Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све ми је оку на погледу... И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!... Ово се мјесто зове Парашница? — Јест, Парашница. — Лијепо мјесто. Овдје ми је нека лакота на души...
никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!... Ово се мјесто зове Парашница? — Јест, Парашница. — Лијепо мјесто. Овдје ми је нека лакота на души... — Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Или ви хоћете да ја затворим ово свето мјесто, да га не газите богопротивним ногама и да ме не црните све горе пред оцем небеским!
Он дохвати котао оберучке. Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто. Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место.
Из уста и носа лоптила му је крв, а ноге висише као мртве. Још је дисао. Намазасмо му уљем изгоријело мјесто на леђима, поквасисмо кошуљу оцтом, па му је навукосмо и положисмо га у кревет. Он се није разбирао.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сад ме мој чича Тришо некуд вози, а сигурно на добро мјесто доспјети нећу. Настрадао сам, надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на шиљак!
Шарова, Крушкотрес га добро протресе, па му се свака кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те траже двије страшне делије! — Какве делије?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Деца која умру некрштена не могу „божјег лица видети“, односно они, по веровању, иду у „Лимбо“ (некакво „мрачно мјесто“) или постају демони, „дрекавци“.⁴⁶ Зато је велики грех родитеља да им дете умре некрштено.
(Кнежевић, В. М., 1957, с. 241) — Бог ти дао мјесто порода девет синова и десету кћерицу за милост! (из паштровићке „добре молитве“) (Кнежевић, В. М., с.
(„Ко зна лијепо причати, на сијелима је увек истакнут, пробран и поштован. Њему се прави нарочито мјесто у кући“, пише Мићовић.) Многе приче, затим неке песме (успаванке, цупкалице и сл.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Потврдише. — Стару, крваву кућу — настави Његуш сједајући и нудећи мјесто до себе Приморцу... Ваистину, ваљаста Србља, као најбољег Црногорца!
В Кад Јанко отвори очи, засијени га мутна свјетлост са стране. Бјеху два прозорка, на којима, мјесто стакала, бјеху разапете јагњеће коже. На таваници бјеху необојене греде и даске, кроз које је пирило.
„Отпиши му“, рекоше му они, „да Црна Гора не даје харача, но нека покуша да га сâм узме. А мјесто дванаест дјевојака, пошаљи му дванаест рогова од овнова, а мјесто саме лијепе Беле, дванаест репова од вепрова!
А мјесто дванаест дјевојака, пошаљи му дванаест рогова од овнова, а мјесто саме лијепе Беле, дванаест репова од вепрова!
И потада се више не меће. Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви. Из цркве иду кући, пред којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у
Стијепо их доведе петорицу. Изабраше мјесто за Јанкову кућу између кнежеве и Мргудове. Јанко даде наснову и погоди се с мајсторима прекотрупце за четрдесет и пет
наговијест од стране њенијех, јер је био увјерен да је Гојача што наговијестила, било Крстињи, било Јоки, али кад мјесто тога он начу њеке разговоре и договоре између свекрве и снахе о удаји Миличиној на другу страну, онда бјеше начисто да
Оружје и начин бирај по вољи, као изазван. Ако ти није згода, а ти одреди дан и мјесто...“ Тако, тако, Грубане мој, све уради!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
одкако сам се ја с вама познао; од онда сам натраг почео ићи, и приближавати се говору народном, и јошт нисам на право мјесто дошао...« Он је са њиме оснивао оно што је називао »наша партија«.
Милићевић, Вук - Беспуће
сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, сударајући се да што прије ухвате мјесто; неколико војника натоварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући
натоварених телећацима који су их тиштали, с пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарма, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво.
од њега, он га је прогонио свуда: кадгод је загледао у свој живот, јављала се у њему злобно и пакосно та слика; само мјесто радника видио је себе.
љуљајући се и заваљујући се с десна на лијево кад је пуцало у његовој близини, враћао се сав задуван на старо мјесто, потичући рад све живље својим оштрим, реским гласом, не дајући људима да дахну, да се одморе, да се напију угријане
Кад дођоше једном грму она се заустави, окрену се и сједе под грм. — Ово је мјесто које ја волим, — рече она. Он се спусти поред ње.
У извјесним часовима он бијаше сасвим туђ самоме себи. Мјесто једног туробног, замишљеног, разочараног човјека, како је он себе замишљао, он налажаше у себи једно чудновато ружно
Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у Посавини. Она се осјећаше сама, сасвим сама, уз неурачунљивог оца, без мајке која се негдје
Рекла је Гаври Ђаковићу да ће отпутовати сутрадан с оцем. Он се само зачудио. Рекла му је да је добила мјесто. Он јој је честитао. Она је хтјела да га омрзне у томе тренутку. Није могла.
Није могла. Па поред свих спремљених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто. Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар и пун среће.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
на оне моје грешне освајачке грабље, па се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им није мјесто, те шта требају грабље око ракије, те знају ли „они, расипници“ (који то они?
Једном тако сјетише се и Раде с Брдара, па дјед замишљено уздахну, такоше му болно мјесто: — Ма куд ми здипи посмртну свијећу, мајка га божија помогла? То ни Турчин не би урадио.
На овако лијепу времену ни њега није држало мјесто, па дунуо од куће да тражи друштва и разговора. Стриц Ниџо већ дуже времена био је у Банату, отишао да се нађе око
него и увриједио америчког предсједника Вилсона и његово величанство, краља, јер их је, кажу, стрпао на неприлично мјесто, у крмећи свињац, а у њихов оквир поставио фаличног свеца и тако, јасно је, промијенио вјером.
Старчић се устури као на прозивци и осветнички завреча: — Нека ме пољубе на једно мјесто заједно са Вилсоном, а вала и с оним другим, де! Остадох ја вјеран свом рођеном Ради, бог му се радовао.
муве: те зашто си бацио америчког поглавицу, а сребром уоквирио тога свога, како ли ти се само зове, те је ли краљу мјесто тамо, срамота је и рећи гдје, те припознајеш ли ти своју вјеру православну и Оченаш, па знаш ли за крст и јеванђеље,
Као да је у својој кући, Раде одмах проналази и мјесто гдје ће се у дворишту сјести, и најпогоднији начин како ће примирити разлајана зељова и голицаву ријеч да насмије
Тамо се још познавало уваљано мјесто у слами, Дрмогаћина лога. — Ехеј, стриче Дрмогаћа, хајдемо некуд, ево твоје људине!
Плутали су незнано куд наплавци и крхотине разбијеног ратног брода Аустрије. Свак је тражио мирно мјесто да се скраси под благотворним сунцем, које је још једино остало неизмијењено и свачије.
— Па јесте, било је и тога — признавао је стриц и тонуо у невесело ћутање. Да и њему нађе неки посао и право мјесто у кући, дјед је сваке недјеље, кад је наш дан за мељаву, опремао свог дората и товарио га врећама са житом.
— Шта је ово, људи? Упита се тако упразно, глуво, јер чак ни у машти не нађе правог саговорника. Мјесто иза шанка, његова дугогодишња бусија и заклон, сад му испаде као неки обиљежен истурен подијум са кога ваља неком због
Ова твоја, ако је и будаласта, бар је на сигурно мјесто оставила. Командир се прохода тамо-амо по соби и опет се заустави пред столом. — Шта је, да састављамо записник, а?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И КОЗА 209 ЗЕЦ И ЛИСИЦА 210 НЕВЈЕРА СТРАДА 211 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 214 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА 215 НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ 218 ПАС И КРМАК 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА
Он се попење, па онда рече њима: — Ја не знам што ћу, нијесам овдје увјежбао ово мјесто, не умијем је претурити, но ходите који од вас да ми покажете како ћу је претурити.
дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините.
ЗЛА СВЕКРВА Некакога цара син шетајући се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.
и нико те неће ни прстом такнути, а камоли убити, али немој да се обазреш за собом без свога чуда, јер ћеш се на оно мјесто окаменити.
два сина и шћер, и покај се, што си на велику божју правду смакао своју жену а њихову матер; ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер подметнула троје мачади.
ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто а ону провалу тако зазида, да се никако није могло знати да је дувар кварен.
Понуди и овог, да с њим пође, а овај једва дочека, и тако царски зет добије хиљаду другара, па шњима у мјесто. Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста — јела и пића,
Они му покажу. Браћа пођоше на ону страну. Идоше кроз шуму три године, док дођоше у оно мјесто гдје је Грбо видио свјетлост. Уљегоше у град, кад тамо нема никога. Пођоше мало даље и дођоше до једних великих кућа.
