Употреба речи набрано у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У исцепаним чакширама, неким појасима и крпама од ко шуље провођаше дане. Његова струља коса, сниско набрано чело, нос мали, уста дебела, испупчене јагодице, развијене вилице с густом и чекињастом брадом, све то беше подивљало,

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

— Филозофи, страшнн зверови! Кудрава коса, нечисте аљине, набрано чело, пак ето ти филозофа. Али мора и бројанице по сокаку да носи. Дакако! Ко ће друкчије у стању бити мислити?!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Ја помамна нијесам, но мије невоља!...“ одговори Јока дижући се. Њено суховљаво и жуто чело бјеше тога часа борама набрано. На лицу јој се виђаше тврда одлучност. Никада је зар, сердар не видје таку. Човјек се побоја бруке. Зна женску ћуд.

Ћипико, Иво - Пауци

Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. — Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности