Црњански, Милош - Сеобе 1
У страховитој борби својих плећа, против стезања омче, беше сав набрекао, тако да му се доња вилица, својим огромним, жутим зубима била зарила у горњи део уста, сва крвава.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он воли живот природан, једар, свеж, набрекао, све манифестације животнога нагона. Његова интензивна »радост живота«, његова љубав ка природи, »самилост«, саосећање
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Снег и блатна вода, што цури са његових црних кровова, испарава се. Ја сам га гледао како умире; сад је набрекао, као лешина. Не, он се није смањио; мрачан и празан, изгледа много већи него пре.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Премиремо, без даха смо, улазимо. Он чека унутра, намрштен, набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Некад би му трбух био набрекао од попијене крви, некад млохав као полупразна мешина, али свеједно, увек ми је изгледао несносно тежак.