Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А Крушка? И он је цањао сјајне снове. Није се могао скрасити на једном месту. Груди му набрекле, а срце игра од радости. — Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.
— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!... Упустити онаку прилику — грехота је! Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. — и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!... У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!.
Кмет беше озбиљан. Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка. И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. — Браћо! — поче он.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
он је изгледао просто унакажен: очи му се шириле и кривиле некако свирепо, потајнички и огорчено; нос мрдао, жиле набрекле, чело мрштило, а полуотворена влажна уста блесаво зјапила, горња усна грчила и подрхтавала, зној цурио са образа и
— Крива? и на једанпут нека чудна сенка, као муња прелети преко лица Наташиног, а на њеним слепим очима одскочише набрекле плаве вијуге. Она се уозбиљи: — Ја видим, теби је до раскида? — рече она — Јест, до раскида.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекох себи. Једно такво дериште и не може да мисли на неки други начин! Водени цветови су се рађали изнад набрекле и запаљене Тисе, а из реке, са дна, долазила је вечерња тишина.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
о томе, што дуже разгледају пуне амбаре, утовљену стоку чија се длака пуши, небројену перад што се мота око ногу, набрекле ормаре пуне тканина са везом, и белу, тврдо уштиркану постељину, све су више свесни сиромаштва.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Иду оне лако, плашљиво. Држе се рука за руку и косо окрећу к зиду, да им „мушкарци“ не виде набрекле груди. А „мушкарци“ забацили доламе преко рамена, утегнули се појасевима до пазуха и с пушком у руци грабе по четири
Чека ме. Наслонила се леђима о стабло и рукама се придржава за гране. Побледела, само јој усне румене и набрекле. — Што се љутиш на мене? Не љути се, жива ти мајка! — поче ме молити, а једва говори, плаче, само да се помиримо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Споља плаве, изнутра зреле, Свака ко буренце, — слатке, медене; Са доње стране жућкасто-беле, Набрекле, ладне, ледене, ледене. Да ми је препливати Студеницу Да украдем једну лубеницу!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Један другоме читаку из очију сваку помисао што је коме мозгом лијетала и осјећаје што им груди набрекле. „Хоћемо ли се обрукати данас пред старијема?“ заподје Петар. „Нећемо, божа ти вјера!“ одговори Мишан жестоко.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— И ја! — потврди Вртиреп. — Меника је зло! — рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле. — Ма, збиља, шта је тебика? — пита Тетка. — Ја сам, од мало при... — Зло ми је, брате!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ махао је штапом Аћим. Рекао је још: „До гроба ћу се борити с вама и за вас!“ Груди су му биле набрекле. Сам себи био је као брдо велики. А сељаци, сви су око њега били као мрави.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он лежи на гомили белих јастука, брзо дише, брзо, кркља. На челу вијугају дебеле, набрекле жиле, лице модро сјајно, око упалих очију жуто. Ја му прилазим, узимам опуштену руку, гледам га право у очи.
издаје, јер је некако нагло и силовито од почетка наступио, и јер све више пада у ватру и напиње се, вратне му жиле набрекле као проширене вене на ногама, па је већ упола промукао, те уместо: „Здраво, здраво, здраво, здраво“, чује се само
Ћипико, Иво - Приповетке
гледа у мјесечеву свјетлост, големо је, плаво и на крајевима крваво; над њим избочио се доњи дио чела, преко којега су набрекле и испрекрштале се модре жиле.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Стегло с’ грло, па не мо’ш за живу главу говорит, А у тишини жеља само све већма бубри. Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за росом пуца...
Ћипико, Иво - Пауци
гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. — Ваљало би да се не љутите за сваку малу ... — А ко ће управит' послом?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Христове груди су моћне, Прохорове тесне, утонуле: на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Иде, али услед те своје набрекле снаге не сме чврсто да стаје. Зато иде брижно, малаксало. ТАШАНА (с досадом Стани, показујући на двориште и грају):
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се виде румени листови, у провидној хаљини која јој оцртава све чаробне угибе на телу и са деколтеом из којега вире набрекле дојке.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сребрн се блесак просипа са косе, Набрекле дршћу на мишици жиле, И житом шушти корак ноге босе. Већ грабље грабе и дижу се виле — Са навиљцима злата изнад