Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко се освртао тамо-амо. Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима. Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју. То је била глава Ибрина. — Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан.