Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном као да се прену. Заврте главом, мљасну устима као да неком нешто псује, и заурла из баса: — Мечке једне!... Хоћете ја да вам чувам коње!...
Виде себе раскопчана, а другови му бришу уста од крви. Он мљасну устима неколико пута, и са страхом завапи: — Јесам ли жив? Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Јеси ли чуо, поднаредниче? — и унесе му се у лице. Онај само затрепта очима. Коста мљасну устима као да нешто псује, па се окрете мени: - Тако, бога ти, сакупили ми овде пре једно десетак дана пет мазги.