Употреба речи набусит у књижевним делима


Црњански, Милош - Лирика Итаке

Протић је, иначе, био миран и врло разборит човек, али страшно набусит. Ја сам га знао, а смејао сам му се кад би га на Калемегдану, у подне, сретао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Чини ми се да има и часова клонућа. Он шути, крије их. Док је будан, држи се; мрк је, закопчан, готово набусит. Али у сну је немиран; врпољи се, зноји му се чело. Устајем и отварам прозор да уђе свјежи зрак. Тад се нешто примири.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У магији понекад је трн замењен иглом или ексером. За човека који је преко обичаја љут и набусит каже се: »као да је на трње мокрио« (Караџић, 1, 184).

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Заштоно у тому се свиди, једно набусит посао, а друго јогунаст, и обоје неосвестно. Зато и од средње сам руке неки стао се стојак међу врло наглима и међу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности