Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) А други турски пешаци из шанца подиђоше под нас пуцајући уз брдо, а ови други навалише на нас и ми брду барјак окренемо, тј. Мутап, Курсула, Живко Дабић и ја и оно наше војске, све планином Кокоровом.
Сваки је донео како се заклео, и од скупштине полномошчије... Чуше околни људи за синод и навалише као на светињу, тужити се и питати које зашто. Особито калуђери са старим дипломама, да им потврдимо.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Не могу, газда-Милуне, вере ми! Најпосле, ето за четрнаест; ниже ни паре. — Дела, Срејо, дела! — навалише сад на њ. — Шта се ти опет толико затежеш? — Ама људи, за име бога, мало је! — А знаш шта, Миле?
« — Е, е... баш то некако... — заусти опет Среја двоумити, али они навалише на њ: — Та стани, брате Срејо, док видимо све. Неће теби Милун криво учинити. А и грехота би било.
Доста је погодба пред људима. — Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа. Милун узе уговор у џеп. Још мало се продиванише, па се разиђоше.
— Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну црквењака и шапну му: — Идиде, донеси од учитеља ону тицу! Навалише гости питати га шта је то тако лепо и ретко. Он им се стаде хвалити како има нешто што нема ни у кога!
— Ене де!... Шта је теби, болан?... Нуто каки је!... Где се осакати тако? — навалише сељаци питати га и сви се згрцаше око њега. — Прођите се! — једва одговори Радош задувано и усплахирено.
Сељаци се згледају, неки му као и верују, а неки се погуркују и искашљавају... Напослетку навалише да отворе апсану, те да покажу ћати каквог су чудног звера уловили.
— вели кмет. — Неће бити далеко. — Јамачно је где ту у потоку — повикаше неки. И тако сви навалише да га потраже и опет ухвате. Одвоји се неколико људи, дочепаше што год паде шака, па хајд' у потеру.
Хајде, хајде!... Брзо! Да нас не опазе... Радојка заусти опет да рекне нешто; али Страхиња и Ћебо навалише: »Хајде, хајде!« те она, готово и не знајући како, изиђе из вајата и похита с њима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се на капке од очију навалише читава брда, а они се ипак не могу да склопе — тада јој би тако тешко, несносно и дуго, да би да јој је пошто-пото,
Неће он, сељаче, никад среће имати! Уђосмо већ у село. Успомене навалише и притискоше ми груди. — Лакше, Илија, лакше, још лакше! Затегни узде.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— храбри је отац. — ’Ајд’ певај, певај, Јуло. А Јула се још једнако устеже, али кад навалише на њу још јаче другарице и рекоше: »Мораш, мораш, Јуло!
Али сватови навалише, и она мораде да продужи: О врат’ се, нево, врат’ се — Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој!
Сви гости сад навалише да она продужи и заврши ту песму коју је Јула отпочела, и, после неког опирања и извињавања, запева старосватица пету
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада навалише на њих опет грозне вести које су допирале до тих мокрих славонских села по прекидане и неизвесне, са побрканим именима
Матавуљ, Симо - УСКОК
Играше се оро. Сва их омладина дочека весело. Послије игре, сви навалише на Крцуна да пјева уз гусле. Он се дуго шчињао, али кад га и Јанко замоли, поче пјесму: како је босански везир писао
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене, А за њиме навалише Турци.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
дави је нешто у грудима страшно, мути се све пред очима... навалише неки бурни осећаји, и она сад не мисли о оном, који пролази, весео, поред ње, не види га, него се чуди шта то бива у
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— А ко ли зна куд води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боле и прече! Проваљујмо трњак. Навалише проваљивати. — А јаој! — завапи понеко коме се забије трн у руку или га шине оструга по лицу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Поплави га свега сумор и досада, а мисли му се наједаред разведрише и навалише читавим потоком једна за другом... Беху то јасне, али тужне мисли: »И шта могу ја њој дати?...
Опазише сви да се чича Пера променио. Ово већ изазва велику љубопитност код суседа, који тако навалише са запиткивањем, да им чича Пера не могаде одолети.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Милић Благојевићу. Овај се стаде нећкати, да је он невјешт томе, да неће; али кад навалише, он пристаде. „Хоћемо ли паре најприје?“ „А да како!“ одговорише другови му у глас.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а? Тако си се бринуја за њ!... Сви навалише на ђакона, ко ће боље.
Одахну тек кад изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа. Навалише успомене. Туда је пошљедњи пут прошао с оцем доводећи стричева кулаша.
Ришћани викаху: „А, ко ће кô Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дубоко увређен пошао сам да те тражим, али... али како то да тумачим? Очевидно обрадовани појавом студента присутни навалише на њега да остави ствари и да седне, а кад га позва и чичица он послуша.
— Па, лепо, кад је то било? — Јуче, добри господине, синоћ. — А шта синоћ ниси дошла да се тужиш? — Ама да ви'ш навалише на мене те се прво изравнасмо: да до подне данас купи ђевојци папуче, а мени шамију, али превари рђа те ево дођо'.
За то време, са свих страна, навалише бесмислени предлози гомиле; али то потраја сасвим кратко, јер она умукну у часу кад се узбуркана прса младића, иза
су га угледали салетеше ти га они да седне, па га понудише пексимитом и конзервом што је још било остало, а онда једни навалише да гласа у црвену, а други у белу кутију, пошто се пре тога сви сложише да и он има право гласати. И тако гласа и св.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Би!... И сам је Турчин већ... Гочеви бију. Суљ-капетан је објавио своју одлуку за Сина, те му навалише Горани на весеље. И они су као остали свет. Ишчекују чуда од расипања и показивања. Па то и не крију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Погледао сам на часовник. Тома је рекао да га чекам у „Цафé Модерне“. Устао сам. Сви навалише на мене да останем. Само је Одета ћутала и гледала ме замишљено.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Артемије Кад је одређен час суђења, сви навалише у трпезарију. Ја нисам хтео. Радије сам остао поред игумана. Ту у тој тесној одаји испуњеној мирисима ужеглог лоја,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Хајд, ордонанси!... Укрстите руке позади коњских сапи и запните! Околни навалише штаповима. Коњ се омаче предњим ногама, задњи део тела му се изокренуо и паде поребарке.
На улазу је чекала друга група официра. Када се ми дигосмо, они навалише, па се заглависмо. Потпуковник Петар викну, те се мало успостави ред. Сишли смо у нашу кабину.
Задовољава се са дветри маслинке и печеном рибицом. — Јест, богати, гледам их ономад, кад навалише на она „јајца“ што их повадише из мора. Ја хтедох да повратим, гледајући их само — каже потпоручник Живадин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Код готове совре засједоше, те господску ријеч бесјеђаху; навалише слуге и слушкиње: неко двори, неко вино служи. Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре
Милош-Обилића: он стајаше у пољу Косову, на бојно се копље наслонио, бојно му се копље преломило, пак на њега Турци навалише, досад мислим да је погинуо; ал' не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид'ло га сунце!
Нема вама Мине од Костура!“ Навалише триста јаничара у дворове Мине од Костура, бијеле му дворе похараше, похараше, огњем попалише; Марко узе своју вјерну
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У томе и погибе; не познајући га посекоше. А кад виде му војска јер им паде на боју краљ, с грлом, с главом навалише сртати и жустро се бити. Таки разбише ону непријатељску војску и њихову земљу они досташе.
Наскоро скобише се под градом уједно: онај стиже из преко мора од Азије, а овај са суха с ове стране из Европије. Навалише дор ричући ка дивља зверад на царски град. Мњаху прогунути га.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.