође.
А калуђер настави: — Ама, прој̓ се, само своје ноге ломим за невољу. Петнаест манастира што сам обио, па нигдје мјеста за мене. Све пуно богомољаца, пустињака и црнијех калуђера.
Све пуно богомољаца, пустињака и црнијех калуђера. Још у ови манастир ако не буде мјеста, ја не знам шта море бити с мене.
Еле, како му драго, калуђер оде у манастир и не нађе мјеста, а тако и Ера газди, те и он не нађе мјеста. До мјесец дана опет састану се Ера и калуђер.
Еле, како му драго, калуђер оде у манастир и не нађе мјеста, а тако и Ера газди, те и он не нађе мјеста. До мјесец дана опет састану се Ера и калуђер. Ера викне: — Е, духовниче, шта ћемо сад?
Ћипико, Иво - Приповетке
—А како мајка? — сјети се наједном млађи, и стидљиво обори очи и маче се с мјеста. Држи се и — одговори отац, замишљен.
Ту се у сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад. Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи. А не сјећа се ни мјеста, засве да јој се чини да је некада ту била. И осјећа слачину у животу и за дах умирене сласти...
се у глави и прати је цијелим путем: воља да се подаде друтоме животу, досада наслућену, чим прво стигне до намишљена мјеста. У томе јој прође оно мало дана до Ђенове.
Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја нема.
На мору наступише дани и ноћи у стрепњи и свакојаким слутњама. Док првих дана плове поред налучених мјеста, још је Цвијетина мисао везана са својим крајевима, али кад освануше на отвореној недогледној пучини, откле узалуд око
А кад је морнар пошао, а она још гледа за њим и с мјеста се не миче, љути се и пријети јој; у срџби оно разроко десно око чисто сијева, и он виче на вас глас: — Ја сам ти сам
А кад оно заплаче, одлучно му се опре и, завапивши се у жбунове, не хтједе се с мјеста маћи. —Нећеш да слушаш, а? —разљути се Марко. —Није ни чудо, таква ће ти бити и мајка била!
—У руке божје! одазове се жена му. — Помолимо се! — и прва се прекрсти. —'Ајдемо прво ноћи! Антица се не миче с мјеста: гледа у простор у правцу вјетра, али не види но запушицу и празну недогледну пучину. — 'Ајдемо!
Веслај полако... Ено, оно је човјек пред нама! Веслачи оставише весла и исправише се. Чељад у лађи, дижући се с мјеста, задржаше дах. — Је! — потврди стари рибар. Сама лађа доплови до мртве љешине.
Размишља: „И сутра освиће дан, ко зна да бог провиди за духан и крух!” Још дуго би се тјешио том надом и не би с мјеста кренуо, да није опазио да и на жупној цркви, махом, затварају капке. Испред очију нестаде и пошљедње свјетлости у селу.
Старији људи ипак нађоше мјеста да се огреју, док млађи поседаше где му драго, настојећи да барем из даљега очи на пламену паре; кад га виде, као да
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Због тога издаде се ових дана заповед од Високе Порте свим командантима што, кад би србски жители с кога ни би мјеста и села дошли код команданта царске војске, и предали своје оружје и замоле милост, да им се да заштита уједно с
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, бједа моја, бједа повсјуди! Њет мјеста нигдје гдје живут људи да би мње жити и себе свити за њекој Ден, за њекој Ден.
Дрозги мали свуд играјут по гранчицах скачући, јеродије клокот дајут, мјеста гњездам тражући. И кос дивној ран' зљетујет, гласно в љесах позвиждујет: О златоје пролеће!
Училишчна мјеста всја опустошена, Учитељи вељат дјетем не приходити в школе учит еја. От велика страха моровија јазви Доми оставиша, в
“ Окрестнаја мјеста жалосно ридајут Гледајући доми всја опустошени, в њих же њест живушчих. Торжишчнаја мјеста ни во что же стали, Њест
“ Окрестнаја мјеста жалосно ридајут Гледајући доми всја опустошени, в њих же њест живушчих. Торжишчнаја мјеста ни во что же стали, Њест бо приходјашчих, ни же покупајушчих потребнаја себје.
се изненада, другда се огледа, На опрезу да побјегне, скупи се, сва бл'једа, А највише од потока што бризга и шуми С мјеста мога скривалишта, не чему се глуми.
Овако се, небог, тјешим кад се Срећа м'јења, К'о, кад зима на њих ступи, безлисна корења: Кад одлазим с мјеста кога, и страх ми се јежи, једа л' боље другди наћи камо нога тежи; Што, премда ми серце трза, немир даје љути, Ведрије
пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних. Но ја богатства не хоћу знати баш да без мјеста будем згибати. здјелал би тако а не инако как ћу јавит, как ћу јавит. Но могуће је и нешто друго.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А ја зграби' штуц, па посред сриједе оног мјеста ђе је Партенија згодио! Ено му гроба, нек ми не да лагати — викну одушевљено Симеун и показа руком на гроб покојног
Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два мјеста. — Гони, Мићане, поплаћасмо главама на правди Бога! — јаукну Партенија. — Ја мислио 'нако мало...
