Матавуљ, Симо - УСКОК
лијевом ивицом, гдје се плочани перваз одржао, али то је камивао, који, што се већма пење то опаснији постаје, јер на мјестима окомито под њим зјају стравичне урвине, те да се коме незгодно нога оклизне, сурвао би се доље и пао на дно раздробљен!
Милићевић, Вук - Беспуће
Около, на својим сталним мјестима, стари гости каване, заваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с
на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
год сам гледао жуту пахуљу осмијеха што се рађа на измореним лицима патника, погнутих људи и забуђених жена по свим мјестима људске патње, од стрпљивих ноћних жељезничких чекаоница трећег разреда до болница и од дворане за разговоре у
— Не, то је обмана. У ствари, Шекспир живи на позорницама по својим слабијим мјестима, по оним мјестима за која није требало бити баш сам Шекспир главом; по својим олујама, по својим дуелирањима, по
— Не, то је обмана. У ствари, Шекспир живи на позорницама по својим слабијим мјестима, по оним мјестима за која није требало бити баш сам Шекспир главом; по својим олујама, по својим дуелирањима, по својим сабластима, по
Ни један ни други сценски не живе по оним великим поетским мјестима, по оним својим генијалним даховима, по оним својим болно надахнутим истинама о човјеку.
) По санаторијима и климатским мјестима провели смо заједно све до њене смрти. Нагли наступ болести дубоко ју је узбудио.
Јер тај посјет није задовољио ону потребу: није је утажио, само ју је разочарао. Носталгија за мјестима тек је опсјена: свака је носталгија носталгија за једним несталим временом и за једним несталим ја у њему.
Ми само подлијежемо тој опсјени кад жудимо за мјестима. Носимо у себи пејзаже под зракама сунца, градове под ситном кишом.
кад прижељкујемо онај пејзаж, онај град, ми желимо само да опет нађемо, да опет освојимо и усвојимо оно ја које у тим мјестима и везано за та мјеста живи. Одатле, свака је носталгија неутажива.
А можда је та касна носталгија према мјестима нашег дјетињства, та жеља да се вратимо на исходиште нашег круга, само један остатак оног порива који животиње пред
Ћипико, Иво - Пауци
у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и јјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.
Чељад изиђе напоље. Захладило је. Лед се на мјестима наслагао и бијели се. Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. ЈЕСЕНИ МОЈА... Јесени моја, поздрављам те!... Ходи, И пођи са мном преко родних страна, По лијепијем мјестима ме води, Гдје шуме чежње мојих давних дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„По тим мјестима“ — писао је Вук 1824 — „и данашњи дан готово у свакој кући имају по једне гусле, а по једне особито на ставу код
него само богораде уза њи), а други би се људи врло стидили слепачке гусле у својој кући објесити; и тако по тим мјестима јуначке (или, као што се туда већ зову, слепачке) пјесме нико други и не пјева осим слијепаца и, по Бачкој, ђекоји
“ И највише их „спјевавају“ — каже Вук даље — „људи средовјечни и старци. По реченим мјестима, куд се данас јуначке пјесме највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама (ако не читави, а оно барем
наредио војску ихтијар — старац ишћерати — истјерати јà — тако, или, али, а; „у пјесмама“ — каже Вук — „на некијем мјестима готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац, туђинац
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дуго су ишли низ тунел газећи поточић. Уквасише се низ краће брзаке, букове, па чак и читаве мале водопаде. На неким мјестима тунел се толико стјешњавао да су само с муком успјели да се провуку између влажних клизавих стијена.