Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
сараженије — бој, окршај сребрњак — пиштољ окован сребром сукија — смотуљак од крпе, хартије или кучине који се набија у цев пушке да задржи барут и зрно сухача — млин који су покретали коњи такум — врх чибука који се ставља у уста
крају, он одскаче од земље фисиган — сукња фунта — мера за тежину (око пола килограма) харбија — шипка којом се набија и чисти пушка или пиштољ цагрије — заштитне корице за сечиво ножа ножнице, каније чеперак — дужина од врха палца до
Црњански, Милош - Сеобе 1
телу, отужну жену коју више није могао да савлада, најпосле цело то село, у блату, под Варадином, што је почело да набија куће од земље.
Милићевић, Вук - Беспуће
зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А, док је оно окренуло да овако божје благо набија у топове, више нема живота, нема државе. А кад се вјечита Аустрија ускоро срондачила као поткопана кула, калајџија је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева. Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас и последње речи
Иде; ноге га не држе. Свирачи већ не могу да му свирају. Он иде, не спотура се, само се укочено заноси, набија јаче фес — или га баци. Заповеда Циганину да му га донесе. Циганин донесе, а он вади банку и њоме кити Циганина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јабуковчанин — он се окрете према мртвима и показа на труп без главе — нашао једну греду и са још једним почео да је набија у земљу. И таман је уздигли, кад оно тресну граната у греду и све поби...
Хтео би да скрене, ја увиђам да ћемо се стропоштати, али коњ учини неколико крупних скокова, као да набија земљу, и стаде, као укопан, на самој обали, те најахах на његов врат.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.
— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. — Једва једном!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
злић подљут(и) — када се ко удари или убоде, па му се рана „подљути“ поздер — место пред сеоском кућом, где се набија кудеља и лан поклапан — похлепан пометно гумно — гумно на коме се ноћу састају вештице попас — изгон оваца на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Фикус“ поведе коло, а Пера као задњи заноси и подврискује. Ухватио се и Сергије Николајевич и као да набија земљу. Народ поврвео са свих страна. Неки се испели и на околне ограде.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
«... Па зар мене да убијев... Тики, па и да ме убише! Зар је овој какав живот? (Набија фес. Тешко, горко.) Ех, Стамболке Реџеповице, мори, жална песмо моја! Стари Реџеп на пут, а ја куде њума.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Срђа Злопоглећа је такође „добар јунак“ „што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура“. Он је срдит и злих погледа. На родну земљу навалиле су многе штеточине и наљутиле га.
Пажљиво, истрајно, одмереним покретима, као да будаком крчи трње, он набија на копље не по једнога, него два и два освајача и баца их у реку — нека вода однесе нечистоћу и заразу.
“ „Оно јесте Бановић Страхиња.“ „Који оно добар јунак бјеше што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура?“ „Оно јесте Срђа Злопоглеђа.