Костић, Лаза - ПЕСМЕ
клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено вам је, сад навал'жте, на њој, на њој кив искал'те! А шта на то мајка стара?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чело главе крст ми не стављајте, Јер сам био распет за живота; Већ навал'те гомилу камења, Нек' се диже до неба високо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тресе; па потеже сабљу зарђалу, ману сабљом здесна налијево, те он Мини одсијече главу, па повика из грла бијела: „Сад навал'те, моја аргатијо! Нема вама Мине од Костура!