Кад се добро спремио н узео доста новаца, пође на пут. Ишао је тако дуго времена, док дође у једно мјесто и види ово чудо: човјек један врло се мучи да дигне један велики камен, али га никако не може дигнути, док не натрпа
Отален пође даље и путовао је врло дуго, док не дође у једно мјесто где видје ово чудо: људи узору њиву, подрљају, посију жито, жито одмах никне, а они га онда запале па изгори.
То се све догоди док би набројио пет. Отален пође даље и послије многога путовања дође у треће мјесто, гдје види ово чудо: преко поља лете овце, а на њима јашу људи, и то тако да непрестано скачу с овце на овцу, и то је
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: ДОКТОР ФИЛОСОФИЈЕ ИСАЈЛО његови служитељи МАНОЈЛО ПУТНИК ШАЉИВАЦ Мјесто дјејства у Београду. ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ОТВОРЕНА ДВОРАНА, КОЈА НА УЛИЦУ ИЗГЛЕДА.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Како су путови твоји недостижими! Одбацио сам више од три стотине партија, дошо сам у ово мјесто, гди нисам мислио што друго наћи кромје одмора од путешествија. И какав ангел указа ми се изненада!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Радио сам преко мјере, мјесто плате, он ме дере. Гледај газде, гле невјере, меса му се пси најели.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ми све бадњаке свилом кићене, А одаје и пенџере ловоричицом, А иконе и столове маслиничицом, Прострите шениц’ сламу мјесто трпезе, А по њојзи трпежњаке златом везене, Наврћите добре овне на ражњевима, Сијеците суво месо, а не мјерите, А
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А ђе и да бјежим... СОФИЈА: Наћи ће се неко место и за тебе... ДРОБАЦ: Какво мјесто? Стеничњак? Осињак? Гујињак? Бубашвабињак? СОФИЈА: Боже!... Па и ти си човек! ДРОБАЦ: Какав човек?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
да ти црне очи виђу, очи моје, да пољубим мртву главу, мјесто брата, да очешљам дуги перчин, јаох мени! и јуначку чалму свежем, сестра грдна! У крвничке сад си руке, платили те!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!“ Мјесто одговора, Господар га запита: „Јесу ли устали Приморци?“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.
колико два гумна; око ње порасла висока планинска стабла, а међу деблима било је грмова и црногорице подоста. Мјесто, дакле, у добру заклону — да није било на самој турској граници. Али страх не разбија сна горским синовима!
Он прелети очима около, по дуварима, као да тражаше оружја. Мјесто помоћи, сретоше га строги, немили погледи нечесових насликаних дивова.
Он се упути к вратима, па се обазрје пут дјевојке. Она цикну, те потрча к њему, и он нагло потече к њој... Грозота! Мјесто да се усне састану с уснама и стопê у топли цјелив, удари га нешто студено, као гвожђе, и помјери му зубе; крв му
Она понесе обје руке на груди. Сердар се сад промјени у лицу. Мјесто жалости обузе га срџба и прегнуће, па кликну: „А соколови осветите ме! А, Јанко, Јанко...
„Лези ти дијете, ја сам се наспавао!“ рече јој. Она се брзо ишчешља, па се пружи на очево мјесто. Тако је трајало до прозорице.
„Мир — и на мјесто!“ загрми Владика дигнувши високо крст. „Проклет да је ко ме данас у свачем не послуша!“ Величанствен бијаше старац у
Она је трчкарала и што није требало било, само да се једнако у послу нађе. Људи се дигоше да начине мјесто млађима, па посједаше око огња.
Пријатељ му као да чу кораке, јер промрмља нешто кроза сан. Јанко се тада брзо поврати на своје мјесто, обу саме опанке на босе ноге, утули свијећу, па кроз кућу изађе у авлију.
Стане се обрну и крочи пут куће, рекавши: „Ајде, брате, лези! И овако си још слаб па ћеш прозепсти!“ Мјесто одговора, Јанко дубоко уздахну, пак опет обори главу на руке. Стана застаде.
“ „Реци!“ „Ајде, мој Јанко!“ „Да идем... а куд?“ „Тамо ђе те зову... ђе ти је мјесто. Отац ти је неотац, велиш, а мајка немајка, али имаш онога чојка, који гине за тобом; имаш сестру...
Опростите!“ Он се поврати на мјесто, гдје бјеше најприје сио. Арамбаше сједоше у крај њега, а остали мало подаље, очекујући сви да он започме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако моје тијело вран (гавран) не кљувао! Тако не имао среће као црни паук у гори! Тако пепео не сијао мјесто сјемена другога! Тако се небо нада ме не пролило! Тако се не вукао потрбушице као змија љутица!
Тако се не савио као срп! Тако се по рђи не познавао! Тако с кокотом не орао, мјесто волова! Тако ме исконска рђа не убила! 3) КЛЕТВЕ 1) ОЗБИЉНЕ А) НЕПОСРЕДНЕ Але те појеле! Болест ти кућу разорила!
Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина њим у главу, те га
Клапило се, не клапило, јешћу те, платио сам те. — Приповиједа се да је казао Херо кад је јео сапун који је купко мјесто сира. Куку мене до неба. — Овако је из гласа викао неки Ерцеговац, кога је притисло посечено дрво.
подсмијеха ради полагано скинуо улар с Херове кобиле, коју је Херо за собом водио, и метнуо га себи на главу, па он мјесто кобиле ишао за њим.
Кад Турчин уједанпут стане и затегне улар, Херо се обазре, и виђевши мјесто кобиле Турчина, рече: „Кад ли се прије потурчи, кад ли чалму стече!“ Нешто шушну.
Гдјекоји кажу да оно мјесто гдје су новци закопани ваља увече посути брашном, па ујутру од какве се животиње по њему траг нађе, онаку животињу
Људи из Хрватске приповиједали су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебита мјесто које се зове Врзино Коло, на коме виле играју.
ГАВАНОВО ЈЕЗЕРО Тако се у Лици зове Баллатон Сее — Блатно језеро (у Мађарској). Онамо се приповиједа да су мјесто два анђела, Христос и свети Петар дошли пред дворе Гаванове.
ондје дочекали и побили сватове, те остала само дјевојка Анка, и мати жалећи је викала: „Моја Анка“ и тако се оно мјесто назвало Мојанка.
Кад дође на оно мјесто, а то дијете код неколико оваца ударило своју сјекирицу у кладу, па легло на леђа те спава: кад духне из себе, онда се
Пуче пушка у сред Сења града, Уби цара у сред Цариграда! У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе, а здрав кући дође; Старог бабу у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад већ опази да је уже затегло, а он онда повуци! — Кад већ уже прикупи близу краја, али има шта виђети: мјесто жене, уватио се за њега ђаво, с једне стране бијел као овца, а с друге црн као што и јест.
Кад тамо дођем, а то оно пало на влажно мјесто, па узрасло до неба; те ја уз њега ајде на небо. Кад се горе попнем, а то моја проја узрела, па је Бог пожњео и
Један пут се догоди, те се пободе кадијна крава с Ерином, па Ерина крава убоде кадијну на мјесто. Онда Еро брже боље отрчи кадији: „Честити ефендија! твоја крава убола моју краву.“ — „Па ко је крив, море!
Приповијетка у народу нашему, особито по јужнијем крајевима, највише се зове прича, као што се говори и причати мјесто приповиједати, а гдјешто и гатка.
Ђевојка га стане бискати, а Међедовић уставши полагано, распали својијем буздованом Брка у главу; а Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко опет прстом на оно
у главу; а Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко опет прстом на оно мјесто: „Ево овђе ме опет нешто уједе.
говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко опет прстом на оно мјесто: „Ево овђе ме опет нешто уједе.” Кад га удари трећи пут, Брко се опет пипне онђе и срдито повиче: „Та зар си слијепа?
али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.
нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.
узјаше на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он
” Па се примакне калуђеру и куцне га штапом говорећи: „Све цекини и талијери.” Али на мјесто аспри растопи му се штап у руци, а калуђер прекрсти оне бројанице пак му их натаче на главу и рече: „Да васкрсне Бог!
страха пануо, него у некаквоме бостану пунану цвијећа, па се прекрсти, узме своју кљуку и мотику те опет на оно исто мјесто пође ђе му је било речено, и приђе него почне работати прекрсти се према сунцу, које у они трем излажаше, у три пута
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече фра-Брне. Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто: — Ункрантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ун мананстир! — Таа-ко? Ви нећете?! А ко мени заповида?
— Таа-ко? Ви нећете?! А ко мени заповида? Кљако отури Шунду и стане на његово мјесто: — Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!
Куд ли ће се липше!... Па добро!... Кâ паметан човик!... добри наш вра-Брне!... Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено: — А шта је трибало да се до овога долази?
Ајд’ учини своју дужност! Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. — А колико му је година, Брне? — Дванајс... — Шалиш се, човиче! Није могуће!
Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто за шест крава музара. Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и ковачем, који увијек друговаху.
— И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она! Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто. А она се приби у угао, па поче испод гласа: — Па ош ли мајци казати, шта је то! — Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.
Бакоња би наврх прстâ отишао да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу. У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између
Франу. Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова... шта видје? Буковичке гоље и раскалашни Котарани!...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
запаљене огњем бесмртнијем, вјечним огњем свештене љубови; овђе наше силе ишчезају ка погледи у току времена. Мјесто очих да два сунца никну и идеју један вијек смртни да по царству небовлаца прате, не би њини свијетли погледи
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На свим су вратима мјесто квака биле кугле од брушеног стакла. И те кугле као да су биле љепше на вратима сунчане стране: њихова засићена плава
само у нарочито свечаним пригодама, кад се славио дједов начелнички јубилеј, о великим светковинама, или кад би у мјесто бануо какав високи гост. И још у једној прилици: код смртног случаја у породици.
Било је јако невријеме, и брза пруга којом се возио према југу свратила је мимо возног реда у наше мјесто да га искрца.
Тај његов једноноћни боравак у нашем мјесту остао је и за само мјесто и за наш дом незабораван, свијетао догађај. А за њега, вјероватно, само успомена на једну бескрајно тужну вечер и ноћ
и налазио као неко мало чудо у томе како се сјајна, испупчена облина горње полутке одједном преокрене и како, мјесто ње, наједанпут зијевне празнина: набубрела пуноћа облика нагло се преобрати у шупљину, у празан простор, у један мали
И стога, нашим нестанком не остаје упражњено тек наше мјесто у простору, већ се сам простор одједном сплошњава у беспросторност, у непостојање.
А све ту изједначава у својој непристраности та прашна некропола с фестонима паучине, у којој, мјесто када тамјана, вије мирис мачјег урина.
Једне недјеље случај га је довео с још неколико младих музиканата из трупе на излет у наше мјесто; сасвим накратко, само од јутра до поподнева, јер је навече опет имао представу. Али већ је и то било довољно.
) И све је већ тада било запечаћено: по завршетку стагионе, раскинуо је с трупом, дошао у наше мјесто и оженио се. Обућарски син, сјетио се онога што је у том занату научио као дјете у очевој радионици, па је отворио
бих кроз приклопљене жалузије, али Аждрубалу већ ни трага: предосјећајући батине, некуд је клиснуо и скрио се. Мјесто њега, угледао бих витку утегнуту Калпурнију, танка профила и уских дугуљастих очију, с оном урођеном, чисто физичком
у кухињи он је био упозорење да за дједа припреми каву и чашу воде с мастиком, мени опомена да хитро спремим на мјесто забрањену књигу коју сам дотле кришом листао у библиотеци.
Па кад то ишчекивано изостане, његово одсуство, она празнина, зна каткад заузети у нама велико, велико мјесто. Тачно онолико колико је запремало ишчекивано. Гледам је. Збиља је лијепа, изузетно лијепа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену. — Како? — Хе... како ? Да те убије, па да узме другога на твоје мјесто. Нијеси више за њега. — Је ли он што говорио с тобом? — запита Ђурица одсечно и погледа га право у очи. — Хм...
Чу ли да рекох: тргујем од збиље. Учим се, болан, да ти замијеним Вуја, а он ти је нашао друга на моје мјесто. — Кога? — Мучно да га знаш. Једнога младића из Лукавице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио, па рече ђевојци: — Баш овђе ме нешто уједе.
нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и ђевојкама оштро запријете да никоме не казују шта су они учинили.
узјаше на кулаша, и одлети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је на мјесто мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он
Он се попење, па онда рече њима: — Ја не знам што ћy, нијесам овђе увјежбао ово мјесто, не умијем је претурити, но ходите који од вас да ми покажете како ћy је претурити.
Пошто дивови заспу, старац сиђе с тавана, уклони смрвљени самар, а он леже на исто мјесто. Ујутру скочи он први на ноге, а дивови, како се који будио, стале су му очи од чуда кад угледа старца.
Но старац опет учини као и прву ноћ, а кад дивови поново заспу, старац уклони самар а он леже на оно мјесто. Сјутрадан он опет први на ногама.
Лија оста, а он оде. Кад дође на оно мјесто гдје је стража, али стража спава, и крај ње двије лопате забодене у земљу: једна дрвена, а друга железна.
Псуј, куни, вичи, грди га, шта не ради, на крају крајева рече: — Е, знаш шта? Још и на то ћу те мјесто одвести и, тако ми свега на свијету, ако се и туј превариш, ради што год знаш, а ја ћу отићи бестрага, да ме нигдар
оде кроза шуму, а он ишао дуго и дуго, уморио се што може бити, а нигдје ништа ни појести ни попити, док стиже на оно мјесто гдје су оставили забодене ноже. Кад извадио братске поже, али оба зарђала.
Ишао даље и ишао, нигдје ништа ни појести ни попити, док не стигне у једно мјесто у коме бјеше месница до меснице. У цијелом мјесту ништа за јело него само меса.
чудовита гора што прекодан сијева а по ноћи гори, и ко гођ к њој пође да види што је, остане у они трем мутав и на оно мјесто удуречен. Он, ње не слушајући, узјаше на свога коња, припаше своју сабљу и поведе свога пса, те пут оне горе.
ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто, а ону провалу тако зазида да се никако није могло знати да је дувар кварен.
Ћипико, Иво - Приповетке
Из мрачнога, влажнога стана није знала куда су јој понијели мртву матер, а ни послије није дознала за мјесто гдје су је укопали.
А кад увиди да ништа не помаже, додија му се још грђе; пита је зашто бјежи из добре куће, а она, мјесто одговора, јеца и једнако вели: „Ја ћу с тобом!
” Најпослије одреди да је, кад се пружи пригода, пошаље у њено родно мјесто да се братство с њоме брине. Једнога јутра купи комад круха и завеже у мараму, подаде јој и двије шестице за пут, па
Учини јој се да пред собом види кућицу откуд су је понијели, и инстинктивно осјети да то мјесто лијепо познаје; гледа чељад што тамо живе и озго у град силази. И као да јој брдо снаге даје, гледа у њ.
Биће добића! — и таре весело руке. —А што је теби? — рече Цвијети и сједе до ње. —Не знам ни сам, јави се мјесто ње Спасоје и приђе к њима. — Нешто јој криво... Али не смета, наћи ћемо јој посла...
— и, звјерајући очима, тражи уоколо згодно мјесто. Она се одлучно брани. Онда се он смисли: — 'Ајдемо, — вели јој, — пожуримо да чим прво кући стигнемо!
Кад приспјеше на мјесто, Марко униђе у кућу, а она застаде и сједе на суви трупић испред врата. Марко у кући постави на сто јело и вино што
Веслачи не журе, — а још је то мјесто да га обиђу, — као да чекају да боље расване. Страховит је тај тјеснац: ни староме рибару није мило ноћу у њ заћи.
— па сви одоше . .. Некоји, видим, враћају се већ стари... други, опет, бог зна куд су остали! Сваки дан мјесто њих долазе млади, но ја сам остарјела...
— То није могуће, — рече као за се жупник. Па, предомисливши се, нечему се сјети. — Ето — вели, — наћ' ћемо мјесто и за стари кип: поставићемо га у нову црквицу на гробљу. Ма, напијте се, људи! — понуди их.
И Кате осврће се наоколо да нађе згодно мјесто, па, уочивши га, води га као да је опчињен испод смокве у хлад. Смјестише се једно до другога.
