Употреба речи навалила у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

И сâм се кајем што га на друго што нисам дао; и, додуше, ја нисам хтео, ал’ мати је навалила: само фишкал, фишкал. — Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал.

— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал. Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— О, бог с нама! — рече кнез. — А што мени снаха ријечи о томе не проговори, него ено баш навалила да дам Милицу у Приморје!? — То и ја не разумијем! — А што мислиш, сумња ли се што Крстиња о томе?

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Као и то ми нешто вреди што чита српске књиге. МИЛЧИКА: Мене је страшно једило кад је навалила била да промените име. НАНЧИКА: Дабогме, кад је њено ружно. МИЛЧИКА (гледи на пенџер): Јао, мами!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

забели — Ал' узалуд моји труди цели, Клону тело, клону цела снага, А од моме нигде баш ни трага, Црна нојца свуда навалила, Гору, долу у црно завила, Тама за мном, тама преда мноме, Ал' највећа у срдашцу моме.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

И сад не би дошао, да немам једну лепу поруку. СОФИЈА: Та бога ти? А шта ће то бити? СВЕТОЗАР: Ката навалила одавно, а и ја сам желио, да дамо један бал. СОФИЈА: Гле, гле! СВЕТОЗАР: Па сам дошао и вас позвати.

Кумим те богом, девојка шурује сас момком, а мајка гледа. Што си шуровала? ЉУБА: Да ти кажем, мајка, кад си баш навалила. Питао ме је, оћу ли поћи за њега. СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: То ти је. СТАНИЈА: Па што си му рекла?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Хоћеш пола, а? Знам,казаћете да није пристојно, али навалила сам као луда на ту омалтерисану руску салату. Претпостављам, наиме, да ако неко база улицама без крова над главом и

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Ама, то јесте, него незгодно му долази, баш сад уочи избора. СПИРИНИЦА: Па зар госпа Марина навалила баш сад да се то сврши? ЈЕВРЕМ: Па сад. овога часа. Ено их тамо у соби кувају...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

кадију ваља ли жену послушати, а кадија му одговори да не ваља; онда Херцеговац настави: „Моја жена јутрос бјеше навалила да ти понесем један ћуп масла; но сам ја међер добро учинио што је нијесам послушао“.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Колашин пропада. Не може више да се брани. А кад он пропадне, до врха Копаоника неће се више чути српска реч. Навалила сила, уочили силници, узаврели по шумама и друмовима арнаутски разбојници.

Као после слома, као при оздрављењу. Ту само на угловима очију. Бол и пребол бејаху у измирењу. Литица се помамно навалила на снажну планину. Ове — као да су закључиле за такво стање не примирје но вечити мир...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Старе књиге истините, Мудри људи паметни су, Воља судбе сасвим јасна, Момче младо одвећ љупко, А и дружба навалила. Спусти очи Цвет-девојче К белој руци на колена, За оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

другу ситним, шиштавим гласом: „У овој се продаваоници крчми јефтина роба за сиротињу, погледај само како је светина навалила да је разграби.“ „Како Ви то мислите?“ упита га један са краја гомиле.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Новцем и Павловим васпитањем управљала је искључиво фрау Роза. Кад се Павле уписао у гимназију, мати његова навалила је на њега с радом, да учи што год може и стигне.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Шта је то, кажи ми одмах шта је то? — навалила мајка на мене, не би ли изгладила увреду. — Немој да ћутиш, него реци шта је то?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Нека деца плачу. Коњи се омичу у провалију. Војници вичу... Као да смо на неком вашару, и пијана руља навалила без реда, па сад, ко је јачи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности