Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Уз Немањину трамвај скакуће. Из шипке трола звезде изгони Које, како плану, тако нестану. Ноћ је велико, набухло Ништа Које се од тужних сећања лечи. Ноћ, одрана кожа на распећу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Наше изнурено тијело на бијелим колицима, већ набухло гасовима смрти, бит ће све што постоји; оно ће расти и расти, надимат се до високога свода, прерастати границе