у гостионицама добити све оне угодности на које се био научио у великом граду, и, окућивши се, заборави своје родно мјесто.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим покрај оџака с десне стране?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Био сам ти украј гаја с оне холма стране Гди поточић исподмива шумарица гране. Једно мјесто зелени се усред густог хлада, Окружено са три стране као сводом града; Одовуда под заклоном бистра вода шушти, Ту и
безопасно дома нашег лађу: Гребенска м' је отчуждила, ради своје суше, Бистра Сава распалила жећу моје душе; Прво мјесто странствовања блажили Крижовци, Јазвили ме пет година, треће су Карловци.
пеки сја Души покој снискати, От порока клони еја, Добродјетељ љуби; Добродјетељ нас пратит Преко гроба мрачна, И во мјесто уводит Гдје сут благозрачна. Кол сладосна нишча Јеја тиха надежда, Брагорастворјајушча Горкост смерти всегда.
Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!): Људска знања сва су незнан.
све надежде. Јербо је сада наука пала, а на мјесто ње богатства стала. пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних.
Пошел би к простим, но и там бједа, не знајућ скотов, згибну без сљеда, Палади мјесто јест тамо пусто до конца, До конца.
дражајшаја госпоже Кумо, посилајет ко мње сладосноје Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он заступајет мјесто мојеја матере, и ко мње во имја јеја писати благоволит.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Шједи и ти, Џибићу, кад те већ ђаво донио. Шједи, Џибићу, шједи, мјесто се прошјело под тобом! Твој ми је ђед о глави радио, па отац, па сви твоји, али ево им!...
За рђаво, да простите, мјесто јазавац лети. Чекај, лопове један, што се толико отимаш и копрцаш! Још сам ја снажан, иако сам се родио некако кад се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— »стане врети, онда онај за кога се чини мора одмах доћи макар гдје био: ако је врло надалеко, он дође на трсци (мјесто коња) јашући«. Куманика или кокотац (мелилотуѕ оффіциналіѕ). Према народном веровању у Лесковачкој Морави, к.
Чак се ,зна̓ и мјесто, односно пањ, гдје је расло то дрво. Путници који иду у Скопље или се враћају из Скопља у Јањ, одмарају се на том
Ћипико, Иво - Пауци
Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори. Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове
Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: — Нико, остављаш ли све твоје Ради? Болесник, мјесто одговора, зајеца и с натегом хтједе да се окрене на другу страну, али, види се, снага га издаје —Нико, брате, —
Уто мајка се диже да види што је, а и отац јави се са свога лежаја. Питају је што јој бјеше, а Цвијета, мјесто да одговори, зајеца и најпослије удари у љути плач.
Цвијета прихватила се посла као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.
А Маша, ђаво, једнако га дражи. По слуги поручује му да је чека у огради иза цркве: доћи ће на урочено мјесто око двије—три уре ноћи. Поп Вране згури се до зида, чучи... ишчекује...
за њ (донесоше је два сељака па, зећи на њу путем са поштовањем и страхом да се не поквари, и смјестише на одређено мјесто). Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и затим наступи проповјед.
у двогрлу извијаше из ње питоме, тужне гласове; пође прама свирци, мислећи наћи кога свога друга, а зачуди се кад мјесто друга нађе оца. Вели му: — Што то, оче, ти?.. . Стари се прене као иза сна. — Ево, Раде, падоше ми на ум двогрле.
— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом. — Сигурно да нема, — одговори мјесто Раде жена му. Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се верига између ногу, мислећи
Кад стигоше на „лице мјеста”, људи посједали на ледину испод одгојка, а судбена комисија потражи згодно мјесто за држање расправе. Свједоци, док судац започе испитивање, расподјелише се на двије стране.
Али и томе закон на пут стаде и, мјесто што се људи тада освјећиваху по своме ћеифу, с насладом гледајући у пламен што прождире добро душманиново, сада се
— Је ли све? — упита газда, наоко безбрижан. Раде не одговори, већ мјесто одговора унесе свој поглед газди у очи. Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде,
Сједе и јави се. Носач се одазва на њемачком језику. Није га разумио, па га наново приупита. Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— и са мном се пољуби. Онда ухвати нашег команданта за руку, и приведе га своме месту... — Шједи на моје мјесто... — Хвала, имам посла, ја сам само хтео... — Каква посла, кад је моја момчад на фронту. Уживај само.
— Одакле ти? — пита га неко. — Ја?... Са границе. — Па куда ћеш? — Ја дома. Ма ђе ћу, грдан, на друго мјесто! Било је хладно, те потпоручник Драгиша нареди поднареднику ордонансу да подложи ватру. Тек Црногорац разрогачи очи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тихо, тише! Јер овдје нико не чека те више — Сви моји мили заспали су давно. 1904. ВОДЕНИЦА Старо мјесто моје! Под сјенкама грана Радобоља мрмља, вере се и прска; Мрке хриди стреме високо са страна Пуне густих зова,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и које је осим њих слабо ко носио; врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нијесу могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце; од оружја имали су дугу пушку и по двије мале и велики нож.
он гађа Даничића Вида: погоди га у ногу лијеву; на десну се хајдук дочекао, џевердану живу ватру дао, на добро га мјесто погодио: ђе спучава токе на прсима, — обали га са коња ђогата.
пође руци и папучи, па му турски бога називаше; а Кулин му бога приваташе; па се Кулин с мјеста помицаше, до себе му мјесто начињаше, па му пружа каву са шећером; ал’ се Иван за невољу смије, и Кулину ’вако говораше: „Та Кулине, драги
сина или милу ћерцу, зарад бога и заради душе; који братац миле сеје нема, сад је може за благо купити, својој души мјесто уватити. Откупљујте, моја браћо драга! Избављајте те србињске душе а од турске, од нечисте руке!
Али онај коме је то наложено смилује се Акиру и мјесто њега погуби некаквога њему сличног роба, а Акира држи у тамници три године.
своју сестру Фа, и она га замоли да јој остави рупу у зиду, да доји своје чедо, и тако на зиду града остаде једно мјесто особите бјелине, као траг овога догађаја“. 4 Вољан, буди, царе, на бесједи. тј.
Стадоше се огњем преметати, тј. почеше да пуцају једни на друге. 61 Уз стих Јао њему до бога милога Вук каже: „Њему мјесто мене или мени каже пјевач зато као да се не би примијенило њему. Тако се у овакијем догађајима и у говору може чути“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
шума, на сат хода удаљен од подножја планине, био је одувијек, чак и за старије људе, помало страшно и тајанствено мјесто. Бабе су шапутале да је уклет и да никако није добро ноћу крај њега пролазити.
Нема те бабе у селу која би се усудила надвирити над то мјесто. А и како би имала храбрости, кад се ту, кажу, крије страшно чудовиште дрекавац, које за кишовитих ноћи својом
— Идем да потражим мјесто за свој хајдучки логор. ИИИ Стричево право име било је Стево, али су га у разреду прозвали Стрицем зато што је био
— Па куда онда мислиш? — А би ли ти пошао са мном на једно мјесто гдје неће бити туче и батина? — лукаво зашкиљи Стриц. — Ево ме одмах! О-оп! — и Ђоко појури друмом.
— Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто. — Е јест, вјере ми. Ђаво је однио, алај ме престраши! — Штроп!
— Ево, нек ова капа стоји ту, на десној страни, гдје би иначе било мјесто вашем харамбаши који је побјегао — рекао му је домишљати кнез Ваљушко.
— Она ту иде мјесто њега, а умјесто њега добиће и батине. Потиштени Стриц жалио се капи сасвим озбиљно као да је поред њега жив живцат
— Тркачи ће, дакле, бити Потрк, Стриц и Ник Ћулибрк. — А ко ће на Лисину, на најопасније мјесто? — зашкиљи Мачак. Сви се, као по команди, окренуше према Јованчету. Он се само насмијеши. — Добро, идем ја.
Нико од њих није ни слутио да је муниција већ склоњена на сигурно мјесто, у Мачкову пећину. Кад чу за бомбардовање, Стриц се сјури низ дрво окретније од какве вјеверице.
Николетином Бурсаћем о смјештају партизанске радионице за оправку оружја и најзад се сложише да је за њу најпогодније мјесто сам Прокин гај, и то баш логор Тепсија.
— Већ сам га дао за школу — озбиљно рече дјечак. — Наћи ћемо ми за школу погодније мјесто — рече командант. — Добро али бих и ја вас нешто замолио — изненада се нешто досјети Јованче. — Хајде да видимо.