Употреба речи мјешчић у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Кнежева мазга бјеше претоварена. Носила је: два велика мијеха далматинског вина, мјешчић бокељске ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна,

Обрадоваћеш их свијех!... Али добро би било да се обојица заложите и да понесете мјешчић вина! — Обраде! — викну ђака. Ђак скочи из мађупнице.

Сједајући крај огњишта, Крцун јој пружи мјешчић. — Дед наздрави, банице! — Е, па да сте ми здрави и с добријем дошли! Догодине у ово доба напијала вашим сватовима!..

Свакоме иза главе бјеше торба с брашњеницом и мјешчић воде. Ниједан не извади иза појаса кубуру и јатаган, те ако се коме хтјело да се окрене на бок, није могао.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Кад тако братски подијелише шићар, узе Милић мјешчић с ракијом и наздрави дружини. Пошто се сви обредише, рећи ће Милић: „Ево дан наже, но да сахранимо мртву браћу, па да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности