Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
књиге, Ал' кад књига понајвише тишта, Латисмо се красна шуровишта, Или чамац лагани узесмо Па с' на дунав ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо ногу и мишицу, Пресекосмо воду и матицу,