Ћипико, Иво - Пауци
и још би остало докона мјеста. . — Што му служи толика кућетина? А све удешено, ишарано .... нагрђено, лијепо, брате! — диви се, чуди, и — чека.
Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста гдје је застајкавао и ходао док је два мјесеца војником био. Ходајући нађе се наједном у једној тијесној, прљавој
Хвала вам! и хиљадили се такови...” Снашао се и, кад се пооштрише размирице између Срба и Хрвата ради заступничкога мјеста у покрајинсксм сабору, пристаде уз најљуће радикале и потајно приправљаше се на борбу проти тадањему начелнику,
Након неколико судбених претресања, суд одлучи поћи на „лице мјеста”; тамо свједоке испитаће у присуству обију странака.
Кад стигоше на „лице мјеста”, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе.
Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци. Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...
— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста. Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? — Ча ми говорите? А кому није!
—Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се. Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста. Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. —Не можете ви к'о ја! — пецну га дјевојка. —Да могу!
се рече: — Потриба је увик... И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.
Ми смо први укњижени на све имање... Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. —А шта раде остали? —Знаш како је... Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...
Пролази се. Браво! Ових дана походило нас је једно талијанско друштво... Једна женска... не лоша за наша мјеста... —Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. — Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.
Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од њега добар коњ бити, и узме га за реп да омахне око себе као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити.
ловио, ништа не добио; а кад трећи бјеше око подне, таде добар шићар задобио, уватио хајдук-Вукосава од Приморја, мјеста питомога. Још се вали Бојичић Алиле: „Хоћу њега ка цару водити, и хоћу га цару поклонити“.
свилену чадору, па му пође руци и папучи, па му турски бога називаше; а Кулин му бога приваташе; па се Кулин с мјеста помицаше, до себе му мјесто начињаше, па му пружа каву са шећером; ал’ се Иван за невољу смије, и Кулину ’вако
стоји у вези са старим књижевним причањем о премудром Акиру, то врло лијепо доказује готово потпуна истоветност овијех мјеста: у Вука пита хоџа Ћуприлић султана кад га види у невољи поради Мусе: „Шта би дао ономе јунаку који би ти жива казô
и сад приповиједа да се никаква велика грађевина не може начинити док се у њу какво чељаде не узида; зато се таковијех мјеста клоне сви којима је могуће, јер кажу да се и сен чељадету може узидати, па оно послије умре“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Да лав на њ јурне, чини му се, он с мјеста не би могао да макне. Да му миш потрчи уз ногавицу, не би ни онда. Ех, кад баш он измисли онај проклети надимак?!
! — Ко је од вас двојице оно казао? Одједном, неочекивано, Јованче устаде с мјеста и мирно, чврстим гласом, одговори: — Ја сам рекао. Изненађен, учитељ малчице устукну. — Баш ти? — Јесте.
— Луња! Ништа није казала само се скромно повукла сасвим у ћошак да осталима начини мјеста и све их је гледала срећно и с љубављу својим великим прецрним очима.
над собом даје знак да и оне погледају овај коларско-ковачки музеј на његовим леђима, али се ни за длаку не помјери с мјеста. — Сијевај, Сивче! — гласније рече Стриц и размахну прутом. Звекну старудија.
Али, умјесто ногу, под њим су два дрвена стуба, двије круте леденице, не можеш их помаћи с мјеста. Може сад вучина комотно прићи и смазати га као питу гужвару, он се ни лецнути не може. А кубура?
Раније би често презао од сваког шушња, заобилазио шумарке, јаруге и пуста мјеста, а сад би се само сјетио да припада чети — Јованчетовој чети — и већ би храбро ударио посред најгушће шикаре, кроз
XИИИ Луња је стигла у школу озбиљна, стиснутих усана, а чим је учитељ ушао у разред, она устаде са свог мјеста и приђе катедри. — Шта је? — зловољно промрси учитељ и не гледајући је. — Хоћу да добијем батине.
Да им је сад неко прискочио из таме, могао их је слободно макљати као два говечета, они се не би умјели ни помаћи с мјеста. — Еј, упалите опет лампу! — сад нешто ближе чу се танак пискав глас. — Не пали! — шану Мачак.
Идите кућама и кажите да је рат почео. ИИ Друмови препуни људи, кола и ускомешане стоке. Све се то креће на зборна мјеста, у војску, у рат. Дјечаци се једва пробијају кроз тај кркљанац журећи у школу.
Једног јутра бануше у село усташе и Талијани прије него су дјечаци и кренули на своја стражарска мјеста. Први глас о њима стиже до Јованчета тек онда кад је непријатељ већ стигао до раскршћа, расподијелио се и кренуо у
Ево, и травку ћу ишчупати. Хајде, пожури. Мравко Мравковићу из мјеста Мравињака. Кад би спазила Стрица како наилази друмом, цурица би сва заблистала. — Стрико, сврати да причамо.