Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Како ме неће бити? — Па побјегао и наш митраљезац, Гојко. — Е, мој кумићу, друго сам ја а друго митраљезац — набурено дочека гарави кум. — Нема он за вратом осамдесет заврзана које сваки дан треба нахранити.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Затичеш ме где дижем заклопце са јела и од сваког по нешто узимам. — Што не чекаш? — велиш ти набурено. И онда узимаш па све мећеш у сахане, ређаш их око ватре. Ја те не слушам већ једнако узимам и једем. Ти се љутиш.
— Шта ти је оно криво те га разби? — Па шта ћу, кад сам ти толико гадан, те плачеш од мене! — одговарам набурено. Гледала ме. Како се била сагла да дигне тестију, тако и остала. На трепавицама сузе, уста болно, плачљиво развучена.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Протић се појавио, налакћен, на прозору, и ја, и сад још, видим како се кисело и набурено смеши. Држао је шаку иза ува да што боље чује. Међутим је, иза леђа, дао наређење да се против нас изведу жандарми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пригрлио је помодрелим ручицама хлеб и, онако уплакан, набурено гледа испод ока онога дечака. — Не волим! — вели љутито Мића и одречно махну руком према дечаку.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Стриче, магарче један, ожалостио си дјевојчицу, ено је — оде богзна куда. — Хе, а што она ту прича — набурено отегну Стриц. — Јест, па ми се онда сви смију.
— Одмах ја то осјетим. Све ми се чини као да ме неко шкакља по леђима. — А ко те шкакља, кажи? — набурено дочека Стриц. — Е, то не могу знати кад ми је тај увијек иза леђа — објасни Луња.