Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Голо стење штрчи из земље, наборано и нарогушено, као да се сва земља најежила. Мало даље, читави блокови наваљени један преко другог, а из шупљина, сличних оним дупљама у лобање, развлаче се праменови сиве магле.
Није се могло више јахати. Сваки је водио свога коња. Морали смо застати да видимо куда ћемо. Читави блокови стења наваљени су, степеничасто падају, затим се наједном дижу купасти врхови један преко другога.