Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Докле Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и
те је бујица снела у поток а деца нашла — што потврђује и сам Живадин и Митар, који је попа гологлава стигао и набио му кошницу на главу да га град не убије.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. — Ја шта ти тражиш, Клемпо?... Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... — Зато сам и дошао у гору!... Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Добро се угостио и он и коњи му, а сем тога, тако је савесно набио оба »сица«, и предњи и стражњи, домаћиновим сеном, тако савесно да ће се коњи још бар недељу дана частити ченејским
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пред очима ми је још био њен отац са секиром у рукама. Тај би ме исекао на комаде или би ме набио на колац. Кажу да су Турци у давна времена то радили. Не би било ништа ново да он то уради са мном.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У клетвама је до свог врхунца доведена паклена песничка имагинација („Очи на шиљак набио!“) и докраја је избрушен сликовит, сугестиван песнички језик пребогат метафорама („Кућа ти се ископала“!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тада ће из пекарнице испасти газда Јован с парчетом печене главе: шешир набио на очи, цигару држи у устима и, испршен, црвен, натучен снагом и онако мален, иде брзо, ситно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред њим је шкиљио фењер. Онако висок, раскречио Александар ноге, забацио руке на леђа, капу набио на десно око и љутито хвата зубима брк. — Сад и никад више! — проговори страшним гласом. — Јесте ли разумели?
Онда се почешао иза врата, набио шајкачу на очи, и проговорио више за себе: — А, фирија дракулуј! И вратио се код својих другова на договор.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.
Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и носио на рамену.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И још столицом завитла на мене. Што ме само не удари! До под мишке набио бих те у земљу. Чекај док сване, сутра ћу ја тебе! Анђу мало попусти грозница. — Дај ми да их подојим...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осећали смо влагу по телу, и језа нас подухватала. При светлости муње угледао сам једнога војника како је набио на себе неку кожну навлаку, па се ухватио за реп коња мога ордонанса.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А између коњских копита се набио снег, и коњи као да газе на гигаљама, те им војници непрестано задижу ноге, и избацују ледењак дрвеним клиновима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када своја питања завршава овако: Је ли Ђорђа цару оправио? Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао? Је л' Милоша с коњма истргао?
Је ли Ђорђа цару оправио? Је л’ Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л’ Цинцара на ватри испекô? Је л’ Чупића сабљом посјекао? Је л’ Милоша с коњма истргао?